Malo ljudi zna da je prvi jugoslovenski avion izgrađen u jednoj maloj šupi u Petrovaradinu. Genijalni inženjer Rudolf Fizir prikazao je prvi put svoj projekat 3. marta 1924. Bio je skroman čovek, ali su njegova izuzetna tehnološka dostignuća u svakome izazivala divljenje.
Rudolfova strast prema inženjerstvu bila je neizmerna. Kako bi drugačije neko tako skromnog porekla mogao da stvori takav zapanjujući arsenal letelica?
Priča je počela 20. novembra 1923, kada je Rudolf registrovao fabriku „Ikarus“, koja se specijalizovala za proizvodnju aviona. No, iako to zvuči maestralno i mitski, nemojte dozvoliti da vas to ime zavara – glavni štab cele organizacije nalazio se u Fizirovoj šupi! A nikada ne biste pomislili da je tako dok gledate konačni rezultat. Uticaj koji je Fizir imao na lokalnu avijaciju prevazilazi oskudna sredstva kojima je raspolagao.
Iz sadašnje tačke gledišta, Fizirov život izgleda kao priča iz nekog holivudskog filma. Rođen je 1891. u Ludbregu, gradiću u blizini reke Drave, u Hrvatskoj. Kada je završio studije, ponuđen mu je posao u holandskoj fabrici aviona „Foker“, koja se nalazila u Šverinu, u Nemačkoj. Godine koje su usledile bile su burne i iscrpljujuće, ali su naterale Fizira da se oproba u raznim profesijama. Nije ni sanjao da će ga svaki posao koji je obavljao približiti njegovom životnom pozivu.
Tako je stekao neophodno znanje koje mu je omogućilo da se upusti u neverovatan poduhvat. No, iako je bio nadaren, nije mogao sâm da izvede tako grandiozan podvig. Njegova prva letelica izgrađena je po projektu njegovog prijatelja Josifa Mikla, a mnogo mu je pomogao i Dimitrije Konjović, brat poznatog srpskog kompozitora Petra Konjovića.
Njih trojica su neumorno radili u Fizirovoj šupi u Petrovaradinu i postali prvi jugoslovenski pioniri vazduhoplovstva. Njihov neumorni trud je na kraju urodio plodom. Prvi avion koji su izgradili bio je drveni dvokrilac koji je pokretao motor od 100 konjskih snaga izvađen iz „mercedes“ automobila. To je bila apsolutna ludost – ali je savršeno funkcionisalo. Fizir mu je dao ime ŠB-1, ali je ubrzo postao poznat kao „mali brandenburg“.
ŠB-1 je promovisan na petrovaradinskim Ledinama pred mnogobrojnom publikom. Mnogo ljudi je došlo da vidi taj istorijski trenutak – ili strašnu tragediju. U svakom slučaju, znali su da će se desiti nešto i niko nije hteo to da propusti.
Na sreću svih koji su prisustvovali događaju, ta grandiozna promocija je doživela blistav uspeh.
Zapravo, to je bio takav trijumf da je Ministarstvo odbrane odmah naručilo deset aviona. Rudolf Fizir i njegovih nekoliko saradnika uspeli su da okrenu status kvo naopačke.
Fizirov ŠB-1 nije bio samo inženjersko čudo – uskoro se pokazao i kao mnogo praktičnije rešenje od mnogih takmaca. Pošto su narudžbine počele da se gomilaju, Fiziru je bila potrebna veća radna površina, pa je napustio Petrovaradin u potrazi za mestom na kom bi mogao da zadovolji iznenađujuću potražnju za njegovim avionima. Premeštao je fabriku „Ikarus“ po celom Novom Sadu sve do 1931, kada je odlučio da se smesti pored železničke stanice u Zemunu.
Tim velikim preseljenjem započeto je još jedno blistavo poglavlje u Fizirovoj slavnoj karijeri.
Fizirova dostignuća govore o jednom drugačijem dobu. Dobu kada su ogromna strast i znanje jednog čoveka bili dovoljni da se ostavi neizbrisiv trag. A avion ŠB-1 nije bio samo slučajan uspeh; Rudolf je projektovao najmanje 18 aviona, zbog kojih su mu se divili ljudi širom Evrope.
Priča o Fizirovim avionima je priča o čoveku koji se upustio u naizgled izuzetno nerealističan poduhvat. To je, takođe, priča o snovima. Ko od nas nema možda pomalo prevelike snove, ko od nas ne pušta mašti na volju? Svi mi smo razmišljali o mnogim karijerama i životnim pozivima koji su se činili izvan našeg domašaja. Svi mi smo pokušali da se domognemo budućnosti za koju smo mislili da nam pripada. Ti trenuci u velikoj meri određuju ko smo – trenuci uspeha, ali i trenuci neuspeha.
No, bez obzira na to da li su nam snovi bili preveliki ili premali, često su bivali skrhani, bilo da smo tome krivci mi sami ili svet oko nas. Život je prosto takav – ili nam tako kažu. No, među svim tim skrhanim snovima stoji jedan čovek koji je svoje ostvario. Čovek koji se usudio da sanja velike snove i koji nije hteo da se zadovolji ni sa čim manjim od toga.
Autor priče: Petar Pifat
Autor ilustracije: Nemanja Malidža
