Bio sam ubeđen da ću vredno i sa svojom armijom ljudi učiniti grad jednom za svagda čistim, lepim, sa idejom o imaginarnom “Novosadskom zidu”, jasnim zaustavljenjem i ocrtavanjem granica oko starog jezgra grada, gde se više nikada neće srušiti ni jedno staro zdanje sa tedencijom da se nove šklopocije posle 80-ih godina iz strogog centra isele, izmeste, sruše i da se Novom Sadu utka nova-stara energija grada sa starim zanatima i radnjama.
Datum kada će Novi Sad poneti titulu Evropske prestonice kulture stići će vrlo brzo – ostalo je još oko godinu dana. Pored toga što pripreme uveliko traju, programi se odvijaju i timovi rade, jedan deo žitelja Novog Sada rešio je da progovori o određenim aspektima koji se, kako kažu, nikako ne podudaraju sa onim što bi trebalo da se desi sa ovim projektom.
Prvo se pobunio jedan deo umetničke scene u Novom Sadu, podsetivši na razne “rupe” u ponuđenim programima i aktivnostima koji ne pripadaju umetnosti, ili je samo imitiraju – od julske izložbe Tuluz Lotreka u novosadskoj Svilari, preko Joko Ono, pa čak i proslavljanja Novih godina koja su, kako su rekli umetnici Tadija i Petar u ranije vođenom intervjuu, definisani kao kulturni program iako postoje već više od decenije i pripadaju domenu čiste zabave.
Kao odgovor spomenute umetničke scene, pa i na izložbu održanu u Svilari, desila se, na iznenađenje jednog dela javnosti, izložba “Van Gogh iz novosadskih kolekcija”, simbolično u – Kineskoj četvrti. Upravo je i moj sagovornik, Leon Šurbanović jedan od velikog broja ljudi koji su to veče posetili Kinesku četvrt i pružili podršku Petru i Tadiji.
Leon Šurbanović je direktor i osnivač udruženja “3D World”, a novosadskoj javnosti čini se da je poznatiji kao neko ko svim snagama brani i održava Petrovaradin, zajedno sa članovima UGRIP-a (Urbana gerila ratnika).
Nakon izložbe “Van Gog iz novosadskih kolekcija”, oglasili ste se na društvenim mrežama sa informacijom da je nekoliko vaših projekata praktično ukradeno u toku realizacije projekta Novi Sad – Evropska predstonica kulture. O čemu je reč?
– Ispratio sam samu pripremu izložbe, ogorčenje, bunt i satiru kroz umetnički rad slikara Petra i Tadije, kao i nekolicine onih koji su podržali ovu temu kao donatori i autori, a koji su deo vladajuće strukture koja je velika podrška upravo toj Fondaciji 2021. Tu su malo lončići pobrkani i stvari nejasne ili su pak savršeno jasne. Pitanje je da su se isti ismejali jer nisu deo kolača ili su smelo pokazali hrabrost i iskazali neslaganje sa dosadašnjim radom dominatnih nosioca posla kojima i sami oni nesvesno ili svesno kroz politiku pripadaju.
– Na izložbi je falila interakcija sa publikom i poziv da se uradi nešto konkretno po pitanju šanse da se ne prokocka misija da Novi Sad ponese tu, kako su oni rekli, “laskavu” titulu, ili da se, pak, pozove na neku vrstu dogovora-ugovora gde će se jasno svi oni koji su se osetili ugroženi ili nepitani zareći “da će čuvati i voleti grad, ne samo posle 2021. godine, već večno, kao i da će upravo sami nešto uraditi, ujedinjujući se sa svima onima koji na bilo koji način smatraju da su deo kulturne ponude grada koja nije imala šansu da se kroz totalitarni vakumirno-hermetički svet predstavi”.
– Ranije sam se oglašavao povodom nepravde koja je učinjena meni i mom udruženju “3D Svet”, koje se bavi očuvanjem kulturnog i duhovnog nasleđa Srbije, sa akcentom na Tvrđavu Petrovaradin, njeno podzemlje, nadzemlje, sam Novi Sad i Frušku goru. Oglašavao sam se uglavnom lično, pokušavajući da razrešim dogmu nejavljanja, neobaveštavanja i nemogućnosti dobijanja odgovora.
Kako je tekla komunikacija između Vas i čelnika Fondacije NS 2021? Da li je dolazilo do susreta i na koji način su učinjeni propusti?
