Ivana Petković jedna je od mnogih koja se odlučila da zbog boljeg i kvalitetnijeg života napusti našu zemlju. Sa svojih 26 godina odlučila je da nakon završenog Fakulteta tehničkih nauka, napusti svoj rodni grad, porodicu i prijatelje. U potrazi za poslom koji će je ispuniti, a za koji će biti adekvatno plaćena, zemljom u kojoj će se osećati prijatno, nakon brojnih putovanja po Italiji, Francuskoj i Turskoj, Ivana je otišla u Dubai kod driugarice u posetu i tamo ostala. Izuzetno zadovoljna novim životom, okruženjem, poslom, novim prijateljima, odlučila je da za naš portal da intervju i evo šta smo mi uspeli da saznamo o životu u Dubaiju.
Koji je momenat bio presudan da odlučiš da odeš iz Srbije?
Trenutak u kom sam shvatila da je Srbija zemlja koja ne može da mi pruži ono što očekujem, bio je trenutak kad sam završila Master na fakultetu u roku sa najvišom ocenom i shvatila da u mojoj zemlji nema pravog posla za mene. Sve do tad je bilo vezano za Srbiju, samo iz razloga što sam studirala i bila sam vezana za porodicu i prijatelje koji su takođe tu živeli, kažem živeli jer je većina mojih prijatleja sad već u inostranstvu. Dakle, studirajući sam putovala, koliko se to moglo vremenski uskladiti sa svim obavezama i uviđala velike razlike, ne samo u načinu života drugih nama ne tako dalekih država, već i u mogućnosti za napredovanje kao i pozitivnoj energiji koja vuče na rad i uspeh, što svako ko živi u Srbiji oseti da manjka. Nakon studija sam shvatila da imam dve opcije. Prva je bila da nađem posao u nekoj od firmi u našoj zemlji gde bih radila po ceo dan, a gde se moj trud i rad ne bi cenili, kao i da ostanem u istoj toj sredini gde sam živela 26 godina. Druga opcija bila je da nastavim sa radom u nekom od restorana što za mene kao inženjera i nije posao snova. Dakle opcija ostanka u Srbiji je pala u vodu nakon čega sam, na čuđenje svih, otputovala preko modeling agencije u Istanbul i shvatila da je bolje da se bavim i modelingom sve dok mogu, da zarađujem novac i u isto vreme putujem, upoznajem nove ljude i kulturu, sve je bilo bolje nego da boravim u toj nazovimo nezdravoj sredini, jer ne znam kako bi najkraće mogla da opišem moje viđenje svega u Srbiji a da ne zvučim nezahvalno.
Koji je motiv tvog odlaska iz Srbije?
Nakon Turske nastavila sam da se trudim da što manje budem u Srbiji, te sam preko modelinga stalno putovala u Italiju, Francusku, pa opet u Tursku i tako u krug 2 godine što sam više mogla, jer mi je sve manje prijala sredina u mom rodnom gradu i gubila sam želju za ostankom, ništa osim porodice i prijatelja me nije vezivalo za Novi Sad. Dobijala sam poslovne ponude, ali ne na osnovu diplome već isključivo mojim poznanstvima, ali nijedan od ponuda me nije inspirisala i motivisala dovoljno da bih se trudila i dala sebe. U Srbiji je rad podcenjen, poremećen je sistem vrednosti i imala sam osećaj da me nijedna pozicija, a imala sam spektar opcija ne bi zadovoljila i učinila srećnom. Boravkom u drugim zemljama shvatila sam koliko je kod nas sve izopačeno i da je sramota raditi, a da iz dana u dan raste broj neradnika među kojim sebe nisam videla. Želja za unaprđenjem svojih sposobnosti, za boljim i kvalitetnijim životom bila su mi glavna motivacija za odlazak.
Obzirom da si u Dubaiju 5 meseci, kako si se snašla i čime se baviš?
Snalaženje u Dubaiju i nije teško! Ako ste odlučni i spremni za radite, a to ne mogu reći da je svako, pošto dosta naše omladine očekuje uspeh bez ikakvog rada, rad kao rad je nešto što se podrazumeva i nije pitanje da li ćete naći posao. Ako ste sposobni, odlučni i znate šta možete da pružite, posla ima za sve. Ovde se stalno otvaraju firme, hoteli, bolnice, restorani… sve se neprestano gradi i raste, dakle ovde pozicije nisu problem, potrebna je upornost kao i za sve u životu.. Prošle godine sam došla turistički u posetu drugarici u UAE i nakon mesac dana boravka sam shvatila da želim da ostanem da živim i da radim. Posao sam nšla već u tih mesec dana, pa je naredni korak bio dobijanja radne vize i ostalih dokumenata za ostanak u Emiratima i to sam uspela da završim, dakle ništa nije problem kad nešto jako želiš. Ovde sam tek 5 meseci, radim kao brend ambasador za luksuzni japanski restoran, jedan od najboljih u gradu i uporedo se bavim modelingom, radim za više lokalnih agencija. Kompanija mi pruža sve uslove, stan prevoz i hranu, što je u našoj zemlji postao luksuz. Planiram da odradim šestomesečni ugovor sa prvim poslodavcem i nakon toga da promenim posao najverovatnije će to biti u prodaji za italijansku firmu sa predstavništvom u Dubaiju, modelingom ću nastvaviti da se bavim sve dok budem mogla, dodatni novac nikad nije na odmet.
Po čemu se život u Dubaiju razlikuje od života u Srbiji?
