Borilačke veštine kao sportske discipline su oduvek bile sastavni temelj novosadske sportske scene. Među najpopularnijim borilačkim veštinama, koje čine jednu od glavnih matrica ove sportske kategorije, se ubrajaju boks i kik boks, koji u Novom Sadu imaju dugu sportsku tradiciju.
Diplomirani trener borilačkih sportova i predsednik Kik boks saveza Vojvodine u periodu od 2005. do 2016. godine Miodrag Jotić ističe za naš portal da je Kik boks savez Vojvodine sa sedištem u Novom Sadu osnovan 8. avgusta 1998. godine i tada upisan u registar sportskih organizacija. Jedan od osnivača Kik boks saveza Vojvodine bio je i Klub borilačkih sportova “Vojvodina” iz Novog Sada.
– Koliko smo uspešni u postizanju ovih ciljeva govori podatak, da kroz istoriju našeg Saveza, dugu preko deset godina, imamo konstantan porast broja članova Saveza. Trenutno Savez okuplja ukupno 29 vojvođanskih klubova. KBS Vojvodine radi na omasovljavanju i edukaciji svojih članova (trenera, sudija, takmičara), saradnjom sa Kik Boks Savezom Srbije, Pokrajinskim sekretarijatom za sport, Pokrajinskim zavodom za sport, i Fakultetom fizičke kulture u Novom Sadu (prvi je napravio saradnju sa tadašnjim YUKIK-om). Organizacioni i takmičarski rezultati su svake godine sve izraženiji. Takmičenja se organizuju uvek u drugom gradu i to izričito gde nije bio zastupljen kik boks sport. Isto je i sa revijalnim nastupima i promocijama. Broj klubova konstantno raste, kao i učešće istih na državnim prvenstvima. Na teritoriji Grada Novog Sada postoji oko 10 do 13 klubova (“Novi Sad”, “Phoenix”, “KBS Vojvodina-Veletabak”, “Pagonis tim”, “Tron”, “Futog”, “Warrior”, “Victory”- aktivni klubovi, i “Čakuriki”, “Krca Fight Club” – u mirovanju, kao i nekoliko klubova koji nisu članovi Kik boks saveza Vojvodine ali su aktivni, a to su “Ronin” i “Black Gym”).
Kako naš sagovornik objašnjava kik boks savez Srbije sastavljen je od tri saveza: Kik boks savez Vojvodine, Kik boks savez Beograda i Kik boks savez jugoistočne Srbije.
– Održavaju se regionalna prvenstva i državna prvenstva. Od sedam disciplina kik boksa, u Srbiji se rade tri discipline (sa punim kontaktom) na ringu (Ful kontakt, Lou kik, I K-1 disciplina), kao i disciplina na strunjačama (tatami), sa polukontaktom – Kiklajt kontakt. Takmičenja se organizuju za sve uzraste (pioniri, kadeti, junior, seniori “B” i “A” klase), u muškoj i ženskoj konkurenciji – kaže Jotić i dodaj:
– Od decembra 2018. godine, na poslednjoj sednici MOK-a (Međunarodnog Olimpijskog komiteta), kik boks je prepoznat od strane MOK-a, kao i WAKO federacija kao osnovni nosilac kik boks sporta. Naredne tri godine naš sport je na posmatranju za ulazak u Olimpijsku porodicu. Svake godine se sve više žena bavi kik boksom (kao i drugim borilačkim sportovima), Polako se “briše” mesto žene kao pratioca, već one vode glavne uloge zajedno sa muškim delom kik boks sportista. Poslednjih godina žene “uzimaju” primat i vode borbe za najsvetlije medalje. Interesantan podatak je da je na poslednjem prvenstvu sveta u Budimpešti (2017. godine), od sedam zlatnih medalja – pet su osvojile žene – istakao je Jotić na kraju razgovora.
Među uspešnim kik bokserkama izdvajaju se juniorska šampionka Marina Đekić, svetska šampionka u low kick disciplini Dijana Dabetić i svetska šampionka u K-1 disciplini Aleksandra Krstić. Većina Novosađana, pa čak i oni koji vole da pogledaju i posećuju mečeve borilačkih veština, ne prave razliku između boksa i kik boksa, koja u praksi postoji. Boks se od kik boksa razlikuje u činjenici da se u boksu koriste samo udarci rukom, dok se u kik boksu koriste udarci rukom i nogom. Specifičnost boksa je u tome što boks nema discipline, a jedina podela vrši se na osnovu uzrasnih i težinskih kategorija. Tehnika se sastoji iz tri udarca: direkt, aperkati kroše, ali celokupan sadržaj ovog sporta iziskuje mnogo više od izvođenja ova tri udarca budući da se boks trenira konstantno, bez prekida. Boks kao sport zahteva usavršavanje, veliki fokus, privrženost, spremnost na velika odricanja i ono najbitnije, a to je samopouzdanje.