– Sa mnom i sa mojim čelnim ljudima udruženja održano je preko dvadesetak sastanaka, dva puta više telefonskih poziva, mnogo obećanja, laži, potrošenog vremena, ukradenih ideja, preimenovanih projekata, zaobiđenih autora izvođača i prebacivanje teniske ping pong loptice u MMA oktagon.
– Reč je o tačno 12 projekata (predloga ideja, od mogućih 70-ak sa koliko su oni baratali tog momenta i bili u neviđenom deficitu istih, jer je sve rađeno u poslednjem času) sa mojim idejama, nazivima, kratkim sinopsisom projakta, budžetima… Lično sam potpomogao i indirektno svesno bio umešan u pisanju bid-booka, knjige predloga projekata, ispred kojeg se Novi Sada predstavio i proslavio u Briselu.
– Projekat “Đubrov” (3D Svet) = čišćenje podzemlja tvrđave Petrovaradin, koji je bio zamišljen u četiri faze (projekta) preimenovan je i objedinjen kao jedan, na inicijativu ključne osobe sa veoma visokom pozicijom u Fondaciji 2021, gde sam zamoljen i pitan da upravo te projekte uz svoj blagoslov potvrdim da budu pod nazivom “Moba” (F2021). Uz moju saglasnost da tako nazovemo ovaj projekat, ideja i tedencija je bila da se kompletan grad očisti od đubreta za sva vremena, a da se mesta gde je upravo to smeće bilo, naprave moderni urbani muzeji širom grada, u našem slučaju “Muzej vodeni redut” (3D Svet) ili “kulturne stanice” (F2021).
– Sastanci su se ređali od Skupštine Vojvodine sa najvišim mogućim predstavnicima pokrajinske vlasti, do Grada sa ljudima koji su delimično ili skroz bili uključeni u implemantaciju ideje Grada kulture, preko restorana, lokala, kafića i samih nezvanično-zvaničnih neadekvatnih prostorijica fondacije. Nakon dobijanja “laskave titule” čestitke i odgovori došli su iz Brisela u vidu telefonskih poziva i SMS poruka.
– Bio sam ubeđen da ću vredno i sa svojom armijom ljudi učiniti grad jednom za svagda čistim, lepim, sa idejom o imaginarnom “Novosadskom zidu”, jasnim zaustavljenjem i ocrtavanjem granica oko starog jezgra grada, gde se više nikada neće srušiti ni jedno staro zdanje sa tedencijom da se nove šklopocije građene posle 80-ih godina iz strogog centra grada isele, izmeste, sruše i da se Novom Sadu utka nova-stara energija grada sa starim zanatima i radnjama.
– Pored gore navedenih pet projekata, projekti poput “Kreativnih radionica”, predstavljanja gradskih kvartova, u našem slučaju akcenat je bio konkretan „obilazak podzemlja tvrđave Petrovaradin”, zatim Kameničkog parka, Suburbiuma, samog grada i Ledinaca – nikada nije realizovan, a pojavio se sa njihove strane kao projakat “šetnja kroz kulturno nasleđe”. Projekat “Đubrov” smo mi lično realizovali i urađen je do kraja.
Danas, dve godine posle same realizacije, mi ga i dalje održavamo. U išekivanju Godoa rešili smo da ne čekamo na EF2021 do koje je gotovo bilo nemoguće, iz ne znamo kog razloga, doći, u izvedenih oko 200 akcija izneli smo 300 tona smeća za 25 meseci sami bez pomoći ne samo njih, već svih onih institucija koje imaju ingerenciju nad tvrđavom, a koje su zatajile, bile neme i ignorisale nas. Nakon svega toga, vidno izrevoltirani, jer sastanci koji su postojali su bile samo šarene laže i obećanja, i to uvek onakvih odgovora odlaganja od strane njih da je to postalo nesnošljivo i smešno.
– Odgovor na njihovo neodgovaranje bila je jedna od poslednjih akcija “Hexagon Leopold Prvi” 03.12.2017. u kojoj je iznešeno 1500 kilograma smeća, od kojeg smo jednim delom i napisali od fosni i dasaka 2021.
