Ako se uputite pešice od Futoške pijace do, recimo, ulaza u Katedralu na Trgu slobode, samo na toj deonici (računajući samo jednu stranu Jevrejske ulice), snimiće vas najmanje 60 kamera.
Prosečan pešak će na toj trasi “osvanuti” na nekoliko policijskih monitora; kamere koje snimaju raskrsnice kod Futoške pijace i kod pozorišta, zatim na desetak gradskih kamera koje snimaju javne površine i na desetine kamera postavljenih na bankama, menjačnicama, prodavnicama, buticima i kioscima brze hrane.
Ništa slabije nećete biti primećeni i “zabeleženi” tokom šetnje kroz Zmaj Jovinu ulicu u kojoj će vas sa obe strane “nanišaniti” najmanje 45 kamera. Slično je i u ostalim delovima centra grada jer gotovo u svim ulicama na svakih tridesetak koraka nailazi se na novo snimanje.
Taj prosek opada ka spoljnim delovima grada, ali definitivno u svim stambenim i poslovnim područjima Novog Sada više ne postoje javne, pa i privatne površine koje nisu pod nadzorom barem jednog objektiva. Kada bi se kojim slučajem napravila mapa nesnimanih površina u Novom Sadu, to bi bile sitne tačke razbacane po gradu, sa površinama jedva dovoljnim za teren za basket, piše “Dnevnik”.
Najviše kamera u Novom Sadu je postavila “Informatika”, koja prema poslednjim podacima kontroliše preko hiljadu kamera koje snimaju javne površine, saobraćaj, škole, vrtiće, institucije i druge objekte od javnog značaja.
Pored njih i MUP sistematski snima u Novom Sadu, ali prema dostupnim informacijama sa svega desetak kamera namenjenih snimanju prekršaja u saobraćaju, raspoređenih na nekoliko ključnih raskrnica i na mostovima, dok se policija za prikupljanje snimaka vezanih za krivična dela, najvše oslanja upravo na kamere “Informatike”, ali i na privatne video nadzore koji su eventualno snimili nešto što bi interesovalo istražitelje.
Iako se funkcionalnost kamera za snimanje prekršaja u saobraćaju već nekoliko godina dovodi u pitanje, uz česte nezvanične potvrde da one uopšte ne rade, to će se uskoro definitivno promeniti, jer je MUP najavio nabavku 2.000 najmodernijih kamera za nadzor saobraćaja i uspostavljanje potpuno novog sistema koji će koštati oko 13 miliona evra. Probnu fazu ovog velikog projekta MUP je započeo u saradnji sa kineskom kompanijom Huavei koja je već postavila stotinak kamera na 60 lokacija u Beogradu i uspostavila kontrolni data centar za taj sistem nadzora.
MUP je podatke o novom sistemu proglasio službenom tajnom, ali jedan deo karakteristika nove opreme je objavila kineska kompanija na svom zvaničnom sajtu. Prema tim podacima, u Srbiju stiže oprema koja će moći bez problema da prepoznaje registarske tablice, lica u vozilu i druge detalje koje postojeći sistem ne može.
Prema rečima Ratka Vujadinovića, penzionisanog pukovnika policije, koji se od 2006. godine bavi poslovima fizičkog i tehničkog obezbeđenja, teško je uspostaviti balans između potreba bezbednosti i narušavanja privatnosti građana.
“Video nadzor je u današnje vreme sastavni deo bilo kog ozbiljnijeg sistema obezbeđenja i primenjuje se u različitim situacijama. Kada su u pitanju poslovni objekti, one uglavnom služe za kontrolu i nadzor radnika, kao i za prevenciju krađa i ostalih prestupa, a u zavisnosti od potreba postavljaju se spoljašne, unutrašnje, skrivene i mini kamere. Povezane sa drugim vrstama senzora, takav sistemi najčešće služe za rano otkrivanje i slanje neke vrste alarmnog signala. Firme se relativno lako odlučuju na investiranje u video nadzor jer se dugoročno takvo ulaganje svakako isplati smanjenjem potencijalne štete i efikasnijim nadzorom nad svakodnevnim poslovanjem”, pojašnjava za “Dnevnik” Vujadinović.
Vujadinović smatra da kamere, odnosno video nadzor, bez sumnje zaista doprinose opštoj bezbednosti.
“Jedini problem je neminovno narušavanje privatnosti građana. Ljudi se snimaju na radnim mestima, u prodavnicama…, na javnim okupljanjima i utakmicama i poslednje što je u ekspanziji jeste snimanje na ulicama. U celom svetu se nameće pitanje narušavanja privatnosti građanja zbog bezbednosti. Ponavljam: video nadzor jeste potreban, teško je odrediti u kojoj meri, ali mora biti poveren profesionalcima koji su u zakonskoj obavezi da prikupljene podatke (snimke) čuvaju u skladu sa zakonom u smislu tajnosti podataka i arhiviranja”, zaključuje Vujadinović.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
