U Beogradu svaki peti objekat gradi se bez građevinske dozvole, ili oko 250.000 kvadrata, a slična situacija je i u Novom Sadu i Novom Pazaru, mestima gde je velika aktivnost investitora.
Kako piše list “Danas”, iako je Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2015. pooštrena kaznena politika i za investitore bez dovola propisana kazna zatvora do pet godina, čak i osam ukoliko nastave da rade nakon što im inspekcija zatvori gradilište, inspektori nemaju način da zaustave divlju gradnju koja već poprima razmere epidemije.
Čak i kada izađu na teren i zatvore gradilište, radovi se nastavljaju, a simbol te nemoći institucija odavno je već kafana od hiljadu kvadrata izgrađena bez papira u zaštićenom području na vrhu Kopaonika.
Samo prošle godine tužilaštvima u Srbiji stiglo je 715 krivičnih prijava zbog gradnje bez dozvole, a zajedno sa predmetima iz ranijeg perioda, na stolu je bilo ukupno 1.740 slučajeva, što je rast od 13 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Prijave su u najvećem broju podnosile inspekcije, ali i građani i policija.
Ipak, da suzbijanje bespravne gradnje nije prioritet organa gonjenja, svedoči podatak da tek svaka deseta prijava završi pred sudom – od ukupnog broja predmeta, podignuto je svega 167 optužnih predloga, ili manje od deset odsto. Čak 414 prijava je odbačeno, a od tog broja na 181 slučaju primenjeno je načelo oportuniteta, odnosno odlaganja krivičnog gonjenja i okrivljenom je omogućeno da bez pokretanja postupka plati kaznu. Svi ostali predmeti su na čekanju.
Sudovi su tokom 2018. godine doneli 181 presudu za ovo krivično delo i to u sedam slučajeva su okrivljeni oslobođeni, 12 predmeta je odbijeno, a 162 presude su bile osuđujuće. Od tog broja, 144 kazne bile su uslovne, devet je novčanih, a sedam zatvorskih, dok je jednom licu bio određen društveni rad, a jednom je izrečena sudska opomena.
“I načelo oportuniteta koje primenjuje tužilaštvo i uslovne kazne koje izriče sud, uobičajene su za dela za koja je predviđena kazna do osam godina zatvora. Tu se cene olakšavajuće okolnosti, a primenjuje se takozvani skraćeni postupak u kome se ne pokreće istraga, već istražne radnje, ne podiže optužnica nego optužni predlog. Ali ono što buni u ovoj statistici je neshvatljiva nesrazmera između broja predmeta i procesuiranih slučajeva, posebno ako se ima u vidu da većinu prijava podnose inspekcije, što znači da su stručno obrađeni i dokumentovani”, kaže za “Danas” advokat i bivši tužilac Nikola Stanojević.
On dodaje da je takvo stanje u suprotnosti sa proklamovanom borbom protiv divlje gradnje i sa štetom koju ona nanosi, a deo “objašnjenja” za to leži u činjenici da se prijave podnose osnovnim tužilaštvima za investitore koji rade na lokalu, pa je velika verovatnoća da procesuiranje sprečavaju lične veze.
To otvara pitanje ko su investitori koji se odlučuju da započnu čak i višespratnice iako im zakon preti rušenjem. Prema tvrdnjama analitičara, Srbija je već godinama pogodna destinacija za pranje novca. Do pre nekoliko godina to je rađeno kroz privatizaciju, a kako je ta mogućnost iscrpljena, počela je da buja divlja gradnja.
“Prema mojim saznanjima iz neformalnih izvora, novac koji se ulaže u gradnju, posebno u velikim gradskim centrima, potiče iz nelegalnih poslova sa različitih krajeva sveta. Uglavnom se ovde plasira preko Crne Gore, ali državljani te zemlje retko se javljaju kao formalni investitori, obično se u toj ulozi nađu neke poznate ličnosti, sportisti na primer. Kada se zgrada završi, obično se sa unapred dogovorenim kupcima odredi vrlo visoka zvanična cena stana i tako dobijeni novac stvarni investitori mogu da uvedu u legalne tokove”, kaže za “Danas” predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala u Samostalnom sindikatu Srbije Saša Torlaković.
Dodaje da je to osnovni razlog naglog skoka cena na domaćem tržištu nekretnina, ali i da je to često izvor rada na crno u toj grani jer fiktivne investitore ne interesuju ni dozvole ni zakonitost rada.
Kaća Lazarević iz jedne agencije za nekretnine objašnjava da je osnovni problem to što država još nije od građevinskih firmi zatražila licenciranje pa svako može da gradi ako sa 1.000 dinara registruje firmu, jer mu niko ne traži spisak stručnjaka neophodnih za takav posao.
“Stanovi u zgradama sagrađenim bez dozvole ne nalaze se na zvaničnom tržištu, uglavnom se prodaju na crno ili preko oglasa uz naznaku ‘bez posrednika’. Za kupce bi to morao da bude signal kako nešto nije u redu, ali uvek imate one koji su spremni da radi uštede rizikuju. Još uvek su prisutne i pojave da investitor izgradi znatno više kvadrata i spratova nego što je dozvolom predviđeno. On na osnovu tog papira može da dobije kredit od banke, mogu i kupci ako se odluče za kupovinu u ‘sivoj fazi’, ali kada dođe vreme za uknjižbu imovine, ispostavi se da to nije moguće jer zgrada ne može da dobije upotrebnu dozvolu niti da prođe tehnički prijem, što je za notare znak da kupoprodajni ugovor ne mogu da overe”, kaže Lazarević i dodaje da takve prevare nisu retke.
Izvor: Danas
Foto: Pixabay
