Početna Gradske teme Posao za 3.000 inženjera u Naučno-tehnološkom parku u Novom Sadu

Posao za 3.000 inženjera u Naučno-tehnološkom parku u Novom Sadu

0

Stručnjaci iz IT sektora, ali i startap preduzeća naći će mesto u novosadskom Naučno-tehnološkom parku koji bi trebalo da bude završen do kraja godine.

Vlada Vojvodine utvrdila je Predlog pokrajinske skupštinske odluke o osnivanju Društva s ograničenom odgovornošću “Naučno-tehnološki park Novi Sad”, čiji će jedini član i vlasnik 100 odsto udela u ukupnom kapitalu biti pokrajinska vlada.

“Naučno-tehnološki park Novi Sad” prostiraće se na 30.000 kvadratnih metara, a taj objekat vredan oko 12,6 miliona evra trebalo bi da bude završen do početka školske 2019/2020. godine. Na oko 10.000 kvadratnih metara biće učionice i laboratorije Fakulteta tehničkih nauka, a ostatak prostora namenjen je kompanijama koje su proizašle iz tog fakulteta i koje će tu, prema predviđanjima, zaposliti još oko 3.000 novih inženjera.

Kako za “Blic” objašnjava pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević, “Naučno-tehnološki park Novi Sad” ima za cilj da omogući istraživačima u naučnoistraživačkim institucijama da rezultate svojih istraživanja pretoče u proizvode, usluge, procese ili softver koji će naći svoje mesto na tržištu.

– Biće to mesto susretanja visokog obrazovanja, naučne delatnosti i privrednih subjekata, koji svojim interaktivnim vezama kvalitativno unapređuju vlastiti prostor delovanja, ali i druga područja s kojima se povezuju i na koja utiču. Najsnažnije relacije obrazovanja, nauke i privrede očituju se u informacionim tehnologijama koje poslednjih godina karakteriše intenzivan razvoj u Vojvodini, o čemu svedoči i podatak da više od trećine IT kompanija u Srbiji deluje upravo na ovom području – ističe profesor.

Dodaje i da se činjenica da naučna delatnost predstavlja najčvršći oslonac autonomije visokog obrazovanja upotpunjuje pre svega preko primenjenih istraživanja koja u značajnoj meri nadoknađuju nedostatak razvojno-istraživačkih odeljenja privrednih subjekata.

– Time se stvaraju znatne pretpostavke uspostavljene takozvane inovativne ekonomije, koja se intezivno razvija u sferi usluga (turizam, bankarstvo, saobraćaj), ali i u realnom industrijskom sektoru (poljoprivreda, energetika). Shodno navedenom, najveće učešće u Naučno-tehnološkom parku ostvariće istraživači i stručnjaci u IT sektoru, koji se obrazuju na fakultetima tehničkog i prirodno-matematičkog smera i koji su orijentisani na softversku podršku u optimizaciji radnih procesa unutar složenih sistema – kaže Milošević.

Prema njegovim rečima, kroz aktivnosti Naučno-tehnološkog parka fakulteti i instituti postaju prepoznatljivi kao mesta inovativnosti i moćan pokretač razmene ideja, koje svoju primenu nalaze kako na domaćem tako i na inostranom tržištu te je ovo posebno važno u uslovima sve dinamičnijeg privrednog ambijenta Srbije i njegove sve veće internacionalizacije i otvorenosti, a čije je osnovno obeležje “kreativna ekonomija”.

– Posebnu pažnju Naučno-tehnološki park će posvetiti osnivanju i razvoju startap preduzeća preko svog organizacionog dela, koje se definišu kao specifični fizički kapaciteti za nova preduzeća i preduzeća u razvoju (startap preduzeća). Ovi kapaciteti pružaju kancelarijski prostor, infrastrukturu i razne poslovne usluge i podršku, što poboljšava sposobnost startap preduzeća i programa u ranim fazama razvoja i ubrzava njihov razvoj. Na taj način će se omogućiti transfer naučnih rezultata u konkretne proizvode, ali i sinergija nauke i prakse kroz rad na zajedničkim naučnim i privrednim proketima. Osim toga podići će se kvalitet obrazovnog procesa na Univerzitetu u Novom Sadu kroz direktno uključivanje studenata, kroz rad na praksi tokom studiranja, u rešavanje praktičnih zadataka, ali iz razvijenih tehnoloških oblasti – objašnjava naš sagovornik.

Kako kaže Zoran Milošević, u ovoj fazi realizacije projekta, pokrajina je planirala novac za osnivanje i registraciju Naučno-tehnološkog parka Novi Sad. Dodaje da je fokus i dalje na izgradnji objekta, što finansira Republika Srbija u većinskom iznosu, a delom iz budžeta APV.

Izvor: Blic
Foto: Ilustracija/Pixabay