Regionalna književna konferencija “Book Talk” – 27. septembra ove godine će po peti put u Novom Sadu okupiti najpoznatije pisce, izdavače i književne kritičare u regionu!
Od 2015. godine u Novom Sadu se održava regionalna književna konferencija “Book Talk” posvećena najuglednijim piscima, kritičarima, izdavačima, poznatim ličnostima i umetnicima iz celog regiona.
Konferencija okuplja nekoliko stotina ljubitelja književnosti, a specifična je po mestu održavanja odnosno po tri galerije; Galerije Matice srpske, Spomen- zbirke Pavla Beljanskog, a od prošle godine i Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića.
Svake godine program konferencije je opširniji kao i teme koje se obrađuju kroz panele i studije slučaja. U sklopu programa konferencije “Book Talk 2019” planirano je 12 panela i 5 predavanja, uz tradicionalni propratni program kao što je nedelja knjige u autobusima GRS-a.
U susret konferenciji razgovarali smo sa Davorom Šišovićem, učesnikom panela “Moć savremene književne fantastike”.
Primetio sam da prosečni čitaoci jako malo čitaju domaće pisce, da kada uzmu domaću knjigu uopšte nemaju širi pregled scene i nemaju pročitano sa čime uporediti. Primetio sam, zaprepastivši se, da čak ni ljudi koji pišu o knjigama ne prate domaću produkciju dovoljno široko, pa čak i da hrvatski pisci skoro uopšte ne čitaju jedni druge. Od ove izjave prošlo je 10 godina. Da li se išta promenilo i kakvo je stanje u regionu danas?
– Teško da se promenilo nabolje, a svakako je danas još gora situacija što se tiče medijskog prostora posvećenog knjizi i književnosti. Mnogi su književni časopisi izumrli, novine su uglavnom ukinule svoje stalne književne rubrike, internetski portali nedovoljno prate književnu produkciju ili su pristrani, a izdavači su orijentisani samo na promociju svojih izdanja.
Ljudi iz cele regije koji kritički pišu o knjigama zajedno bi stali u jedan autobus, i još bi bilo slobodnih mesta. To je posledica planskog i sistematskog zaglupljivanja mlade publike u svim našim državama, od sve lošijeg školstva pa do “Big Brother”-a i sličnih treš medijskih proizvoda.
Sve to ne znači da nam književna scena nije bogata, naprotiv, bogata je, raznovrsna, stalno dolaze novi pisci, izlazi mnogo zanimljivih knjiga, ali sve je to hermetično i slabašno u odnosu na stanje knjige i književne scene kakvu želimo i zamišljamo.
Šta Vas je privuklo u pisanju književnih dela u odnosu na novinarsko pisanje?
– Svako ko se profesionalno bavi pisanjem verovatno će reći da se od pisanja najbolje odmara pisanjem, pa se tako i meni između sve sile dnevnih vesti i izveštaja, reportaža i intervjua ponekad ukaže neka rečenica ili odlomak, ili pak ideja za fabulu koja pripada domenu literature. Nažalost, prečesto taj materijal mogu tek spremiti za neku kasniju obradu, jer je dnevni novinarski posao predinamičan i ne ostavlja vremena za koncentrisano književno stvaralaštvo.
Zašto je bitno da se pisci poznaju međusobno i da sarađuju? Koliko je regionalna saradnja bitna u istom kontekstu?
– Evo, i ova “Book Talk” konferencija svedoči o dobrobitima međusobnog poznavanja i saradnje pisaca i drugih ljudi iz sveta knjige. Zapravo je regionalna književna saradnja jedna od najsvjetlijih tačaka aktualne književne scene. Mnogo je književnih sajmova i festivala (koji kompenzuju nedostatak književnih časopisa i drugih medija za objavljivanje književnosti i raspad sastava distribucije knjiga), šire se i rezidencijalni programi za pisce, i, da se nadovežemo na prvo pitanje, iako je malena i nemnogobrojna, književna scena nam je sve bolje povezana, pogotovo na prijateljskoj bazi, ali i na poslovnoj, kroz porast broja prekogranično objavljenih knjiga.
A, koliko je regionalna saradnja bitna… Bitna je, jer je prirodna, odražava stanje normalnosti, jednako kao što je bitno da sarađuju muzičari, sportisti, naučnici…
U čemu je, zapravo, moć savremene književne fantastike, pogotovo ako govorimo o popularizaciji nauke u književnosti?
– Otkako je nastala fantastična književnost, ona ima zadatak ne samo edukacije, nego i upozorenja. Ona mora razotkriti mogućnosti zloupotrebe civilizacijskih dostignuća pre nego što se te zloupotrebe dogode u stvarnom životu, i mora konstantno preispitivati granice čovečnosti, pokazivati kako čovek može ostati čovek ili kako može izgubiti svoju čovečnost u nepoznatim ili bezizglednim situacijama.
Dokle god se društvo razvija, fantastična književnost će imati dobrih tema koje proizlaze, ne kako obično mislimo iz mašte pisaca koji predviđaju budućnost, već iz kritičke oštrice kojom pisac seče sadašnjost i prepravlja je naglašavajući njene mane.
Postoje li predrasude o tome da je nauka kroz književnost “dosadna” i nepristupačna čitaocu? Na koji način autor može da se bori protiv tog verovanja?
– Ima takvih predrasuda, nažalost, čak i u akademskim književnim krugovima koji fantastičnu književnost smatraju trivijalnom i nevrednom stručnog književno-teorijskog proučavanja. Glavni razlog takvim predrasudama je neinformiranost. Uzdignutim nosevima se, naprosto, ne da zaviriti u klasična dela fantastične književnosti koja su im nadohvat ruke.
Srećom, u svetu ima pozitivnih primera koji demantuju takve predrasude, naučna fantastika ponegde ulazi i u univerzitete, o njoj se pišu doktorati i teorijske rasprave. To je jedna strana priznavanja društvene relevantnosti naučne fantastike, a druga je njen tretman u popularnoj kulturi.
Nećemo ovde spominjati strip, film, muziku i druge umetnosti koje već više od veka interferiraju sa naučnom fantastikom, ali bi bilo zgodno, čisto za ilustraciju, spomenuti da svaki pošteni kviz, bilo televizijski ili onaj u sve popularnijoj pub varijanti, u pravilu sadrži i pitanja iz domene naučne fantastike. Pisci bi u ovom kontekstu trebali imati samo jedan domaći: da pišu što bolje mogu, da stvaranju svojih dela pristupaju s idejom vodiljom da stvaraju vrhunsku umetnost, pa će tako svaka dobra naučno-fantastična knjiga nesumnjivo naći put i do fakulteta, i do dnevnih novina, i do kvizova i ukrštenih reči.
Kotizacije za studente su besplatne, uz važeći indeks prilikom registracije, a o svim uslovima i načinima prijave, kao i detaljnijem programu možete se informisati na web-stranici konferencije: http://www.color.rs/booktalk2019/.
