Srpske manifestacije od države su nedavno zatražile podršku i jasan plan otvaranja ove trenutno ugašene privredne grane koja trpi velike posledice izazvane pandemijom virusa korona.
Naime, predstavnici manifestacione privrede koja obuhvata festivale, sajmove, kongrese, koncertne promotere, iznajmljivače opreme, tiketing kompanije i druge privredne subjekte koji srpskoj privredi godišnje doprinose sa preko 200 miliona evra, a generišu preko 10.000 stalnih i više desetina hiljada honorarnih poslova, sada stoje “na ivici”, jer je kriza izazvana koronavirusom najteže pogodila upravo manifestacioni sektor imajući u vidu da su događaji prvi koji su ugašeni uz pad prihoda od 100 odsto.
Ova privredna grana od značaja za celokupno društvo je pred totalnim gašenjem i potpuno je neizvesno da li će i kada biti obnovljena imajući u vidu da u ovom trenutku ne postoji procena kada bi manifestacije i u kom obliku mogle ponovo početi sa radom.
– Nama je zdravlje i bezbednost naših posetilaca i zaposlenih na prvom mestu. Jasno nam je da se neke od naših manifestacija nisu mogle održati ovog proleća, kao i da verovatno nećemo biti u prilici da ni tokom ovog leta održimo manifestacije u uobičajenom formatu na koji su posetioci navikli. Međutim, kao što je to slučaj sa ugostiteljskim objektima, teretanama i drugim uslužnim delatinostima, potrebno je da se što hitnije donesu odgovarajuće mere kako bi tačno znali koja su to pravila i formati kojima treba da se prilagodimo. Smatramo da nije logično da svakodnevno imamo stotine hiljada ljudi u ugostiteljskim objektima, a da nije moguće napraviti koncert na otvorenom za nekoliko stotina ljudi i to na prostorima koji inače primaju hiljade, iako je to dozvoljeno u zemljama koje su daleko više pogođene virusom. Tako će na primer u Italiji i Španiji u junu biti dozvoljeni događaji od gotovo hiljadu ljudi, dok Irski plan otvaranja predviđa i festivale do 5.000 ljudi već na leto, sa mogućim povećanjem kapaciteta do kraja avgusta ili čak i ranije ako zdravstvena situacija nastavi da se ubrzano popravlja. I druge evropske zemlje, uključujući i zemlje regiona, ubrzano donose odluke kojima dozvoljavaju otvaranje granica i održavanje prvih manifestacija.
Takođe, potrebno je doneti posebne ekonomske mere podrške po uzoru na vodeće evropske i svetske zemlje, koje su u svojim programima ekonomskog oporavka akcenat stavili na najugroženije privredne grane, a to su upravo turizam i manifestacije. Tek tada se ekonomske mere mogu nazvati uspešnim, jer nije logično da u okviru ovih mera sve grane privrede dobiju istu podršku, imajući u vidu da se pad prihoda znatno razlikuje. Tako na primer, manifestaciona privreda koja je potpuno ugašena ima pad prihoda od 100 odsto, turizam približno toliko, dok većina drugih grana privrede ima ili blagi pad od 10-20 odsto (kao što je prehrambrena industrija), ili čak strelovit rast, kao u slučaju farmaceutske industrije. Stoga smatramo da je neophodno da se i u Srbiji donesu posebne sektorske mere za turizam i manifestacije, kao što je to i bilo najavljeno.
U tome mogu da pomognu primeri velikog broja evropskih država koje su preduzele konkretne mere kako bi pomogle sektoru kulture i kreativnih industrija. Najbolji primer je Nemačka koja je za pomoć kreativne i kulturne industrije namenila fond od 50 milijardi evra, u vidu grantova za mala preduzeća, samozaposlene i za pokrivanje stalnih troškova. Osim toga, u ovoj državi je predviđen i paket bespovratne pomoći u iznosu od 10 milijardi evra za samozaposlene u ovim sektorima u periodu od šest meseci. Italija, kao zemlja koja je među rekorderima broja žrtava koronavirusa je za manifestacije muzičku i filmsku industriju namenila 130 miliona evra pomoći. Organizacije i umetnici u Švajcarskoj imaju pravo na bespovratna sredstva za pokrivanje gubitaka nastalih otkazivanjem ili odlaganjem događaja, a Francuskoj je za pomoć industriji manifestacija namenjen paket podrške u iznosu od 22 miliona evra. Čak su i vlade manjih zemalja odlučne da spreče propast bilo kojeg dela svoje ekonomije, pa je tako estonska vlada najavila pomoć od tri miliona evra otkazanim manifestacijama. Slične mere biće objavljene ove nedelje u Mađarskoj, Belgiji, Austriji, Češkoj, ali i nizu zemalja u našem direktnom okruženju.