– Cilj nam je bio da probudimo i dalje uspavane Novosađane i pozovemo predstavnike Fondacije da ne cute, već da izlože planove. Tome svemu usledila je direktna informacija F2021 od mene lično, preko naših advokatskih kuća u Srbiji i inostranstvu, da ćemo im uskoro poslati tužbu za prevaru, na šta je usledio prvi veliki i konkretni sastanak sa samim vrhom, desnim i levim rukama Fondacije.
Šta ste dobili kao odgovor na sastanku?
– Na već dogovorenom i munjevitom sastanku izašao sam sa konkretnim pitanjem: “zašto nas nema u bid-booku”? Zašto se nigde ne spominje udruženje, a ima naših projekata, što jasno vidljivih i transparentnih sa drugim izvođačima udruženja skoro otvorenih, kao i onih naših lepo uvezanih i preimenovanih?
– Iz našeg udruženja prethodno javno dostupni BB je skinut, preveden, gde smo uvideli da nas nema. Glavnokomandujući je tada pozvao svog kolegu koji je mahao sa nekom knjigom i dokumentima gde je jasno rečeno da je bilo propusta i da se radi redizajn BB sa ubacivanjem svih nenamerno zaboravljenih udruženja koje su radile na pisanju. Tada mi je obećano da će prvi konkretni udarci u vidu injekcija i pomoći biti na samom početku zime u januaru mesecu 2018.
– Odlaganja, sastančenja, pakovanja, pisanja i crtanja kroki crtežića, skriptica i sličnih razgovora, sastanaka bez kraja i cilja bilo je sve do marta 2019. godine kada smo mi digli ruke od svega. Odustali smo i shvatili da je to vakuumiran prostor onog momenta kada smo gotovo istovremeno planirali da pravnim putem dokažemo da smo “preveslani”, dok je predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić predsedavala prvom, konstitutivnom sednicom Počasnog odbora Fondacije „Novi Sad 2021 – Evropska prestonica kulture“, za čije članove su izabrani i predsednik Republike Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine Igor Mirović i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, što je nama dalo znak kao udruženju da nema šta tu da tražimo više.
– Ako bismo, što bi se reklo, terali mak na konac, ne bi imalo smisla, jer ulazimo sa državom u svađu i rat gde se ishod rata i poraženih već zna, dok kompromisa nema, jer je mnogo para i energije uloženo da bi bilo ko refundirao i izvadio retroaktivno pola miliona evra, i rekao nama “ej, evo vam ovo da imate dalje da radite i vrtite energiju”.
Kakva priča stoji iza svih tih projekata? Šta im je fokus?
– Projekat “Kretivnih radionica” obilaska podzemlja tvrđave Petrovaradin od strane Trip Advisora, najvećeg turističkog sajta na svetu, proglašeni su kao top destinacija u kome su Ugripi, članovi udruženja “3D Svet” ugostili i proveli kroz sistem preko 50 hiljada ljudi. Projekat-muzej “Vodeni redut” za sada ostaje samo kao ideja, dok se u međuvremenu radi i na proleće planira i očekuje otvaranje muzeja u podzemlju tvrđave u takozvanom Štabu Ugripa.
– Projekat će biti primer kako kroz sopstvenu samoinicijativu i pomoć počasnih članova udruženja je moguće otvoriti nešto što već jeste i biće prava gradska kulturna stanica, ujedno i atrakcija, jer ovakava stalna postavka nigde ne postoji nigde na svetu.
– Projekat s kojim smo, takođe, konkurisali, “Maria Theresia”, trebalo je da bude u sklopu otvaranja mediokritetske postavke Šajka “umetnice” Yoko Ono, žene samozvane omržene dizajnerke koja ima na internetu više dislajkova nego lajkova, što je matematički maltane nemoguć fenomen. Ideja je bila da se očisti obala i da se od recikliranog đubreta naprave instalacije, kao i da tih dana Novi Sad bude jedna mala likovna kolonija na Dunavu koja bi živela svake godine, i koja bi ujedno povezala više dobrih stvari od ekologije, humanitarne izložbe, preko druženja i otvaranja nove jedinstvene chil out plaže na Dunavu.
– Ovaj projekat, kao i nadogoradnja “Mobe”, kroz već realizovane projkete s drugim nazivom “Tvrđava bez smeća”, u kome su Ugripi i volonteri izneli oko 80 tona smeća (u poslednjoj akciji 35) bila je unapred dogovorena i jasno podržana od Fondacije 2021 čija se realizacija s njihove strane nije upšte dogodila, a u kojoj je učestovalo preko 300 ljudi. Izgovor je bio gužva i sravnjivanje računa, problemi koji su im se desili u prethodne dve godine, te završne račune baš sada rade i u nemogućnosti su da podrže davno dogovoreno.