Život ovde i u Srbiji je neuporediv, ne samo po infrastrukturi i višenacionalnosti na jednom mestu, već je ova zemlja spoj svih kultura na jednom mestu. Ljudi koji ovde žive i rade nisu starosedeoci, prema tome svi smo isti, niko nema povlastice i svi su sa istim razlogom došli, a to je da rade i stiču, sa mogućnošću da nakon tog neizbežnog rada odmarate na najlepšim plažama, jedete u najboljim restoranima, ugodite sebi na sve moguće načine, što složićete se ima sličnosti u smislu rada sa Srbijom, jer ljudi i kod nas rade možda i više (mislim na one koji rade) ali nemaju mogućnost, iz finansijskih razloga, da provedu slobodno vreme kvalitetno, a da ne govorim otputuju negde i na taj način sebe nagrade za taj rad. Vremenski nema razlike u radu, radi se nekad i duže ali ono što odradiš zna se da će biti plaćeno i cenjeno. Radeći ovde sam svakodnevno u kontaktu sa ljudima iz celog sveta, razmenjujemo iskustva, pričamo o poslu i napredovanju, opcijama koje imamo ovde, kvalitetu života koji je na višem nivou, a sama sredina vas vuče na uspeh i motiviše, jer ste svakodnevno prinuđeni da se ugledate i poređujete sa ljudima koji negde žure, rade i stvaraju. Sam grad zrači i ne možete da budete lenji, malo li je u odnosu na Srbiju gde sve zrači negativnošću i problemima.
Sa kime se družiš u Dubaiju?
Poznajem dosta ljudi, pa sam od samog početka u kontaktu sa Srbima, jer nas ovde baš ima dosta. Naši ljudi žive u Dubaiju po više od 15 godina, i ne planiraju da se vrate što sve više razumem. Svakim danom raste broj naših ljudi, pa se ponekad zapitam ko je ostao u Srbiji, obzirom da srećem moje prijatelje gde god da se uputim. Svi školovani mladi ljudi, sa željom da napreduju i promene ono što im je mestom rođena uskraćeno došli su ovde. Kao što rekoh družim se sa Srbima, ali imam i dosta prijatelja sa svih starana sveta koje znam od ranije kao i nove prijatelje koje upoznajem što na poslu što privatno, prema tome nemam osećaj da sam ovde stranac, čak ne mogu da postignem od posla da se viđam sa svim ljudima koje volim i poznajem, jer svi radimo, jurimo i nemoguće je uklopiti se vremenski, ljudi koji žive ovde znaju za taj problem. Mogu čak da kažem da mi više prija ova sredina gde ne poznajem sve ljude, koji su iz ovih ili onih razloga isfrustrirani ili nezadovoljni, ovde se svi međusobno guraju i pomažu, jer su svi na isti način došli i počeli, prema tome nema mesta nikakvoj ljubomori jer može samo da nam bude svima bolje, to je mogu da kažem ključna razlika i jedna od velikih prednosti grada kao sto je Dubai. Ja radim i družim se sa Italijanima, Grcima, Japancima, Mađarima, Britancima, Norvežanima, Indijcima, Rusima i svi smo jednaki ovde.
Daleko si od roditelja, prijatelja, grada u kom si rođena i gde si provela svoje detinjstvo, da li ti nedostaje Novi Sad?
Suludo bi bilo reći da mi ne nedostaje grad u kom sam rođena, volim Novi Sad. Moj rodni grad mi nedostaje u smislu prednosti malog grada, vezana sam za uspomene i ljude koji tu žive, odnosno porodicu, prijatelje, kao i izlasci sa meni dragim ljudima. Nažalost, znam da se u našoj zemlji ništa neće promeniti u bližoj budućnosti, zato sam i srećna što sam se izvukla iz te sredine, što mogu da dođem kad god poželim, obiđem svoje i vratim se zdravom načinu razmišljanja i života, ritamu rada i mogu slobodno da kažem normalanom životu koji naši ljudi nemaju, hteli ili ne u Srbiji ste primorani okruženjem da upijate negativnost i informacije koje vas ne zanimaju. Inače, otkako sam došla u Dubai, ne gledam televiziju i ne pratim dešavanja u politici, ne čitam novine i mogu da kažem da mi je život lepši, filtriram informacije i interesujem se samo za ono što me stvarno zanima.
Koliko često dolaziš u Novi Sad?
Od januara sam bila jednom, i iskreno planiram da odmor u julu provedem na nekoj egzotičnoj destinaciji, došla bih eventualno na 7 dana da obiđem porodicu mislim da mi je toliko dovoljno da zadovoljim želju za izlascima i mirom koji samo imamo u svom domu.
Planiraš li da se vratiš u svoj rodni grad?
Što se tiče vraćanja trenutno nemam nameru minimum narednih 5 godina, naravno nikad ne znamo šta nosi dan šta nosi noć, za sada sam pri toj odluci da gradim svoju karijeru u inostaranstvu, gde je sve više cenjeno, a pored toga i plaćeno ono što radimo. Ovaj grad mi daje mogućnosti da unapređujem sebe u svakom mogućem smislu, imam zanimljiv posao i ustaljene obaveze, imam mogućnost da napredujem i da se u isto vreme bavim modelingom, treniram, vodim zdrav način života, izlazim u najbolje klubove i restorane, imam krug bliskih ljudi ovde, imam mogućnost da otputujem gde poželim bez problema dobijanja viza, iz svih gore navedenih razloga i ovih, mislim da ne postoji razlog da se vraćam u narednom periodu.
Autor: Divna Anđelić