Manifestacije su značajno pomogle razvoj turizma u Srbiji i predstavljaju veliku šansu za što brži oporavak ove značajne privredne grane, pogotovo imajući u vidu da stručnjaci predviđaju da su nove generacije prve koje će se odvažiti na putovanja, te da će države koje to prepoznaju brže obnoviti turizam od drugih. Manifestacije mogu da budu ključni faktor kako bi koncept Leta u Srbiji za mlade postao atraktivna opcija. Potencijal razvoja manifestacione i turističke privrede privrede je ogroman i ove privredne grane mogu da budu jedan od motora razvoja ekonomije naše zemlje u budućnosti. Tradicija sajmova, kongresa i najvećih svetskih festivala, bogata je i čini nas ponosnima koliko i naši sportisti, naučnici, poljoprivrednici i preduzetnici. Želimo oporavak celog društva posle pandemije, kao što želimo i da celo naše društvo prepozna srpske manifestacije, onako kako nas po njima i ceo svet priznaje kao sjajnu turističku destinaciju, a narod kao slobodan i pun duha – navodi se u saopštenju upućenom javnosti koje potpisuju: Apgrade, Arsenal, Belgrade Beer Fest, Belgrade Fashion Week, Beogradski festival igre, Beogradski sajam, BitefArtCafe, Blender, Central Dance Event, Charm Music, Gigs Tix, DD Ticketing, Drugstore, EXIT, Glitch Records, Guitar Art Festival, Kamarad produkcija, KC Grad, Klub 20/44, Long Play, Lovefest, Mikser, Music Star, Musicology, Nisville, No Sleep Festival, Odličan hrčak, Positive Music, Rock Svirke, RTV Sunce, Scena ASM, Serbia Fashion Week, Smile production, Star Produkcija Studio – centar za kulturnu edukaciju, Sunčana reka, Ticket Vision i Vinski maraton Palić.
Primeri dobre prakse u našem komšiluku i širom sveta:
- Svesni toga da je kultura, pogotovu sa otkazivanjem muzičkih događaja, festivala, predstava i filmskih projekcija, jedna od privih na koju je uticala pandemija, u Hrvatskoj je napravljen krizni fond koji će pomoći radnicima u kulturi da opstanu, a isto tako će i projekti koji su dobili novčana sredstva za njihovo održavanje i sprovođenje, ali su odloženi zbog pandemije, nastaviće da se finansiraju. Takođe, kroz Hrvatski servis za zapošljavanje radnicima će biti isplaćene mesečne nadoknade, 433 eura za stalno zaposlene i 216 eur za ostale zaposlene.
- U Češkoj je Vlada pozvala građane da pokažu solidarnost i da ne traže odmah povraćaj novca za karte, već da sačekaju odlaganje samog događaja za koji su kupili ulaznicu.
