Serija zemljotresa koji su se u poslednjih nedelju dana osetili u Novom Sadu, drugim delovima Srbije i regionu, nisu bili razorni i prošli su bez žrtava i materijalnih oštećenja.
Stručnjaci, međutim, tvrde da su ovi zemljotresi deo uobičajene seizmičke aktivnosti, pišu “Novosti”.
Prema podacima Republičkog seizmološkog zavoda, potresi u Srbiji prethodnih nekoliko dana nisu bili jači od 1,7 stepeni Rihterove skale. Većina stanovnika nije ih ni osetila, ali su se potresi u nedelju ujutru u Tuzli, jačine 4,2 stepeni, i u Crnoj Gori od četiri stepena, osetili od Novog Sada do Priboja.
“Ne treba očekivati nikakav veliki zemljotres kao posledicu ovih proteklih dana. Godišnje se u Srbiji dogodi u proseku 1.500 ‘lakših’ potresa, a one ispod magnitude od 2,3 jedinice po Rihteru naša čula ne mogu da registruju. Baš takvi su se dogodili minulih dana u našoj zemlji i potpuno su uobičajene sezimološke aktivnosti”, kaže za “Novosti” Branko Dragičević iz Republičkog seizmološkog zavoda.
Seizmolozi imaju svoje mape opasnosti i procenu ugroženosti. One služe da objekti, koji se na tom području grade, izgrade tako da izdrže udar za koje prethodna iskustva sugerišu verovatnoću da će se ponovo dogoditi. Na spisku žarišnih zona sa najviše energetskog potencijala su Svilajnac, Rudnik, Kopaonik, Mionica, Vranje, Jagodina, Vitina, Trstenik.
Da poslednji potresi na Balkanu ne najavljuju veliku opasnost, veruje i dr Dragan Milovanović, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.
“Zemljotresi o kojima se ovih dana govori, prema svemu sudeći su ‘posledica’ smirivanja tla nakon velike erupcije vulkana Stromboli u Italiji, početkom jula. Ovim potresima planeta je zapravo ‘odahnula’ posle aktivnosti ovog vulkana. Inače, mi se nalazimo u graničnom području aktivnosti Zemlje koje podrazumevaju podvlačenje afričke pod evropsku ploču. Iz toga proizlaze dva kraka seizmičkih aktivnosti. Jedan ide od Italije, preko Banjaluke, prema Zlatiboru i dalje Grčkoj i Turskoj. Drugi kreće iz Rumunije, preko Beograda, Rudnika, Kopaonika i Kraljeva, takođe prema Grčkoj i Turskoj. Oba kraka prelaze preko naše zemlje i potresi se svakako očekuju. Slabiji ili jači”, kaže dr Milovanović.
Dosadašnji podaci seizmologa pokazuju da su u Srbiji najjači zemljotresi bili do šest stepeni Rihterove skale. U poslednjih stotinak godina dogodilo se oko 40 zemljotresa jačih od pet Rihtera.
Najjači je bio u Lazarevcu 1922. godine – 5,9. U Mionici je 1998. godine izmereno 5,6 stepeni, dok je 2010. godine jak zemljotres pogodio Kraljevo, kada je magnituda bila 5,4 jedinice po Rihteru.
Izvor: Novosti
Foto: Pixabay
