Početna Intervju dana Novosadsko TV lice – Sanja Kužet: Neminovno je nositi svoj pečat, sve...

Novosadsko TV lice – Sanja Kužet: Neminovno je nositi svoj pečat, sve drugo je kopija!

0

Novosadska televizijska scena obojena je raznolikim medijskim sadržajem lokalnih televizija, a među njima je kulturno-zabavna novosadska emisija “Biber” Kanala 9 sa tradicijom dugom od dve decenije. Ovu TV emisiju, koja prati sva gradska dešavanja, i koja se emituje svakim radnim danom u terminima od 17:45h, 19:30h, 22:00h i 01:00h na programu Kanala 9, od nedavno uređuje popularna novosadska voditeljka mlađe generacije Sanja Kužet sa kojom razgovaramo o izazovima televizijskog posla na lokalnom nivou.

Šta je najveći izazov televizijskog voditelja?
– Smatram da je za ovaj posao potrebna velika strast, jer osoba koja je ne nosi u sebi, teško da može sa pravim žarom da dočara određenu atmosferu. Na televizijama danas možete videti sve više lica, ali kratkoročno. Razlog tome je što ovaj medij traži od vas stalnu doslednost duha i varnice koje uvek moraju sijati punim sjajem. Izazov je baš u tome. Na ovaj posao gledam baš kao i na život. Ako želiš biti najbolji, ne smeš biti prosečan. Moraš pronaći u sebi baš to, izazov.

Kako iz profesionalnog ugla posmatrate novosadsku televizijsku scenu? Da li su joj potrebne inovacije?
– Mnogi bi vam na ovo pitanje odgovorili diplomatski, što je i najlakše. Kako sam i sama novinar, trudiću se da budem eksplicitna. Smatram da je televizija medij koji se polako prevazilazi. Kako su i štampa i radio doživeli svoju ekspanziju virtuelizacijom, mislim da je u tome budućnost i televizije. Gledano sa lokalnog ili nacionalnog nivoa, televizija kao medij ubuduće će doživeti svoju konvergenciju sa internetom, i to je neminovno. Ako bih se osvrnula baš na novosadsku televizijsku scenu, dopada mi se što nije podlegla rijaliti formatima. Ostala je dosledna prestonici kulture i uspeva da se izbori sa kičem, ali mnogo stvari tu fali. Povrh svega novca, ali i oživljavanje radnog kadra, ideja i mašte. Meni lično deluje uspavano i blago. Otkad sam urednik “Bibera” baš te dve stvari pokušavam da promenim.

Na koji način birate teme i goste za emisiju?
– Često mi neko napiše “Imam priču za tebe”, a ja se trudim da baš tu priču ne radim. Ako bih se osvrnula na prethodno pitanje, dodala bih i ovaj model kao nedostatak naših medija. Teme biram isključivo po skali aktuelnosti, zanimljivosti ili pak problematike. Kako u ovaj posao morate da unesete određeni deo svoje ličnosti, kod mene se to odrazilo baš kod odabira gostiju. Lično ne preferiram ljude koji su bezlični, bledi i bez stavova, tako da su mi gosti uglavnom oni od kojih se može nešto korisno čuti ili naučiti. Nažalost, kič i šund je ono što stoji u kontekstu današnjih najprofitabilnijih medija, jer se to prodaje. Živeći u kapitalizmu donekle to i razumem, ali se pitam gde ćemo stići sledeći isključivo materijalno i površno. Eto, nazire se još jedna tema za naredni “Biber” (smeh).

U kojoj meri je formalno obrazovanje bitno za posao TV lica, budući da mnogi govore da su za televiziju najbitniji izgled i stav?
– Ovde se ponovo otvara pitanje ličnih dometa. Izgled je svakako bitan, ali ne i presudan. Mislim da je u ovom poslu odlučujući taj neki “x faktor” ili harizma. To nešto što nosite u sebi ili ne. Danas u eri Instagrama i napredne estetske hirurgije možete da vidite gomilu lepih ljudi, koji se zadržavaju samo na tome, misleći da je to dovoljno. Nažalost, nije. Za uspeh u bilo kojoj branši, a naročito u svetu medija, neminovno je izgraditi svoju ličnost i nositi svoj pečat. Sve drugo bi bilo samo kopija.

Koji televizijski sadržaj preporučujete čitaocima našeg portala za gledanje?
– Mislim da svako treba da gleda, sluša i povrh svega radi, samo ono što ga ispunjava. Svaka radnja koja u sebi ne sadrži uzbuđenje je za mene potrošeno vreme. Ako je nešto univerzalno i prihvaćeno dobro, ne znači da je i individualno dobro. Preporučila bih izbor svestranosti, izlazak iz okvira stereotipa i usmeravanje svoje pažnje isključivo na sadržaje koje u osobi izazivaju pozitivne emocije.

Autor: Anđela Zec
Foto: Privatna arhiva