Bora Otić, televizijski i radio voditelj, tvorac kultne emisije „5kazanje“, pričao nam je o knjizi koju uskoro objavljuje. Panonski mornar sa ravnicom u srcu otkrio nam je lepotu njegove profesije u koju je davno uplovio i čije kormilo i danas vešto drži sa istim žarom kao na početku!
* Uskoro očekujemo izdanje vaše prve knjige. Šta Vas je navelo da pišete?
Pisanje je nadogradnja svega što sam uradio, naravno da nisam sve stigao da iskažem u emisijama, pa sam poželeo da to ostane negde zapisano.
Velike nade polažem u to i mislim da će ova knjiga biti još jedan veliki plus za mesto odakle sam i u kojem živim.
* Vaša emisija „5kazanje“ postala je brend. Međutim, većinu emisija snimali ste u Vojvodini. Razmišljate li o proširenju vaše priče na Srbiju?
Svaku emisiju snimamo četiri dana u nedelji da bi se u petak mogla emitovati. Ukoliko bih išao negde dalje, onda bih morao unapred da snimim emisije, što bi dovodilo do toga da budem odsutan iz Novog Sad dve nedelje, a to je jako naporno. Putovati po programskom zahtevu je fizički nemoguće u ovakvoj produkciji gde mi nedeljno pravimo jednu emisiju i sezona traje svih dvanaest meseci. Na kraju, mi smo pokrajinski javni servis i pokrivamo priče sa ovog terena.
* Kako ste opstali toliko godina na televiziji bez “šurovanja” sa politikom?
Politička opredeljenost nije preduslov da čovek uspe.
Ako pitaš ljude koliko smo emisijom “5kazanje” učinili za promociju našeg regiona, reći će ti da smo za Vojvodinu uradili više nego svi političari zajedno.
Tako da ako staviš levo nas, a političare desno, pretegnuće naša strana..
* Da li ste podredili svoj život profesiji?
Nisam! Ja sam profesionalac, ako imaš neki kontinuitet, onda to radiš ili ne radiš.
Uđeš u jedno kolo, uhvatiš se pod ruku i igraš dok traje. Kad više ne možeš onda nađeš drugi posao.
Ovo je rudarski posao i rupa bez dna, ali lepota je u tome što ostaju zanimljive priče, uspomene koje će budućim generacijama ostati kao svedočanstvo vremena u kojem smo živeli.
* Duh ljudi koje svakodnevno srećete,dok snimate emisije je vedar i pozitivan. Postoji li neki recept dobrog raspoloženja, pored sve prisutnije finansijske krize?
Većina normalnih ljudi se zatvorila u svoje mikro okruženje. Oni na svojim salašima žive svoj svet.
Miško Bođanski, salašar kaže: „ Struju ne plaćam, vodu ne plaćam, telefon nemam!“
Njegov jedini merni instrument je termometar koji mu stoji na ulaznim vratima, to mu je smernica, ako je velik minus ne izlazi iz kuće.
Kad gledaš iz jedne urbane sredine na ruralnu onda je pitanje ko je tu normalan?
Ovi ljudi su čisti u glavi, zdravog duha, nasmejani i skromni.
Možda nas je gradski tempo života i sve ono što nam se preko medija servira, malo pokvarilo.
* Šta vama predstavlja Novi Sad?
U Novom Sadu sam kod kuće, a u njoj voliš sve. Meni je Novi Sad sve, odavde krenem i ovde se uvek vratim. Sve što sam napravio u životu je u mom grad. Snimao sam na raznim mestima, ali je sve bilo emitovano iz njega. Novi Sad je moja mirna luka!
Autor: Bojana Šević, Life Content
