Da li je žena ta koja pomera društvo ili pak ona koja je po meri društva. To je pitanje na koje su odgovore pokušali da daju četiri, pre svega uspešna muškarca. Predsednik Pokrajinske Vlade Igor Mirović, ambasador Velike Britanije Denis Kif, predsednik Matice srpske Dragan Stanić i predsednik Color Press Grupe Robert Čoban.
U okviru izložbe “Percepcije, Žena po meri društva” u Galeriji Matice srpske održana je istoimena tribina “Kako kultura može uticati na percepcije žena u društvu”, a predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović istakao je da treba podsticati i afirmisati stvaralački duh i potencijal žena.
– I kao pojedinci i kao društvo imamo obavezu i odgovornost da afirmišemo žene koje kreiraju nove domete u kulturi i umetnosti, i podstičemo njihov stvaralački duh i potencijal – istakao je Mirović na tribini koju su organizovali Galerija Matice Srpske i Poverenik za rodnu ravnopravnost.
On je podsetio da je Skupština AP Vojvodine ovog meseca usvojila predlog da Nagrada za ravnopravnost polova “Milica Tomić” bude uvedena kao najviše pokrajinsko priznanje, saopštila je Pokrajinska vlada.
– Ta nagrada je, pored priznanja onima kojima će biti dodeljivana, istovremeno i omaž samoj Milici Tomić, i to ne kao kćerki svog velikog oca ili supruzi svog velikog muža, već upravo kao jednoj od naših prvih novinarki, prvoj urednici našeg prvog časopisa za žene i jednoj svestranoj ženi – naglasio je Mirović.
Tribina u okviru projekta “Percepcija – žena po meri društva” ima za cilj da pošalje poruku o neophodnosti razumevanja rodne ravnopravnosti, imajući u vidu značajan ženski doprinos kulturi i umetnosti u Srbiji.
Danas, 1. decembra u 18.00 sati u Galeriji Matice srpske biće održan razgovor pod nazivom “Žena kao mineralni i nemineralni skelet civilizacije”. Teoretičarka ženske umetnosti Vera Kopicl i književnik Vladimir Kopicl na tematskim marginama i u duhu binarne postavke izložbe izvešće “dualni govorni performans” posvećen vizijama snaženja rodne pozicije žene u istorijskim i tekućim preobražajima prirode i kulture.
Polazeći od diskursa novog filozofskog istoricizma, Vladimir kroz prizmu pragmatičnog analitičkog iluzionizma filtrira ideje Manuela de Lande i srodnih istraživača planetarne kulture ukrštajući ih sa rodno aktivnim simptomima umetničkih radova Sare Lukas, Luiz Buržoa, Keroli Šniman, dok Vera Kopicl polemičkim intervencijama i završnim komentarom teorijski osvetljava tamna mesta i mačističke ispade njegove kritičke propovedi.
Izvor: RTV/Tanjug
Foto: Promo
