Iz Novog Sada odlazi 2013. godine kako bi nastavila školovanje i zahvalila se svojoj porodici na dotadašnjim ulaganjima ulaganjima u nju. Kao višegodišnja uspešna sportiskinja, smatrala je da je Amerika pravi put za njenu karijeru i nastavak školovanja, sa velikim entuzijazmom odlazi i iako je nostalgija prisutna non stop ne odustaje od svog cilja.
Ženja Drača za naš portal otkriva kakav je put morala da pređe da bi sada bila tu gde jeste.
Kada si otišla iz Novog Sada?
Iz Novog Sada sam otisla u avgustu 2013. godine sa ciljem da se ujedno takmicim i studiram za Dixie, drzavni Univerzitet u drzavi Juta (Utah).
Zašto si se odlučila na ovakav korak?
S obzirom da pohadjam časove engleskog od svoje četvrte godine i da se aktivno bavim sportom od malih nogu, shvatila sam da su studije u Americi nešto što bi moglo da kruniše moj višegodišnji trud, a i da ujedno bude velika zahvalnica mojoj porodici koja me je podržala na takvom putu.
Zašto Amerika?
Zato što Evropa ne podržava sistem studiranja i takmičenja za univerzitet na toliko visokom nivou, pogotovo ne pružajuci sportske stipendije kakve su ovde moguće. Pored svega toga, odvajanje od porodice, odlazak na potpuno nepoznato mesto i odrastanje ‘preko noci’ definitivno su me privukli, izvlačeći ono najbolje iz mene.
Koliko ti je teško bez svog društva iz Novog Sada?
Što se tiče nostlgije, konstantno je prisutna. Iako joj intenzitet varira, porodica i bližnji su nešto bez čega ne mogu. Elektronske veze poput Skype-a i virtualni svet Facebook-a omogućavaju mi svakodnevnu konekciju sa dešavanjima u mom rodnom gradu.
Šta ti najviše nedostaje iz Novog Sada?
Uživam u novom okruženju, upoznajem nove ljude, studiram, treniram, radim i osećam se izuzetno produktivno. Da li i koliko mi nedostaju porodica i moji bližnji zaista se ne može opisati rečima, jer pored njih se osećam ispunjeno i sigurno. Sa druge strane, odlazak u nepoznatu sredinu ispoljava ono najbolje iz mene, i baš taj svakodnevni rizik i samostalnost predstavljaju mi je najveće zadovoljstvo, ali i izazov.
Koliko se dobro snalaziš u novoj sredini?
Nisam ni pretpostaviti mogla da je samostalan život toliko kompleksan i da bukvalno sve zavisi od tebe. Ali, da, izlazak iz kutije komfora definitivno promeni pogled na svet, kako u pozitivnom, tako i u negativnom smislu. Studiranje na stranom jeziku nije lako, i zahteva najmanje dvostruko više vremena nego sto bi zahtevalo studiranje na maternjem jeziku, što nije razlog da se ne oproba ako ti se vec pruža mogućnost. Smatram da mi je studiranje i treniranje na univerzitetu ovako dalekom od kuće pružilo odličnu izolaciju kako bih se više skoncentrisala na svoje usavršavanje, a opet odličnu konekciju sa ljudima čiji snovi i ciljevi su slični mojima.
Kako provodiš slobodno vreme?
Slobodno vreme provodim sa prijateljima, u prirodi, i podržavajuci drugove i drugarice iz ostalih sportiskih timova na njihovim takmičenjima. Moju Američku porodicu predstavlja teniski tim koji me je odlično prihvatio. Sa njima, i pored treninga, mnogo vremena provodim i u biblioteci, a i van kampusa. Iako je tenis moj život nađem vremena i za ostale aktivnosti.
Da li možda imaš nekoga iz Novog Sada ili Srbije u svom okruženju?
Po dolasku i u toku prve godine studija nisam imala nikoga na Univerzitetu sa kime bih mogla progovoriti na Srpskom. Nije bilo lako, moram priznati, ali sve to ima svoje draži. Veliku podršku, oslonac i pomoć predstavljao mi je momak sa kojim sam dugo održavala vezu na daljinu. Da nije bilo njega, sigurna sam da bi mi bilo mnogo teže, ali on mi je pomogao da odrastem i zivot sagledam iz više uglova.
Imaš li ambiciju da se možda vratiš u Novi Sad?
Sebe i svoju buduću porodicu vidim u južim krajevima Evrope, bliže mojima, a u Novi sad bih se vratila kao penzionerka. (smeh)
Planovi za dalje?
Za sada mi je plan da dobijem barem Beclerovu diplomu u Navalnoj Arhitekturi Pomorskom Inženjeringu. Master studije planiram svakako, a gde, to ostavljam putu da me navede.
Imaš li možda neku poruku za kraj?
Poruka koju bih zvanično objavila jeste da nikada ne odustajete od svojih snova. Izaberite cilj, uživajte na putu do njega i nikada ne gubite nadu. I naravno, gde god da se nalazite, nikada nemojte zaboraviti odakle dolazite.
Autor: Knežević Ivana
