Nakon što se u Novom Sadu podigla velika prašina oko pripajanja Elektrovojvodine EPS-u, ni u novosadskom preduzeću ni u beogradskoj centrali više ne smeju da govore o ovoj temi.
Na sva naša pitanja upućena ovim preduzećima, postojala su dva odgovora – ili da nisu nadležni ili da od informacija smeju da dostave samo intervjuu koji je direktor EPS-a Aleksandar Obradović prošle nedelje dao državnoj agenciji Tanjug.
Građani će tako ostati uskraćeni za odgovore na pitanja na koji način će pripajanje Elektrovojvodine EPS-u uticati na potrošače, da li će se menjati direktori i da li će biti otpuštanja, kao i šta će sve zbog centralizacije konkretno morati da se menja u sistemu rada i funkcionisanja preduzeća. Inače, iz tog ranijeg dogovorenog intervjua jedino se može saznati “da pripajanje preduzeća “Elektrovojvodina” preduzeću EPS Distribucija nije štetno i da ne predstavlja otimanje imovine Vojvodine, da se radi o dobroj poslovnoj odluci, koja će omogućiti da svi građani imaju kvalitetno snabdevanje strujom i po istoj ceni”. Obradović je tada objasnio da se objedinjavanje preduzeća radi zbog efikasnijeg rada EPS-a i zbog toga što je Srbija krenula u promene.
Nikakve druge informacije niti objašnjenja građani trenutno nemaju mogućnost da saznaju.
Kršenje slobode medija
Sličan problem prema mišljenju novosadskih novinara dešava se i sa drugim državnim firmama i javnim upravama. “Najveći problem je sa policijom, jer sve informacije iz Novog Sada mora da odobri beogradski Biro za informisanje. Šta je to nego cenzura”, smatra ovdašnja novinarka Radmila Šuljagić.
Novinar Petar Klaić za 021 kaže da sličnu praksu imaju sve državne institucije, ali i poneke privatne. “To je najbolji način da novinari odustanu i prestanu da postavljaju pitanja. Dopisi se razvlače po dva-tri meseca, tema više ne bude aktuelna, a najviše stradaju građani jer ne dobiju informaciju na koju imaju pravo”.
Slično misli i Jelena Radić koja ocenjuje da je “suština da ustanove treba da se prilagode medijima jer nam informacije trebaju sada i odmah, a sutra su bajate. Kada nam ne odgovore tekst nije potpun, mi stradamo kod urednika, pa se dovijamo na različite načine tražeći anonimne izvore”, kaže ona.
Sa ovakvim situacijama novinari se svakodnevno susreću i one po mišljenju predsednika NUNS-a Vukašina Obradovića predstavljaju ozbiljno kršenje zakona i slobode medija.
“Jedna od osnovnih poruka u Zakonu o javnom informisanju je da su nosioci javnih funkcija dužni da daju odgovore na sva pitanja koja dolaze iz medija. U praksi se to grubo krši, a naročit problem imaju novinari iz manjih sredina. Na žalost, jedino što mi možemo da uradimo je da pišemo o tome, skrećemo pažnju na taj problem i apelujemo na javne funkcionere da je njihova obaveza da pružaju blagovremene informacije novinarima, ali mi nemamo političku elitu koja je svesna tih obaveza. Oni krše ne samo Zakon o javnom informisanju već time bitno ugrožavaju slobodu medija”, rekao je Obradović za 021.
Preporuka novinarskih udruženja novinarima je da budu uporni i koriste sve mogućnsoti Zakona o dostupnosti od javnog značaja. Ipak, iz kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja ističu da već imaju preko 45.000 predmeta građana zbog kršenja ovog zakona, od čega je 90 odsto žalbi.
Autor: 021.rs, Gordana Ćosić
Foto:
