Novosadske trudnice diskriminaciju najviše trpe na radnom mestu, ali i na šalterima SUP-a i u gradskom prevozu, pokazalo je istraživanje
Probleme imaju i u redovima u banci, tokom polaganja ispita na fakultetu, na šalteru u Socijalnom… Ipak, najveći broj njih požalio se na diskriminaciju na radnom mestu, odnosno od strane poslodavca, počevši od neprijatnih pitanja, do neuplaćivanja doprinosa i neprodužavanja ugovora.
Novosađanka Nikoleta Bogićević radila je u trafici kada je zatrudnela u junu. Kako je u istom vremenskom periodu dobila i alergijsku reakciju, doktorka joj je posavetovala da ode na trudničko bolovanje. Međutim, tada su krenuli problemi.
“Tu sam radila četiri godine i bila sam prijavljena. U firmu sam donosila sve papire na vreme, ali sam tu prvu septembarsku platu, koja ide na teret poslodavca, dobila tek u decembru, dok sam u januaru dobila prvu redovnu zaradu. Za sve vreme trudničkog, kad god treba da dobijem platu, moram da idem da ih molim da mi uplate, jer šefica zaboravi da moje papire odnese u banku. Izgovor je bio da ću platu dobiti kada firmi država uplati refundaciju. Dakle, oni su pokriveni zakonom, a od čega ću ja da se hranim to nije nikom bitno”, kaže ona za 021.
Ista situacija nastavila se i na porodiljskom bolovanju, da bi, kada se vratila na radno mesto, od kolega saznala da je ona prva radnica u firmi koja se ikada vratila sa porodiljskog i ponovo počela da radi.
Novosađanka Maja Bugarski imala je još težu situaciju. Kada je zatrudnela pre tri godine, radila je na benzinskoj pumpi zajedno sa svojim mužem. Oboje su ugovore potpisivali na tri meseca. Četiri meseca je radila trudna, ali kada se jedne večeri umorila i sela da se odmori, gazda joj je dao otkaz.
“Na kameri je zabeleženo da sam ja jedne noći sela jer sam imala nesvesticu. To je direktor video i to je bio razlog što ja nisam potpisala produženje ugovora i što sam prestala da radim. Predložila sam mu da sama snosim troškove trudničkog za prvi mesec, ali on nije prihvatio. Rekao mi je da je to što sam sela samo razlog koji je on tražio da bi mi dao otkaz”, otkriva ona za 021.
Sve je prijavila inspekciji koja je izdejstvovala da joj se isplate zaostale zarade. Da stvar bude gora, ubrzo je i njen suprug otpušten sa posla uz obrazloženje da njegova žena nije trebala da zove inspekciju.
Diskriminacija trudnica i mladih majki u našoj zemlji je svakodnevna pojava, a mogućnosti koje poslodavci imaju u kršenju njihova prava gotovo su neograničene, pogotovo pri samom zapošljavanju, smatra predsednica Udruženja Roditelj Dragana Ćorić.
“Oni uglavom gledaju koje su godine u pitanju, jer reproduktivna dob žene se produžila do 42 godine. Takođe, već udate žene često pitaju kolika su im deca, jer ako je malo dete, mlađe od sedam godina, gledaju ih ispod oka računajući da će dete često biti bolesno, a one odsutne. Znači, često nema direktne diskriminacije, ali treba razlikovati nepravdu od diskriminacije. Jer diskriminacija znači da je nepravda učinjena baš jer je taj neko pripadnik određene grupacije”, objašnjava Ćorić.
Prošlog leta donet je nov Zakon o radu, koji u mnogome štiti trudnice. Međutim, one uživaju zaštitu samo ukoliko su u radnom odnosu, bilo na određeno ili neodređeno vreme, dok ugovor o delu ili autorski ugovor ne mogu da se primene u kontekstu zaštite statusa trudnica.
Žena u radnom odnosu ima pravo na trudničko, porodiljsko i odustvo radi nege deteta. Ali, često se dešava da poslodavci nude sporazuman raskid ugovora sa ženama koje žele da odu na porodiljsko. Naravno, za tim nema potrebe jer ceo trošak zarade, penzionog i zdravstvenog osiguranja, pada na teret države, dok poslodavac nema nikave realne troškove prema zaposlenoj.
Irena Kalmić, advokat radnog prava smatra da sve te okolnosti poslodavci vrlo dobro znaju, ali da ne žele da budu u radnom odnosu sa osobom koja ima obaveze oko malog deteta. Ona za 021 objašnjava na koji način trudnice mogu da se zaštite kada je radni odnos u pitanju.
“Konkretan savet bi bio da, ukoliko se ide sa razgovor za posao, da se nikako ne odgovara na pitanje “da li u skorije vreme planirate porodicu”. Niko nema zakonsko pravo da vam takvo pitanje postavi. Takođe, ukoliko poslodavac u toku ili nakon trudnoće ponudi sporazumni raskid ugovora o radu, da se na to nikako ne pristaje”, kaže Kalmić.
Inače, Srbija ima najduže porodiljsko bolovanje u celoj Evropi; u Španiji su žene sa decom samo šest nedelja na odsustvu, dok su u Norveškoj sa bebama pet-šest meseci. U Srbiji žena odlazi na trudničko bolovanje 28 dana pre porođaja, zatim nastupa porodiljsko i odsustvo radi nege deteta, i ta bolovanja ukupno traju 365 dana. Troškovi bolovanja u prvih mesec dana padaju na teret poslodavca, dok ostatak pada na teret države. Visina naknade za vreme trudnoće definiše se u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodice sa decom, i država sav taj trošak u potpunosti refundira poslodavcu za sve vreme trajanja odsustva.
Autor:021
