Mnogi ljudi ne znaju da je u Petrovaradinu nekada bio organizovan veoma popularan karneval pod maskama. Toliko ljudi je dolazilo da ga gleda da se most koji je spajao Novi Sad i Petrovaradin svaki put tresao. Svaki put bi dugačka povorka kretala iz Ulice Dinka Šimunovića i išla sve do generalovog stana koji se nalazio na glavnom ulazu u Vojnu bolnicu. Kakav je to prizor bio! A da budem iskren, od tada nikada više nisam video ništa nalik tome.
Mnogo ljudi iz Novog Sada dolazilo je da prisustvuje događaju. A mnogi od njih su bili obrazovani ljudi, sa stilom, koji su se stalno družili. Moglo bi se reći da u to vreme nismo imali nikakvih problema. Svi smo prosto uživali u društvu prijatelja. Ovih dana ljudi hrle u Veneciju da vide venecijanski karneval pod maskama, ali ja se sećam da smo mi imali nešto svoje. Sećam se da sam bio deo zajednice u kojoj su ljudi bili okrenuti jedni drugima. Svi smo bili jedna velika porodica.
Nažalost, karneval je na kraju zabranjen zbog raznih razloga i to je označilo kraj jedne ere. To je bila jedna od najlepših tradicija i jedan od najlepših događaja u istoriji Gradića. Nedostaje mi to vreme. Sve što smo radili i sve što se dešavalo imalo je značenje. Živeli smo bez napora. A to se ne može reći za život danas.
Autor teksta: Kazimir Peške
Autor ilustracije: Nemanja Malidža
