Sedmu godinu zaredom, kompanija “Color Media Communciations”, organizuje u Novom Sadu najveću regionalnu konferenciju posvećenu gastronomiji, vinu i pivu “Food Talk”.
Kao i predhodne godine, konferencija se održava u Hotelu “Sheraton Novi Sad” u utorak 4. juna. Uz priče o hrani, pivu i vinu, degustacije i studije slučaja okupljamo najpoznatija imena regiona iz sveta gastronomije, ambasade, hotele, restorane, gazdinstva i kompanije koji diktiraju trendove.
Ovom prilikom održaće se i zanimljiv Case Study pod nazivom “Ja pijem mleko”, na kojem će govoriti Ivan Zorić iz Imleka, sa kojim smo ovom prilikom razgovarali o trendovima zdrave hrane i o tome zašto bi trebalo piti mleko i konzumirati mlečne proizvode.
Trend zdrave ishrane poslednjih godina je apsolutno zavladao svetom. Koliko je mleko zaista zdravo, i šta mislite o tome što mnogi tvrde da ono nije potrebno odraslim osobama?
– Za održavanje ljudskog organizma u zdravom stanju potrebne su mnoge supstance koje putem hrane moraju da budu unesene u organizam, a koje se praktično sve nalaze u mleku. Mleko sadrži nekoliko stotina raznih supstanci od kojih su neke nezamenljive u ishrani ljudi. Proteini mleka sadrže, sve esencijalne aminokiseline potrebne za građu mišicnog tkiva u ljudskom organizmu, a koje on nije u stanju sam da sintetše.
– Kao izvor animalnih proteina posebno su cenjeni mleko i mlečni proizvodi zbog visoke biološke vrednosti koja iznosi 86. Poređenja radi biološka vrednost proteina goveđeg mesa iznosi 76. zobi 61. pšeničnog hleba 49. Boranije 32. Proteini mleka, posle proteina jaja, u prirodi imaju najveću biološku vrednost. Veoma je važna činjenica da u proteinima hrane budu zastupljena ne samo potrebna količina esencijalnih aminokiselina nego i da se one nalaze u pravilnom međusobnom odnosu kao što je slučaj u proteinima mleka.
– Smatra se da konzumiranjem jedne litre polumasnog mleka ili odgovarajućih količina mlečnih proizvoda dnevno odrasla osoba u potpunosti zadovoljava potrebe svog organizma u proteinima animalnog porekla, a većim delom i potrebe u vitaminima i mineralima.
– Po mišljenju nutricionista značaj mleka u ishrani pripisuje se na prvom mestu kvalitetnim proteinima, a odmah zatim prisustvu mineralnih materija. Posebno je povoljan odnos kalcijuma i fosfora koji je u mleku identičan odnosu u skeletu.
– Upravo zato konzumiranje mleka i mlečnih proizvoda se preporučuje tokom celog života. Po broju raznih vitamina moglo bi se zaključiti da je mleko namirnica bogata vitaminima. Mleko je namirnica bogata vitiminima B kompleksa posebno B2 i B12
Koliko je zaista rasprostranjena netolerancija na laktozu i kako da se sa tim problemom nose ljubitelji mlečnih proizvoda, a da I dalje uspešno udovolje svom ukusu?
– Prema različitim izvorima broj intolerantih ljudi na laktozu u svetu dostiže čak do 70%. Ovaj podatak se odnosi na zemlje Azije. U Evropi je taj procenat znatno niži i neki podaci pokazuju da u oblasti Balkana neki vid laktozne intolerancije iznosi 25%. Nisam imao priliku da dođem do zvaničnih podataka kod nas.
– Mnogi ljudi, na žalost, ne umeju da prepoznaju simptome, pa smetnje koje osete nakon mlečnog obroka – mučninu, nadutost, bolove, dijareju, pripisuju lošem varenju ili tragaju za nečim mnogo ozbiljnijim. Intolerancija na laktozu je skup tegoba koje su posledica smanjene sposobnosti organa za varenje da prerade mlečni sećer – laktozu.
– U tankom crevu ne postoji enzim laktaza ili ćelije digestivnog trakta ne proizvode dovoljne količine ovog enzima. Mlečni šećer stoga nerazgrađen prolazi u debelo crevo gde hrani bakterije koje stvaraju gasove. Zato se javlja nadimanje uz bolove i grčeve.
– Stvaranje enzima laktaze, inače, najveće je od rođenja do pete godine života. Za decu intolerantnu na laktozu karakteristično je da slabije napreduju, imaju brojne stolice, a obično i snižen nivo šećera u krvi, posebno odojčad i mala deca. Iako intolerancija na laktozu ne predstavlja opasnost po čovekovo zdravlje, nadutost, grčevi i mučnina koje ona izaziva mogu znatno smanjiti kvalitet života.
Netolerancija na laktozu zahteva povećanu brigu o ishrani.
