Predrag Novković je dobro poznato lice sa trećeg kanala i emisije „Dodatno ubrzanje“, koja se prikazivala krajem devedesetih i u ono vreme bila jedna od vodećih kada je alternativna muzička scena u pitanju. Uspeo je da deo te energije prenese na svoju sadašnju matičnu kuću RTV i pre šest godina napravi, sada već kultnu emisiju „Gruvanje“ koja neguje rock & roll i uopšte „underground“, koji je, na žalost, sve manje zastupljen u medijima. Naš sagovornik je svoj novinarski zanat izbrusio kroz informativu, dopisništvo, televizisjko i radijsko delovanje. Danas je glavni i odgovorni urednik Omladinskog radija, autor emisije „Gruvanje“, student treće godine montaže na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, pasionirani muzičar i strastveni ljubitelj pecanja. Pričali smo sa njim o njegovim počecima, Novom Sadu, o tome kako se obreo u novinarstvu kao i o stvarima u kojima uživa i koje ga opuštaju..
Kao rođeni Zemunac i neko ko je u Beogradu proveo preko dvadeset godina, kako doživljavaš Novi Sad i šta te je opredelilo za njega?
U Novom Sadu sam već 17 godina i kada sam došao, predstavljao mi je spašavanje mentalne svesti i zdravog razuma. Moram priznati da je devedesetih godina Beograd bio jeziv i postao je jedno nezamislivo mesto za život. Ukazala mi se prilika da svoj put nastavim u Novom Sadu, koji je za mene u to vreme bio pravo kulturološko otkriće. Počevši od toga da ti se ljudi javljaju u zgradi, ustaju u autobusu i prijatno komuniciraju. Generalno, ovaj grad mi je pružio mogućnost da ostanem zdrave pameti, da se družim i krećem u društvu normalnih i pristojnih ljudi.
Tvoji prvi koraci u novinarstvu su vezani za Treći kanal. Kako je došlo do tvog angažovanja na televiziji?
Kao klinac sam se ložio na novinarski posao i želja mi je bila da budem sportski novinar. Gledao sam sve moguće utakmice, prvenstva, olimpijade, znao sam sve igrače i bio u tom filmu. Možda zato što su i majka i teča bili novinari pa mi je to okruženje predstavljalo prirodni ambijent. Dopado mi se način života koji su vodili baveći se novinarskom profesijom. Kada sam završio srednju školu upisao sam pravni fakultet koji naravno nije ispunio moja očekivanja. Sticajem okolnosti upoznao sam čelne ljude sa Trećeg kanala, otišao na razgovor i počeo da radim. Bilo je leto, mrtva sezona što se tiče sporta, tako da u toj sferi nije bilo posla, pa sam se logično opredelio za muzičku redakciju, koja je u najvećoj meri obeležila moj angažman na televiziji.
Emisija „Gruvanje“ je donela veliku gledanost RTV-u kada je mlađa populacija u pitanju. Koliko je „Dodatno ubrzanje“ imalo udela u tome?
Dodatno ubrzanje sam radio do ´99. godine a nakon toga sam prestao sa angažmanom na televiziji, ubeđen da sam završio sa tom vrstom medija. Počeo sam da radim na Radiju 021 i posvetio se informativnom programu, i rekao sebi : „Sada ću da postanem pravi novinar“. Nakon toga sam radio u Gradjanskom, Beti, na B92 i tu sam zaista naučio novinarski zanat, i konačno dobio priznanje moje majke koja me je prozivala dok sam radio na Trećem kanalu, govorivši da to što ja radim nije novinarstvo.
Kada je Blažo Popović postao direktor RTV-a, pozvao me je sa idejom da se pokrene muzička emisija, na šta sam ja pristao. U emisiju “Gruvanje“ prenet je većinski koncept „Dodatnog ubrzanja“. Danas je, na žalost, to jedina emisija koja obradjuje alternativnu pop-rok scenu i mislim da je ta realnost veoma poražavajuća. Ponosni smo na činjenicu da je muzičarima ovog miljea zaista stalo da se pojave u našoj emisiji, promovišu svoj novi spot, najave koncert, a to je pokazatelj da radimo dobru stvar.
