Fondacija „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“ se pored rada na razvoju programa za godinu titule sa predlagačima iz nevladinog sektora koji dominiraju u pobedničkoj aplikaciji, opredelila i za dodatno angažovanje u podršci i podizanju kapaciteta vanistitucionalne scene. Kao što je to i prošle godine uspešno učinila sa ustanovama kulture, tako je i ove godine Fondacija svoj stateški pristup započela kroz razvoj kulture dijaloga sa predstavnicima novosadske vaninstitucionalne scene.
Prve aktivnosti usmerene su na procese mapiranja koji treba da omoguće da se sprovedu konkretni koraci. Povezujući to sa svojim dugogodišnjim međunarodnim iskustvom, Lija Gilardi, britanski ekspert za mapiranja i strateška planiranja u oblasti kulture, radila je protekle nedelje sa predstavnicima vaninstitucionalne kulturne scene i članovima tima Fondacije.
Tokom dva dana, u dve kulturne stanice, Eđšegu i Svilari, razmenjeni su stavovi i iskustva, problemi sa kojima se slobodni umetnici i udruženja najčešće susreću, kreativni potencijali koji postoje u gradu i okolini, razvijenost tržišta, kontakata i modela saradnje, kao i njihova odgovornost u razvoju kulture. Imali smo priliku da čujemo afirmativne i kritičke stavove i sugestije za unapređenje funkcionisanja celokupnog gradskog kulturnog sistema i njegovih aktera, počev od Gradske uprave za kulturu, preko rada Fondacije „Novi Sad 2021“, do aktera vaninstitucionalne scene i ustanova kulture.
Međunarodno priznata kao lider u oblasti kulturnog razvoja, svestrani i dobro obavešteni kreativac, Lia Gilardi više od dvadeset godina sarađuje sa liderima civilnog sektora, urbanistima, arhitektima i umetničkim organizacijama u Evropi kako bi pružila kreativna i integrisana rešenja za izazove koji su deo života u savremenim urbanim prostorima. Ona kaže da je pozitivno iznenađena mnoštvom aktivnosti u domenu kulture koje se dešavaju u Novom Sadu, ali je potrebno da ustanove kulture budu otvorenije i više komuniciraju sa vaninstitucionalnom scenom, i obrnuto, te upravo Fondaciju „Novi Sad 2021“ prepoznaje kao adekvatnog moderatora u tom procesu.
„Nema dovoljno saradnje u ovom trenutku i treba napraviti prostor kako bi se ova komunikacija uspostavila i to je, kao i za mnoge druge gradove u Evropi, izazov i za Novi Sad”, istakla je Gilardova i dodala da je primetna želja Fondacije „Novi Sad 2021” da kreativnost i potencijale koje novosadska vaninstitucionalna scena poseduje, iskoristi i učini sastavnim delom programa, pruži im mogućnost da budu vidljiviji, da se podigne svest o tome šta oni rade i da se pokaže čime oni mogu da doprinesu gradu, čak i posle godine titule.
Da podsetimo, na isti način, tokom 2018. godine Fondacija je rad institucionalne scene podržala na više načina, počev od javnog poziva Publika u fokusu gde je pružena finansijska podrška ustanovama kulture za razvoj novih pristupa u oblasti razvoja publike, javnih poziva za mobilnost i pristupačnost, preko besplatnih kurseva stranih jezika za zaposlene u ustanovama kulture, projekata neformalnog obrazovanja, projekata izgradnje partnerstava sve do najvećeg projekta – „Projekat 33“, usmerenog na strateško planiranje rada ustanova kulture u Novom Sadu.
Tokom trajanja titule najatraktivniji su programi, najviše se pamte novi prostori, ali ono što Fondacija „Novi Sad 2021“ najviše ističe jeste da su novi ljudi i procesi koji se dešavaju jednako važni, ako ne i važniji, jer su oni preduslov da se programi dese, institucije i umetnici koji rade u njima osnaže, a publika kulturu doživi kao način života. Procesi koji traju, a koji su za širu javnost nevidljivi treba da doprinesu upravo tome da se podigne kvalitet kulturnih programa i prepoznaju svi akteri kulturne scene i njihovi potencijali. U svemu tome proces mapiranja novosadske vaninstitucionalne scene prvi je korak u ostvarivanju njene veće vidljivosti i njenom osnaživanju.
Foto: Promo