– Mleko i mlečni proizvodi su glavni izvori laktoze, ali i glavni izvori visokovrednih proteina i kalcijuma. Oko 70 posto dnevnog unosa kalcijuma osigurava se svakodnevnom konzumacijom ove grupe namirnica. Izbacivanje mleka i mlečnih proizvoda iz ishrane, usled smanjenog unosa kalcijuma iz mleka, povećava rizik od preloma kostiju, osteoporoze, pa uzrokuje nedostatak ostalih esencijalnih nutrijenata prisutnih u mleku kao što su proteini i vitamini. Iz tog razloga se uvek preporučuje konzumacija mleka sa smanjenim udelom laktoze, ali netaknutom količinom kalcijuma i proteina.
– Za ove probleme pravo rešenje je Moja kravica dugotrajno mleko bez laktoze. Ovo je prvi proizvod u kategoriji mleka i mlečnih proizvoda koji smo lansirali početkom 2009. godine. Moja kravica mleko bez laktoze je lako svarljivo i rešenje je za sve one koji su se odrekli mleka zbog propratnih tegoba.
Mleko bez laktoze namenjeno je prvenstveno osobama koje su netolerantne na laktozu. Sadrži 1.5 % mlečne masti i 42 Kcal na 100 ml sto ga čini preporučljivim za dijetalnu ishranu
Koliko su probiotici značajni za naše zdravlje?
– Probiotici, koji su poznati kao dobre bakterije, imaju izuzetno blagotvoran uticaj na ljudsko zdravlje. Veliki broj kliničkih studija u svetu dokazao je pozitivan efekat, posebno kada je reč o sistemu za varenje. Digestivni trakt je primarni interfejs između ljudi i hrane koju konzumiramo, i on kod odraslog čoveka sadrži oko 100 triliona mikroorganizama. Ova visoko kompleksna mikroflora opstaje kao veoma delikatan balans poželjnih i potencijalno štetnih mikroorganizama. Pod određenim uslovima, kao što su stres, česta putovanja i tretmani antibioticima, balans ovog prirodnog ekosistema može biti poremećen. Broj poželjnih mikroorganizama opada, dok se broj štetnih povećava, što često dovodi do poremećaja varenja, dijareje i zatvora. Osim toga, neizbalansirana crevna mikroflora može uticati na pravilno funkcionisanje psihološkog sistema, uključujući i imunološki sistem.
– Od 2008. godine kompanija Imlek u svom portfoliju poseduje brend Balans+, u kojem se posebno ističe Balans+ jogurt, za koji je urađena i Klinička studija na KBC Bežanijska Kosa, kojom je dokazana funkcionalnalnost ovog proizovda.
– Balans + je probiotski jogurt koji pomaže da sistem za varenje održite zdravim. Balans+ sadrži kombinaciju dve probiotske kulture (Lactobacillus acidophilus LA-5 i Bifidobacterium BB-12) i prebiotika oligofruktoze. Probiotske bakterije LA-5 i BB-12 su klinički testirani sojevi bakterija mlečne kiseline, koji povoljno utiču na probavni sistem i obnavljanje prirodne mikroflore creva. Probiotska aktivnost kulture odigrava se kroz gastrointestinalni sistem, primarno kroz tanko crevo. Kako bi probiotska bakterija stigla do tankog creva, mora biti sposobna da preživi prolaz kroz stomak. Hemijska sredina u stomaku će, zavisno od sadržaja hrane u istom, biti veoma kisela (niski pH). Zbog toga, probiotska bakterija mora biti sposobna da toleriše visok sadržaj kiseline određeni period vremena kako bi preživela prolaz kroz stomak, a Lactobacilus Acidophilus- LA 5 i Bifidobacterium Bifidum-BB 12 imaju ovu sposobnost.
– Oligofruktoza je prebiotik iz prirode, koji povoljno utiče na stimulaciju rasta probiotskih bakterija u probavnom sistemu, podstiče normalno kretanje creva i poboljšava crevni metabolizam.
Klinička studija spovedena od januara do aprila meseca 2009. godine u KBC “Bežanijska kosa” dokazala je da redovno konzumiranje 500 ml Balans+ jogurta dnevno uspešno reguliše probavu već nakon deset dana redovne upotrebe, dostiže plato efekta petnaestog dana od početka uzimanja i zadržava dejstvo sve vreme korišćenja jogurta Balans +, odnosno do šezdesetog dana, koliko je trajalo praćenje pacijenata.
Konferenciju će otvoriti Ivan Đoković, potpredsednik Pokrajinske vlade, Milorad Radojević, član Gradskog veća za privredu i turizam Grada Novog Sada i Tomaš Kuhta, ambasador Češke Republike u Beogradu.
Kompletan program i sve detalje konferencije možete pogledati na linku: www.color.rs/foodtalk2019
Konferencija se održava uz podršku Grada Novog Sada, Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Udruženja malih nezavisnih pivara Srbije, a podržale su je kompanije: Imlek, Unicef, AMS Osiguranje, Uncle Ben’s, Best Fest.
