Kao što to višedecenijska praksa i ustaljeni običaji nalažu, većina Novosađana je prvomajski praznik proslavila u obližnjim šumarcima, na Fruškoj gori, brojnim vikend naseljima u okolini grada, te uobičajenim destinacijama kada je prvi majski dan u pitanju – na Stražilovu, Štrandu, Kameničkom parku. Ničega nije nedostajalo. Raspaljeni roštilji širili su naokolo miris pečenog mesa i luka, sve se to zalivalo potocima hladnog piva i sokovima, sa raznih mesta svirala je muzika, a sve je to dobrim delom omogućio blagoslov sa nebesa koji je rasterao oblake i servirao Vojvođanima topao dan bez vetra. I ovoga puta se potvrdilo da prosečnog građanina Srbije razne krize i ekonomske muke ne sputavaju mnogo kada je praznovanje u pitanju, ali se istanjenost novčanika ovoga puta ipak osetila. No, dobrog raspoloženja nije manjkalo.
Prvomajski praznik, ili ono što većina ovdašnjih ljudi pod ovim pojmom podrezumeva, najočitiji je bio na Stražilovu. Preterane gužve nije bilo, ali beše svega što uranak čini lepim. Doduše, reč uranak je za današnje generacije vrlo fleksibilan pojam. – Pa nisu baš poranili – reče momak koji je ispred izletišta na Stražilovu naplaćivao automobilima prolaz.
Stražilovo ovoga 1. maja privuklo je, pored Novosađana, i goste iz Beograda, Rume, Inđije, Zrenjanina, Stare Pazove. Na ovom izletištu glavnu reč je vodila mlađarija, pa je na sve strane skakala lopta, u potoku se hladilo pivo, čula se i mešala glasna muzika. Neki su želeli da teritoriju koju su „zaposeli“ i obeleže, pa su to radili raznim zastavama. A ispod visokog brega zanimljiva scena: veselo društvo iz Vrbasa razvilo je srpsku i jugoslovensku zastavu. Usledilo je, naravno, pitanje šta ih je motivisalo da je postave. – Zar treba šta reći? – usledilo je kontra pitanje i odgovor u isto vreme od Vrbašana Bojana Antonjaka.
– Ja sam ti stara škola. A stara Juga… Eeee, to je bila država, kakva bre Evropska unija – nadovezao se njegov sugrađan Branislav Popov.
A mladi Novosađani i njihovi prijatelji sa raznih strana veselo su đuskali u ritmovima raznih muzičkih pravaca. Roštiljalo se na sve strane, ali neki posetioci Stražilova sa više entuzijazma otišli su korak dalje, pa se na ražnju okretalo prase.
– Nastavljamo tradiciju prvomajskog okupljanja. Dok smo bili momci, uvek smo ovde dolazili, a sada to radimo i sa suprugama i decom. Srce mi je puno kad se u ovakvim prilikama družim sa starim prijateljima – kaže Marko Lević iz Sremskih Karlovaca.
Ovo društvo napravilo je ugođaj za svih tridesetak članova. Najmlađi su se ljuljali ili spuštali niz tobogan, dame su napravile svoj mini – kružok, a gospoda se zabavljala uz hladno, točeno pivo i već pomenuti ražanj.
Zanimljivo je bilo i u Kameničkom parku, u kom je posetiocima upriličen zanimljiv program, uz mali prodajni vašar na kom je najviše bilo licidera. Na manifestaciji „Uranak fest“ odvijale su se ravničarske igre, gde se našla vrlo neobična disciplina – bacanje starog bicikla u dalj. Tu je standarde u revijalnom delu postavio gosn Đusika, čiji je nadimak Obeliks iz Banata. Nije izostalo ni nadvlačenje konopca, gde su se nadmetale ekipe zanimljivih imena kao što su „krkani“, „jagnjeća brigada“, ili pak sa geografskim odrednicama kao što su Klisa i Telep.
Najopuštenija atmosfera bila je na Štrandu, koji je ujedno ozvaničio početak ovogodišnje kupališne sezone. Uz lagane zvuke sa bine, svaka generacija našla je svoje veselje: najmlađi su se igrali na dunavskom pesku, oni nešto stariji zabavljali loptom, ogledali su se kartaroši, a većina je u hladu, uz čašicu razgovora i mezetluk, uživala na najvećoj novosadskoj plaži.
Izvor: Dnevnik
Foto: Ilustracija