Ekskluzivno za Ns Hroniku o boksu kao olimpijskoj disciplini i svom radnom danu u ulozi trenerice u novosadskom bokserskom klubu “F89” govori trenerica boksa i nekadašnja šampionka u boksu i kik boksu Dragana Zanini:
– Ženski boks je uveden 2012. godine na program Olimpijskih igara u Londonu. Tada su predstavljene samo tri kategorije (od 10 koliko postoji u ženskom boksu): muva kategorija (od 48-51 kg), laka kategorija (od 57-60 kg) i srednja kategorija (od 69-75 kg). U istim kategorijama takmičenje je upriličeno i na Olimpijskim igrama 2016. godine u Brazilu, dok će u Tokiju 2020. godine ženski olimpijski boks biti pojačan sa još dve kategorije: pero (od 54-57 kg) i velter (od 64-69 kg). Činjenica da je ženski boks postao član olimpijske familije sigurno je doprineo njegovoj komercijalizaciji i medijskoj ekspanziji, koja je naravno stigla i u našu zemlju i naš grad. Nemali broj naših sugrađanki se odlučuje da trenira boks kako bi regulisale svoju telesnu težinu, bile fizički aktivne i prevenirale zdravstvene tegobe. Iako su motivi za treniranje uglavnom “rekreativni” , određeni broj devojaka se pronađe u boksu i poželi da se takmiči. Moj radni dan izgleda dinamično. Ujutro i popodne sam psiholog, a uveče sam trener boksa. Vikendom smo na takmičenjima. Između pokušavam da izbalansiram porodične obaveze i da se bavim doktoratom. U svakom slučaju, fali mi jedan klon.
O bavljenju Novosađanki boksom na profesionalnom i rekreativnom nivou Zanini ističe sledeće:
– Zapravo, ne kaže se “profesionalno”, nego “amaterski”, odnosno od skora je uveden naziv “olimpijski boks” umesto “amaterskog” (jer amaterski zvuči šarlatanski) kako bi se razlikovali oni koji treniraju boks sa ciljem da se takmiče u olimpijskom sistemu takmičenja gde spadaju sva kontinentalna prvenstva i Svetsko prvenstvo i čija su kapa Olimpijske igre. Profesionalno se boksom bave bokseri koji boksuju za određene profesionalne organizacije čija se takmičenja sprovode mimo Svetske bokserske federacije (AIBA). Tamo važa donekle druga pravila, a često i druga motivacija. Iako je prelazak na profesionalni boks ranije podrazumevao automatsku zabranu nastupa u olimpijskom boksu, AIBA je pre par godina ukinula ovu zabranu, tako da profesionalni i olimpijski bokseri mogu slobodno da “migriraju” iz jednog sistema takmičenja u drugi. Ovu pogodnost koriste mnoge devojke u Srbiji kako bi stekle i što veće ringovno iskustvo, a i zaradile solidan novac koji se pruža u profesionalnim mečevima. Konkretno, Novosađanki je u boksu malo, bar onih koje se takmiče ili imaju takmičarske aspiracije, ali su izuzetno vredne, posvećene i hrabre.
Najvažnija stavka koju svaki početnik u boksu mora da savlada, prema Draganinim rečima, je:
– “Nepodnošljiva težina” treninga koja sa iskustvom postaje još “nepodnošljivija” i fizički i mentalno. U tehničkom smislu, početnici prvo savladavaju osnovni stav, tzv. gard i kretanje, pravilno izvođenje udaraca i odbrane od udaraca. Sve potom je nadovezivanje na osnovu.
Kao nekadašnja šampionka u boksu i kik boksu Zanini govori o razlikama i sličnostima između boksa i kik boksa:
– Po učešću aktivnih mišića, koncepciji borbe i mentalnom sklopu boraca, boks i kik boks su podosta slični borilački sportovi. Boks je, ipak, osnova kik boksa, jer je ručna tehnika dominantna u odnosu na nožnu. Da je suprotno tačno, kik boks bi bio sličniji tekvondou. Različitost dva borilačka sporta se ogleda u donekle različitom gardu zbog opitimalnijeg korišćenja nogu. Primećujem da devojke češće biraju kik boks umesto boksa zbog nožnih tehnika jer kako često kažu to su im “prirodniji pokreti” za žene. Žene su generalno gipkije od muškaraca, pa im zato i više gode aktivnosti istezanja i izvođenja visokih nožnih tehnika. Ali, nemojte neko da vas zavara, u boksu su noge pod mnogo većim opterećenjem nego u kik boksu. Boks je mnogo više veština nego kik boks, jer su kretanje i odbrane znatno prisutnije u boksu nego u kik boksu – zaključuje na kraju naša sagovornica.
Evidentno je da Novosađanke u boksu mogu biti vrlo uspešne i ostvariti čak i zavidniji rezultat od suprotnog pola, nezavisno od svog glavnog profesionalnog opredeljenja, a u prilog tome ide i primer bivše bokserke i nagrađivane novosadske novinarke Sandre Zekić.
Autor: Anđela Zec
Foto: Pixabay/Privatna arhiva