– Uz pomoć sponzora, velikih prijatelja iz grada, uspeli smo sve rupe da začepimo i istrajemo u misiji. Raniji projekat, da ne grešim dušu, “Tvrđava bez smeća 1” u okviru Svetskog dana čišćenja 15. septembara 2018. godine, u kome je iznešeno 16 tona smeća, Fondacija je donela na ruke tri litre pelinkovca, dve litre vinjaka i dva kartone vode. Projekat izgradnje tvrđave u 3D samog nadzemlja i podzemlja je u progresu i radimo na tome već dugo, dok je trenutno u toku završna faza mapiranja sistema, slikanja i uvezivanja virtuelnih tura, kako nadzemlja tako i podzemlja.
– Tačno 2021. godine objavićemo do sada najveću studiju i organizovati seminar na Novosadskom sajmu, koji je naš partner. Za preko 300 zvanica biće napravljena promocija povodom samog kontraminskog sistema, njegove izgradnje, veličine do svih onih najsitnijih detalja.
Neki Vam zameraju na “višku” temperamenta, pa su u medijima objavljene i vesti da ste nekom beskućniku na Tvrđavi slomili dva rebra. Šta se u ovoj situaciji zapravo dogodilo?
– Opšte je poznato da Novi Sad ne trpi uspeh. Međutim, i taj stil života polako ali sigurno nestaje, i kao takav sve više ima razumevanja i podršku za ljude sa viškom temperamenta, odnosno za one koji stoje iza zaveta i misije koja je prvenstveno dobra za društvo kao primer, motivaciona energija za bolje sutra, ujedno i marketing države.
– Model osvajanja najlepših bića na svetu primenio sam kroz očev i moj zavet, kao i misiju Ugripa, misleći, prebacujući i aludirajući na posao u kome sam istrajan, precizan, ne uvek tačan zbog milion drugih faktora, ali od reči, ispravan, sa jasnim ciljem satkanim od milion drugim malih mikro ciljeva.
– Mediji, kao i novinari, danas su samo jedna od usta koja govore. Mnogo je usta: neki mede i smeju se, drugi bodre i lažu, neki su obejektivni, neki subjektivni neki ovakvi, a neki onakvi. Danas svako može da bude medij. Mene prati preko milion i po ljudi kroz razne profile, mreže, stranice, blogove. Polaskan tim iskustvom znam šta znači informacija, jer se dugo bavim tom strukom, te sama novost i vest danas su generalno jeftini, brza su i potrošna roba koja može da donese medijsku popularnost, novac, ujedno i bol, blaćenje, ponižavanje, javnu osudu, linč.
– Novina je objavila tu vest samo zbog senzacije od prethodne vesti koja se desila nekoliko meseci ranije (u kojoj je do detalja preneta naša ispovest te kobne večeri, kada umalo ne izgubisomo živote). Vest je objavljena zarad lične popularnosti i neprofesionalnosti novinarke, a dobijena je od loše poluinformacije, i to od žene koja se bavi odnosom sa javnošću.
– Dakle, iz glavne policijske uprave Novi Sad prenešena je nezvanična informacija pre informativnog razgovora, pre veštačenja, pre saslušanja i pre suda u kome su novine okačile moju sliku sa mojim likom, jasnim i punim imenom i prezimenom kao poslednjeg kriminalca i nasilnika, te me objavili u medijima kao nekog ko tuče beskućnike po tvrđavi, pritom i lomi rebra.
Novinarski bezobrazluk i neprofesionalnost samo govore o tome u kakvom neuređenom društvu živimo, kao i to da, ako se ikada nađemo u nekoj sličnoj ili istoj situaciji, nama zapravo sude mediji i autori teksta.
Kako ste saznali da ste eksponirani na taj način?