Kako se javila ideja za Omladinski radio?
Ideja je došla iz samog vrha RTV-a, pozvan sam na mesto glavnog urednika kada je taj projekat već bio zaokružen i ja sam to prihvatio. Prepoznato je da postoji potreba za jednim takvim medijem koji će se obraćati omladini i time smanjiti starosnu granicu ove mediske kuće.. Usled toga je koncipiran program po uzoru na modele sličnih servisa koji postoje u Evropi i napravljen jedan „on line“ radio. Meni se to dopalo jer sam bio bačen u vatru, a to je bio pravi profesionalni izazov za mene. Uradili smo eksperimentalni program za vreme „Exita“ i „Sea dance“ festivala. Šefovi su bili zadovoljni i na jesen je startovao program. Napravili smo dobar marketinški trik, objavivši konkurs za prijem saradnika, gde je odziv bio zaista velik, i na taj način smo se izreklamirali a u isto vreme izabrali odlične saradnike.
Koliko si Ti kao urednik fleksibilan na predloge svojih saradnika?
Mislim da jesam. Trudim se da budem strog ali pravedan. Naravno, ne mora moja da bude zadnja, bitan je krajnji proizvod, odnosno dobar prilog, zanimljiv tekst. Od svojih saradnika tražim da aktivno učestvuju sa svojim predlozima želeći da kod njih podstaknem inicijativu, da ne očekuju fiksno radno vreme, i da stalno imaju upaljene antene i osluškuju šta se dešava. Savetujem ih da se ne ograničavaju samo na jednu oblast, jer nikad ne znaš kada i šta će ti zatrebati.
Kakvo je Tvoje mišljenje o društvenim mrežama, da li su one bitne kao kanal komunikacije i instant informacija?
To je danas sastavni deo našeg posla! Mi smo tako koncipirali sistem unutar radija, pa u svakoj smeni neko od kolega ima zadatak da prati društvene mreže. Meni lično je Twitter izvor informacija, slabo otvaram sajtove, tek kad izlistam sve na Twitter-u. Normalno je da mi naše vesti isto plasiramo na društvenim mrežama, da bi zainteresovali ljude za naš sajt. Tako da smo u tom pogledu veoma aktivni.
Nedavno si bio učesnik na konferenciji „Nova Energija“, kakvi su Tvoji utisci?
Moram da kažem da mi je ova konferencija veoma koristila jer sam upoznao dosta zanimljivih ljudi, čuo mnogo korisnih saveta, pa čak i promenio mišljenje u nekim sferama. Jedina zamerka, ako mogu tako da je nazovem, je veliki broj učesnika na jednom panelu. Smatram da su „case study“ bili mnogo učinkovitiji. Izdvojio bih Lazara Džamića i Baneta Brkljača koji su zaista imali sjajna predavanja. Lepo smo se proveli, imali od koga da naučimo, i mislim da je jako dobro da se konferencije ovakvog tipa održavaju često i okupljaju ljude širokih sfera interesovanja i zanimanja. U poslovnom smislu ostvario sam direktan benifit dogovorivši saradnju „O radija“ sa nekim učesnicima.
Trenutno si na trećoj godini Akademije umetnosti, smer montaža. Šta planiraš kad završiš studije?
Montaža je veoma lep zanat, ako mogu to tako da nazovem. Profesija koja objedinjuje umetničke kvalitete, poznavanja teorija filma, medija kao i baratanje novim tehnologijama. Najveća lepota je u tome što ti omogućava da budeš kreativan. Moja želja iz mlađih dana je bila filmska i tv produkcija, ali sam se nekim sticajem okolnosti našao na montaži i zavoleo je! Najbitnije je da čovek konstantno radi na sebi, edukuje se, a onda se kockice nekako same slože, tako da sam siguran da će i moje studije montaže u budućnosti imati svoju svrhu i opravdanost.
Kako se opuštaš i u čemu uživaš?
Ono u čemu istinski uživam je pecanje. Voleo bih da imam više vremena za te odlaske u prirodu. Imam prijatelje u Bačkom Petrovcu sa kojima često pecam. Savršenstvo je kada upoznaš urbanu ekipu iz nekog malog mesta.
Autor: Bojana Šević
