Nacrt plana detaljne regulacije Podbare, koji je na uvidu do 9. januara, predviđa nastavak transformacije tog naselja u deo grada namenjen mahom višeporodičnom stanovanju, s pratećim javnim službama.
To znači da će se u budućnosti na mestu kuća graditi stambene zgrade s tri i više spratova. Osim višespratnica, urbanisti na Podbari planiraju obrazovne i zdravstvene ustanove, različite poslovne objekte, sportski park, merno–regulatornu stanicu, kao i rekonstrukciju i izgradnju novih saobraćajnih, ali i javnih površina.
Planom je obuhvaćen prostor površine 31,54 hektara, koji je ograničen: Temerinskom, Venizelosovom, Filipa Višnjića, Marka Miljanova, Milana Rakića, Marka Nešića, Đorđa Rajkovića i Almaškom ulicom. Područje je podeljeno na četiri urbanističke celine. U jednom od tih kvartova predviđen je linijski centar uz Temerinsku i Venizelosovu, kao i niz poslovnih, poslovno-stambenih i stambenih objekata. Druga urbanistička celina obuhvata centralni i ujedno najveći deo planom obuhvaćenog područja, koji je namenjen višeporodičnom stanovanju velikih i srednjih gustina, opštegradskom centru, kao i javnim službama ali i za višespratnu garažu. Treću celinu čine zone porodičnog stanovanja uz Ulicu Filipa Višnjića i poslovanja uz Venizelosovu, a u tom kraju se, kako je navedeno, nalaze tradicionalni objekti karakteristični za Podbaru. Četvrta urbanistička celina obuhvata deo Almaškog kraja, koji je evidentiran kao kulturno-istorijska celina koja uživa prethodnu zaštitu i namenjena je višeporodičnom i porodičnom stanovanju, visokom obrazovanju i kulturi.
Prethodnu zaštitu uživa i jedna od poslednjih trščara u Ulici Save Vukovića 38, sagrađena još 1885. godine, po oceni urbanista u dobrom stanju, tako da će biti sačuvana. Osim toga, isti status, kao objekati od značaja za graditeljsko nasleđe imaju i oni u Ulici Marka Miljanova 11 i 13, a iz tog razloga je planirano i da se očuvaju kuća u Patrijarha Čarnojevića 5 i zgrada u Ulici Jug Bogdana 1. U neposrednoj okolini zaštićenih objekata nije dozvoljena izgradnja novih, koji bi, kako je navedeno, svojim volumenom, formom i namenom degradirali svojstva vrednih objekata, ili ugrozili njihovu statičku stabilnost.
Kada je reč o saobraćajnoj infrastrukturi, planirano je proširenje kolovoza u Venizelosovoj, zatim izgradnja biciklističkih staza duž Venizelosove, Temerinske i dela Pavla Stamatovića, te povezivanje Ulice Filipa Višnjića sa Ulicom Patrijarha Čarnojevića i rekonstrukcija raskrsnice Marka Miljanova, Đorđa Rajkovića, Zemljane ćuprije i Milana Rakića u četvorokraku raskrsnicu.
Kao i u ostalim delovima grada, gde su na mestima kuća zidane zgrade, i na Podbari su uske pešačke staze, nedostaju biciklističke, a i parkiranje motornih vozila predstavlja nemali problem.
Predviđeno je proširenje regulacije pojedinih ulica, kao i njihovo sređivanje. Nedostatak parking prostora rešavaće se izgradnjom novih, gde postoje uslovi za to, a u bloku okruženom ulicama Gundulićevom, Tekelijinom, Bele njive i Novom 1 predviđena je višespratna garaža s 200 mesta. Planirano je da taj objekat ima suteren, prizemlje, dva sprata i ravan krov, na kom takođe bilo moguće parkiranje automobila. Interesantno je to da urbanisti predlažu da garaža bude automatizovana, s mehaničko-robotizovanim sistemom parkiranja.
Delovi objekta kulturne stanice “Svilara” u Kosovskoj ulici, koja funkcioniše u okviru projekta Evropske prestonice kulture, biće namenjeni Akademiji umetnosti i Kulturnom centru. Plan predviđa i da deo Ulice Đorđa Rajkovića, do Ulice Pavla Stamatovića, ispred “Svilare”, bude pretvaren u pešačku zonu.
Iako je u prethodnom periodu OŠ “Ivan Gundulić” proširena, moguća je nadogradnja delova školskog objekta i to do dva sprata, osim na fiskulturnoj sali. Takođe, urabanisti predlažu da se susedne parcele raščiste, kako bi se proširilo školsko dvorište, te zadovoljili standardi neophodne slobodne površine po učeniku. Moguća je sanacija, adaptacija i rekonstrukcija sportskih terena, odnosno izgradnja novih, kao i manje tribine uz severni obod parcele.
Kompleks predškolske ustanove planiran je u Ulici Đorđa Rajkovića, a objekat može imati najviše sprat i potkrovlje.
Na uvidu do 9. januara
Plan detaljne regulacije Podbare u Novom Sadu na uvidu je do 9. januara, a moguće ga je pogledati u zgradi Skupštine grada, u prostorijama Mesne zajednice “Podbara”, u prostorijama JP “Urbanizma” i na sajtu tog preduzeća, i to do 9. januara.
Dok traje javni uvid pisane primedbe i sugestije na plan podnose se Gradskoj upravi za urbanizam i građevinske poslove u Školskoj , a javna sednica Komisije za planove, na kojoj će se razmatrati prispele primedbe, održaće se 16. januara.
Novi objekat Doma zdravlja trebalo bi da bude smešten u Ulici Jug Bogdana i da ima prizemlje i dva sprata. Minimalna površina nove zgrade je 1.200 metara.
Iako u blokovima uz Kosovsku ulicu ima zgrada sa po sedam-osam etaža, u budućnosti će biti dozvoljena gradnja objekata do pet spratova s potkrovljem, a u pojedinim delovima biće dozvoljen samo sprat i potkrovlje. Predviđena je izgradnja novih objekata u Gundulićevoj, Kosovskoj i Jaše Ignjatovića, kao i na uglu Gundulićeve i Save Vukovića, maksimalne spratnosti od četiri sprata plus potkrovlje. Na uglu Kosovske i Marka Miljanova trebalo bi da bude izgrađena petospratnica, koja bi imala i potkrovlje.
Na parceli firme za prodaju guma i tehnički pregled “Agrohim & Kemoimpex”, u Filipa Višnjića 12, predviđena je hala za skladištenje autodelova, kao i interne saobraćajne površine.
Osim parkovske površine u okviru Trga Save Vukosavljeva, koja bi se koristila za odmor, šetnju i igru, jedino zelenilo na koje stanovnici Podbare mogu da računaju su drvoredi i tzv. zaštitni pojas oko školske i predškolske ustanove, a obavezno je ozelenjavanje dvorišta javnih službi i ustanova.
IZvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