– O krivičnoj prijavi saznao sam preko medija, ne od policije koja me je nakon nekoliko dana privela. Da se razumemo, posle dve godine suđenja, problema, dokazivanja, narušavanja zdravlja, neprijatnih situacija sa ljudima koji me ne pozanju, likovanja i lažnog spamovanja (od onih koji se bore protiv mene i mog udrzenja kroz raznorazne lažne profile, prijave: od obijanja ateljea, krađa umetnina, prekopavanja i pregrađivanja podzemlja, do pronevere poreza, privrednog kriminala i svih onih lažnih optužbi u kojima smo/sam izašao kao pobednik, jer to i jesam) na pravdi istine, dokaza i veštačenja lično sam/smo u januaru 2019 dobio/li taj sud, koji je sada dalje u procesu po služebenoj dužnosti i našoj privatnoj tužbi kao oštećenih.
– Sve to je u procesu zarad dokazivanja istine o osobi koja nas je napala i nožem pokušala da oduzme živote, prvenstveno mojim drugarima, zatim meni koji sam ga u tome onesposobio.
– Igrom slučaja, “Petrovaradinski trbosek” je pokušao još jedno ubistvo posle nas u kome je naneo teške telesne povrede momku u Štrosmajerovoj ulici, koji je jedva preživeo i koji je sada zbog toga otišao u inostranstvo. Usled nedovoljnih dokaza za taj slučaj, isti je odležao oko godinu dana i danas je ponovo na slobodi, a radi se o ozbiljnom prestupniku.
– Trenutnio je u procesu tužba protiv novina u kojoj se nalazi ova neistina, ova poluvest vešto upakovana i postavljena na samo njima bezobziran način, usred loših i netačnih izvora informacija, senzacije i samozvanih novinara i urednika koji su dali na pompeznosti naslova.
– Sledeće ročište je početkom 2020. godine, kada se i čeka konačna odluka suda, zarad refundiranja materijlane štete i zbog pretrpljenog bola.
Kako vidite Petrovaradinsku tvrđavu u budućnosti?
– Vidim je kao dunavsku lepoticu, koja gleda svoje slike pre preporoda u kojima je izgledala kao stara oronula baka koja je imala veliku, bujnu, neurednu i razbarušenu kosu. Bila je tužna i usamljena, pritom bolesna, sa lošom krvnom slikom u čijim venama je krv bila puna holesterola.
– Sa setom i tugom vidim je kako gleda u staru sliku, ali sa ogromnim plamenom strasti pritajenog, u poslednjem spratu, kontraminskog sistema. Vidim je zdravu kako se seća da je svojevremeno izbacila holesterol iz vena, a kosu rasplela i očešljala, nakon čega su joj oči ponovo zasjale, kada je i ona sama kompletna došla do izražaja.
– Tvrđavu Petrovaradin vidim podeljnu na zone i na erije. Zone predstavljau sve aktivnosti koje će ona ponuditi svim njenim konzumetima, dok će same erije biti oblasti u kojima će biti jasno podeljne ponude na Art eriju = umetničku eriju, noćnu disco eriju, gastronomsku, muzeje, zabranjeni grad, grad starih zanata, nevidljivi grad, veliki ostrvski teatar, vojni kamp i hotelijersku oblast.
– Za nju posedujemo jedinstveni “Fortress plan”.
Šta mislite o ideji da se osnuje Fondacija NS 2022?
– Ta ideja je očigledno nastala na više frontova u isto vreme, jer publika i kreativci van vakuuma koje niko ne pita, a koji su zapravo činioci i kreatori kulture, imaju već svoju internu foru u kojoj se spominju cifre dvadeset dvadeset i dva, a ne 20,21 kroz raznorazne poštapalice, krokije i dijagrme.
– Mi smo, nakon jedne izjave “ne brinite ništa, vi ste toliko uporni i istrajni da ste automatski zimzeleni, a svi oni listopadni”, samo po ko zna koji put apslovirali da smo na dobrom putu i da smo zapravo voljeni, a ne omrženi.
– Izjava je došla od strane jedne veoma moćne žene iz Novog Sada, marketinškog maga i vrhunskog stručnjaka u oblasti ekonomije, kao podrška i kao dobar vetar u leđa, koja je uz slične izjave i podrške dobijenu od mnogih, ne samo moćnih (Novosađana i Petrovaradinčana), već i običnih ljudi i velike podrške iz inostranstva od stranih institucija, od dijaspore da istrajemo u tome što radimo bez obzira na to što nikada nismo ni pomislili da stanemo.
Naša interna šala je: Kada svi (oni) zaborave grad: “VIDIMO SE DVE HILJADE DVADESET I DRUGE”.
Autor: Milica Savić
Foto: Facebook
