Inicijativa Lige socijaldemokrata Vojvodine za smenu zamenice predsednika Skupštine grada Branke Bežanov, zbog prisustvovanja na skupu posvećenom četničkom komandantu Draži Mihailoviću, naišla je na različite reakcije odbornika.
Osim dela političkih partija, smenu Bežanov zatražile su i brojne nevladine organizacije. Zvaničnu inicijativu je podneo LSV koji je u novosadskoj vlasti u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom, ali i sa Pokretom obnove Kraljevine Srbije čija je članica i Bežanov.
Sporni skup održan je 10. marta u Višegradu, kada su pripadnici Ravnogorskog četničkog pokreta, u vojnim uniformama i sa četničkim obeležjima, obeležili 72. godišnjicu hapšenja Draže Mihailovića. Kako su inicijatori smene naveli “pojavljivanje bilo kog državnog ili lokalnog funkcionera iz Srbije na manifestacijama koje glorifikuju masovne ratne zločine u Višegradu tokom 1943. i 1992. godine u najmanju ruku je moralno neprihvatljivo i moralo bi da izazove široku društvenu osudu i političke konsekvence bez kompromisa”.
Kako prenosi RSE, naprednjaci su se izjasnili da neće podržati stavljanje smene na dnevni red skupštinskog zasedanja u ponedeljak.
Podeljen je odnos prema ovom pitanju i u redovima opozicije. Dok Srpska radikalna stranka ne podržava predlog, Demokratska stranka će dati glas da odbornici o tome raspravljaju.
– Ne pada mi na pamet – kaže odbornik radikala Đurađ Jakšić, upitan da li će podržati predlog za smenu Bežanov.
– Naša grupa neće podržati predlog LSV, mi smo mišljenja da su oni to trebali da razjasne na nekom sastanku unutar koalicije, ko je i gde polagao vence, a ne da time opterećuju Skupštinu grada. Najpozitivnije nešto što je Branka Bežanov mogla da uradi za ove tri godine vlasti jeste činjenica da je položila vence na spomenik generalu (Mihailoviću) – naveo je Jakšić.
Demokratska stranka će stati iza predloga, kaže Goran Radojev iz te stranke, ali istovremeno traže od LSV da kaže šta će učiniti ako ta inicijativa ne dobije podršku drugih vladajućih stranaka.
– Branka Bežanov ne može više da bude zamenica predsednika Skupštine grada i DS, bez obzira što nije u koaliciji sa LSV u Novom Sadu, daće podršku toj inicijativi. Ali istovremeno, tražićemo od LSV da, ukoliko ne prođe ta tačka, odnosno ne dođe do smene gospođe Bežanov, izađe iz vladajuće koalicije i da na taj način pokaže da je zaista iskrena u toj nameri da smeni ljude koji nisu dorasli svojim funkcijama i da joj nije jedini interes da ostaje u koaliciji i da vrši vlast sa Srpskom naprednom strankom – rekao je Radojev.
Iz Lige poručuju da ne odustaju od inicijative, a na pitanje da li će napustiti vladajuću koaliciju ako Bežanov ostane na funkciji, Maja Sedlarević iz odborničke grupe LSV kaže da su “sve opcije na stolu”.
– Stranački organi će doneti odluku kako ćemo se u budućnosti ponašati ukoliko naša inicijativa ne dobija dovoljan broj potpisa podrške, ukoliko ne bude uvrštena na dnevni red. Ja zaista ne bih isključila nijedan scenario – rekla je Sedlarević.
Njihov izlazak iz vladajuće koalicije ne bi ugrozio opstanak vlasti, jer SNS ima podršku dovoljnog broja odbornika i bez Lige. Predsednica odborničke grupe SNS Dina Vučinić nije htela da komentariše inicijativu. Ona je u kratkom telefonskom razgovoru za Radio Slobodna Evropa rekla da dok ta tačka ne dođe i zvanično na dnevni red sednice neće ni komentarisati predlog. Na pitanje hoće li Liga dobiti podršku iz vladajuće većine za to, ona je navela da koliko je njoj poznato, LSV ima podršku samo svojih odbornika.
U međuvremenu POKS je saopštio da je njihova funkcionerka podnela tužbu protiv Lige i demokrata zbog povrede časti i ugleda. Bežanov navodi da je DS 2004. glasala za zakon o izjednačavanju prava četnika i partizana a sada zajedno sa LSV napadaju nju zbog odlaska u Višegrad.
Politikolog Duško Radosavljević kaže da odlazak gradske funkcionerke u Višegrad treba posmatrati u široj celini.
– Ne treba da se čudimo. Pa mi imamo zakon koji izjednačava prava četnika i partizana. Mi možda kad se desi ovakva situacija, mislimo da je to neki izolovan slučaj. Ne, ova zemlja je, posle dvehiljaditih, nizom kompromisnih odluka, krenula sa novom ocenom četničkog pokreta; cela država, počevši od nepoznavanja antifašističke tradicije, negiranja antifašističke borbe unutar Srbije i širom Jugoslavije. Tako da ovo nije ništa čudno – smatra Radosavljević.
Zatim, skoro deceniju kasnije, Viši sud u Beogradu poništio je presudu kojom je Draža Mihailović, 15. jula 1946. godine, osuđen na smrt. Sud je 2015. godine naveo da je to bio političko-ideološki proces komunističkog režima. Ta odluka o rehabilitaciji je konačna. Istovremeno, sudsko veće je navelo da nije bilo nadležno da se bavi utvrđivanjem činjenica da li je Mihailović ratni zločinac.
Skupština Novog Sada zaseda u ponedeljak, 25. marta. Da bi se ova tačka našla pred odbornicima, stranka Nenada Čanka treba da obezbedi potpis trećine, odnosno 26 odbornika.
Izvor: RSE
Foto: Ilustracija
