U Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) u Sremskim Karlovcima četvoročlani tim počeo je da digitalizuje dokumenta koja se čuvaju u toj ustanovi.
Nakon što je 7. decembra prošle godine otvoreno istureno odeljenje Centra za digitalizaciju SANU, u zgradi Karlovačke bogoslovije, i opremljeno računarima i drugim aparatima najsavremenije generacije, usledila je obuka zaposlenih, a karte i diplome prva su dokumenta iz ogromnog fundusa od oko tri miliona dokumenata za koje se pravi elektronski zapis. Na čelu te ekipe je rukovodilac Službe digitalizacije i digitalne restauracije Jugoslovenske kinoteke Dubravko Badalić, a čine je još Srđan Ercegan, Jovana Barajevac i Mirko Dimić.
Upravnik Arhiva SANU u Beogradu akademik Vasilije Krestić kaže da su novootvoreni Audio-vizuelni arhiv i centar za digitalizaciju u glavnom gradu i Sremskim Karlovcima spas za čuvanje dragocenosti u našim arhivima, i način da se predupredi moguće propadanje, kakvo se nažalost u svetu dešava.
– Ovaj važan posao mora se odvijati prema planu koji se zasniva na prioritetima. Mislim da je najbitnije digitalizovati onu građu koja je najugorženija, ali i najstariju i najvažniju s kulturno-istorijskog stanovišta. Kod nas u Arhivu u Beogradu postoji takozvana stara zbirka sa srednjovekovnim poveljama vladara, rukopisnim knjigama kao što su Dečanska hrisovulja, Rudarski zakon despota Stefana Lazarevića i slični. Tu građu koja je na bilo koji način načeta i na putu propadanja, mi se trudimo i da zaštitimo, šaljemo je na rekonstrukciju, konzervaciju, ali nažalost, i tu se susrećemo sa problemima jer takvih radnih jedinica nema u dovoljnoj meri u celoj zemlji. To u Vojvodini najbolje radi biblioteka Matice srpske, a u Beogradu Narodna biblioteka. Čak ni Arhivi Srbije i Jugoslavije nemaju laboratoriju koja bi to radila. Nadam se da će i u tom segmentu arhivistike doći do pobošljšanja, jer nije dovoljno samo digitalizovati građu, treba je i zaštititi – kaže akademik Krestić.
Akademik Krestić napominje da se zbog uslova u kojima se čuvaju, kako u Sremskim Karlovcima tako i u Beogradu, dokumenta nalaze u opasnosti da propadnu. Po njegovim rečima, nijedna od zgrada ne obezbeđuje optimalne klimatske i mikrobiološke uslove, vlažnost vazuha, te temperaturu za njihovo čuvanje. Kako kaže, nekada mastila i tuševi kojima su pisani počinju da nagrizaju papir ili pergament što ubrzava propadanje dokumanata.
– Zbog toga smo i pokrenuli pitanje što brže izgradnje nove zgrade u glavnom gradu. Nadam se da će odgovorni naći način da se pribave pare za to – kaže Vasilije Krestić i dodaje da se nada i skorom preseljenju karlovačkog arhiva u Svetosavski dom, namenski građen pre Drugog svetskog rata za potrebe patrijaršijske biblioteke.
Srpska akademija nauka i umetnosti brine se o mitropolijsko-patrijaršijskoj arhivi 70 godina u Karlovcima. Sveti Sinod SPC doneo je odluku da prepusti građu na čuvanje SANU 21. juna 1949. godine, a Arhiv je pod novim uslovima počeo da radi pet meseci kasnije, 1. decembra. Vrata istraživačima otvorena su novembra 1952.
Izvor: Dnevnik
Foto: Ilustracija/Pixabay