Pesniku Zoranu Kostiću uručena je Zmajeva nagrada na svečanoj sednici povodom 193. godišnjice Matice srpske.
Kostiću je ova nagrada pripala za zbirku pesama “Pluskvamperfekta”.
Govoreći o Jovanu Jovanoviću Zmaju, po kome nagrada nosi ime, ovogodišnji laureat kaže da takvu gipkost jezika i sočnost do sada niko nije postigao, te da je njegov jezik i danas ostao mlad. Kostić je rekao i da Zmajeva nagrada predstavlja ostvarenje nekih Zmajevih ideala.
– Sve srpske zemlje objedinjene su u ovom priznanju. Izdavač je jedina srpska kuća iz ovakve Crne Gore, kakva je danas, gde je sve srpsko svedeno na minimum i gde je sve odsrbljeno. Ja, kao autor, knjigu sam pisao u Republici Srpskoj, gde živim dve decenije. Dakle, objedinjen je ceo srpski prostor i to baš na današnji dan, kada Matica srpska obeležava 193. godišnjicu, koju im čestitam – izjavio je Kostić neposredno pre dodele priznanja.
Istakao je da književnost nastaje u okvirima jednog jezika i tu su granice.
– I mogu nas optuživati za velikosrpski ton, ja ne smatram da je to tako, jer granice zapravo određuje jezik. Moju knjigu posvetio sam stradanju srpskog jezika. Posvećena je tom čerupanju srpskog jezika, pretvaranju mnogih teritorija, kao što je Crna Gora, gde je, takođe, nastajao srpski jezik i gde sam ja odrastao, pretvorili su ga u pseudojezik, crnogorski. Taj jezik ne postoji, kao ni bosanski, ni lingvistički, ni naučno – naglasio je Kostić, otkrivši da je knjizi pesama “Pluskvamperfekta” najpre hteo da da naziv “Izdaja jezika”.
Povodom jubileja Matice srpske, njen predsednik Dragan Stanić izjavio je da bi osnivači ove institucije danas bili ponosni na rezultate koje ostvaruju. Kaže da je 2018. godina “stabilizacije i napretka”, u materijalnom i organizacionom smislu i ističe da su prošle godine imali rekordan broj knjiga.
– Dobili smo značajnu finansijsku podršku države, pre svega za enciklopedijsko-leksikografske poslove. Novi proizvodi Matice srpske su srpska enciklopedija, četvrta knjiga, sedma knjiga biografskog rečnika, leksikon pisaca srpske književnosti. Ove godine biće završena nova knjiga u srpskoj enciklopediji, a početkom sledeće godine biće objavljena – izjavio je Stanić.
Najstarija srpska književna, kulturna i naučna institucija osnovana je 16. februara 1826. godine u Pešti, u vreme oslobađanja Srbije od viševekovne turske vlasti i jačanja svesti o potrebi da se srpski narod u punoj meri uključi u savremene evropske tokove, uz očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta.
Njeno delovanje je od samog početka bilo usmereno na predstavljanje srpske kulture u Evropi, a sa druge strane na prosvećivanje naroda. U tom cilju razvijena je bogata izdavačka delatnost. Osnovu je činio čuveni Letopis, pokrenut 1824. godine. Kasnije su nastale brojne edicije, a među njima i jedna sa naglašenom prosvetiteljskom ulogom koja je nosila naziv Knjige za narod.
Od četrdesetih godina XIX veka stvarani su uslovi za bavljenje naukom. Tada je formirana biblioteka sa knjižnim fondovima iz različitih naučnih oblasti i zbirka rukopisa.
Matica srpska je 1864. godine preseljena iz peštanskog Tekelijanuma u novosadski Platoneum. Novi Sad je od tada poznat kao Srpska Atina. Grad je dobio taj naziv jer se smatralo da su se oko Matice srpske okupljali najobrazovaniji i najmudriji ljudi. Ta veza je kasnije postala još naglašenija. Vremenom, postala je simbol građanskog društva, visoke kulture, prosvetiteljstva i dobročinstva. Međutim, ona je bila i ostala opštenarodna.
Danas Matica srpska ima oko 2.000 saradnika. Oni su uključeni u više desetina naučnih i razvojnih projekata, u okviru Odeljenja za književnost i jezik, Leksikografskog odeljenja, Odeljenja za društvene nauke, Odeljenja za prirodne nauke, Odeljenja za likovne umetnosti, Odeljenja za scenske umetnosti i muziku i Rukopisnog odeljenja.
Izvor: Tanjug
Foto: Ilustracija
