Sinoćno Pozorijansko veče, obeležilo je pokušaj detabuizacije „najskuplje srpske reči – Kosovo“ dramskim sredstvima predstavom Narodnog pozorišta (NP) u Prištini, Srpske drame sa sedištem u Gračanici i grotesknim slikanjem ideje „kako novac pravi čoveka“, iskazanim Nušićevom komedijom „Mister dolar“ u izvođenju subotičkog Nepszinhaza.
Reklo bi se, po utiscima publike i Sterijanaca, da je to bilo veče u kome se u „Hotelu Kosovo“ sve moglo platiti „Mister dolarom“, ako je moguće ironizovati na metaforičan način, šestu večer, Sterijinih igara.
Naime, kadgodnji novosadski đak iz klase Branka Pleše, reditelj i dramaturg predstave „Hotel Kosovo“, Nenad Todorović, čija se predstava našla iz nemuštih ili tabuizirajućih razloga van glavne selekcije ovogodišnjeg Pozorja, označena kao „poseban gost festivala“, duboko i farsično je problematizovala brojna pitanja sa kojima se suočavaju narodi i živalj koji je „pretekao“ u postkonfliktnom regionu. Žanrovski je rešavajući kao mjuzikl,Todorović je u 29 fragmentarnih slika koje ispisuju svu tragediju života izbegličkog povratnika na Kosovo, nakon 15 godina od ratnog konfikta otvorio lepezu tabu tema i prizora iz „kosovskog života“: beskrupuloznosti politikantskih foliranata na srpskoj i albanskoj strani, medijskih manipulacija vezanih za temu života povratnika na Kosovu, huškanja srpskih akademika i albanskih komandanata, tzv.srpskih patriota koji se vulgarno, stihoklepački busaju o grudi na pomen „svete srpske zemlje“, preko pozerskih predstavnika međunarodnih nevladinih organizacija, američke hipokrizijske vlasti i uprave, albanskih vojskovođa koji guraju svoje vojnike u sigurnu smrt,itd…Bolna i vrlo friška tema prapočetka i „događanja naroda“ raznih na ovaj način, predstavom NP, Srpske drame u Gračanici, podignuta na nivo svojevrsne pesme o „izbrisanom čoveku“ (koji nije dostojan ni da poseduje ličnu kartu u vlastitoj državi!,dočim nigde važeća izbeglička dokumenta) jeste i svojevrsni memento mori „o iščezavanju jedne ozbiljne i velike civilizacije,kakva je bila srpska“, ocenio je sam reditelj.
Polazeći od teze da teatar među ostalim treba da bude savest svog vremena, rediteljka Snežana Trišić je dobro poznatu Nušićevu komediju sa tezom (koja se ogleda i u ličnosti rezoneru u vidu lika Matkovića), „Mister dolar“ smestila u politikantsku – sitnofilistarsku svakodnevicu koju živimo kroz klub koji je prerastao u stranku „4 S“, te su sledstveno tome i likovi iz široke lepeze naših prostakluka,nedoraslosti i prazilukovićevske, „nouveau richee“ – mister dolarovske – društvene hijerarhije: predsednik stranke, njegova razmažena i bahata kći, gospodin sa vezama, gospodin sa velikim nasledstvom, glavni urednik tabloida, sveštenik u komunikacij sa Bogom, itd… a svi zajedno isključivo i samo u vezi sa novcem, i nevaljalim načinima da se stigne do njega manipulacijama, krađama i marifetlucima inih vrsta. Groteskna, farsična i možda suviše naturalistička, misterdolarovska filosofija života koja vlada savremenom Srbijom, polarizovala je gledalaštvo u pogledu opštih utisaka.
U okviru pratećih programa, Sterijinog pozorja, juče su se predstavili časopis za pozorište i vizuelne komunikacije Agon, dok je u okviru Pozorja mladih mađarska klasa Akademije umetnosti u Novom Sadu izvela „Jovicu Kukuruzova“ po motivima „Viteza Jovana“ i pesmama Šandora Petefija, a Akademija lepih umetnosti „Todoris“ iz Beograda odigrala „Play Sterija“ kao svojevrsni omaž korifeju srpske dramske umetnosti.
Kao i svake večeri u pozorišnome VIP salonu i međ pozorišnicima prepoznali smo i čuvenu jugoslovensku filmsku, tv i pozorišnu glumicu Draganu Varagić; predsednika Matice srpske, Dragana Stanića, predsednicu Narodne skupštine, Maju Gojković; dr Jovana Popova i dr Savu Damjanova; advokata Vladimira Horovica, Borisa Labudovića i doktorski par Natašu i Veska Bojata; arhitekticu Gordanu Đilas; novinare Vesnu Farkaš, Milku Katišić, Teofila Pančića, Roberta Čobana, itd…
Autor: Teodora Ž. Janković
Foto: Branislav Lučić