- Što se tiče naših severnih komšija, preporuke za mere pomoći u Mađarskoj se uglavnom odnose na finansiranje umetnika i kulturnih radnika na nekoliko načina, ali politička podeljenost u zemlji još nije omogućila da se dogovore i da se mere sprovedu. Međutim, donete su fiskalne mere koje podrazumevaju akcioni plan osnaživanja i stimulacije ekonomije, koji će doprineti restruktuiranju od 18-20% mađarskog GDP-a u tri ciklusa. Prvi ciklus počinje od 2020. budžeta, kako se očekuje deficitarni rast sa 1 na 2.7%. Drugi ciklus ima više programa i treći stepen drugog ciklusa je podrška najugroženijim sektorima kao što su turizam i ugostiteljstvo. Država obezbeđuje HUF 600 milijardi (preko EUR 1.7 milijardi) da pomogne prioritetnim delovima intervencije u periodu od tri godine u formi investicionih subvencija, umanjenju poreza, infrastrukturni razvoj, povoljnim i garantovanim kreditima, kao i kapitalnim programima. Što se tiče mera zaštite zaposlenih u ovim sektorima, 1.23 milijarde eura uloženo je u održivost zaposlenosti. Naime, u prvom paketu mera zaposlenima u turističkom sektoru – za zaposlene se neće plaćati porezi i doprinosi (osim za zdravstvo) za mesece mart, april, maj i jun, a pomoć će biti ružena i radnicima sa nepunim radnim vremenom. Jedna od mera koje predlaže Mađarska turistička agencija u vezi sa održavanjem festivala jeste da se onim ako to epidemiološka situacija dozvoli, održe na neki drugi način sa više domaćih muzičara/izvođača i umetnika. Za ovu meru Mađarska turistička agencija planira da uloži velika sredstva, a početkom maja je započet projekat „Thank you Hungary“ koji će finansirati projekte nezavisnih umetnika i čiji je fond 2.8 miliona evra.
- U Estoniji je 19. marta najavljen ekonomski stimulativni paket mera pomoći u vrednosti od dve milijarde evra kako bi se pomoglo najugroženijim biznisima, uključujući turizam. Deo sredstava biće utrošen i na pomoć raznih otkazanih događaja i festivala, sa delimičnom kompenzacijom države u iznosu do tri miliona evra za troškove nastale otkazivanjem manifestacija. Takođe, država će da kompenzuje direktne troškove za kulturne i sportske događaje koji su otkazani tokom marta i aprila ove godine. Što se tiče zaposlenih, svim radnicima će biti pružena novčana pomoć preko fonda za osiguranje od nezaposlenosti za period od dva meseca, a određena sredstva biće uplaćena i obrazovnim i zdravstvenim ustanovama.
- U Francuskoj se je jedan od paketa mera „fond solidarnosti“ u iznosu od dve milijarde evra namenjen za male biznise sa godišnjim obrtom manje od milion evra, koje su izgubile prihod najmanje 70% u odnosu na mart mesec prethodne godine, kao što su ketering kompanije, turistički sektor. Za kulturu je određeno 22 miliona evra paketa podrške frilenserima koji rade u industriji manifestacija. Organizacije izvođačkih prava daju Nacionalnom centru za muziku za manifestacije iznos od ukupno 11.5 miliona evra. Na regionalnom nivou, vlada Francuske planira da pomogne otkazanim manifestacijama sa postojećim troškovima.
- U Španiji je predviđen paket pomoći za najugroženije sektore uključujući turizam i transport u iznosu od 400 miliona evra. Što se tiče privrednika i zaposlenihm, predviđeno je da se odloži plaćanje poreza, kao i plaćanje računa “na odloženo”. Takođe, osiguran je fond za pomoć likvidnosti firmama i preduzetnicima, što će pomoći da se isplate plate zaposlenih i razne fakture.
- U Švajcarskoj je izdvojeno 37 milijardi evra da se pokrije kontinuirana isplata plata za zaposlene i obezbeđena je urgentna pomoć za razne sektore u iznosu od 9.5 milijardi evra. Takođe, 266 miliona evra je obezbeđeno za momentalnu pomoć i kompenzaciju za otkazane događaje. Kulturne organizacije i umetnici mogu da dobiju bespovratna sredstva da pokriju finansijske gubitke nastale otkazivanjem ili pomeranjem događaja ili projekata ili gašenjem kompanija, do 80% finansijskog gubitka.
- Holandija je odobrila 300 miliona evra za kulturni sektor, što uključuje i uvećane subvencije za institucije i festivale. Inače, Holandija, Norveška i Italija su usvojile da se novac za kupljene ulaznice ne vraća, već da bude u vidu vaučera u istom iznosu koji se mogu iskoristiti u periodu od godinu dana. U Holandiji je dobar primer umrežavanja u alijansu (ENCORE), svih delova kreativnih industrija u zemlji – muzika, film, literatura koji deluju zajednički u osvetljavanju problema koje taj sektor ima zbog pandemije.
- U Italiji je oformljen paket fiskalnih mera u iznosu od 25 milijardi evra pored olakšica za poreze i doprinose, koji uključuje i premije obaveznog osiguranja za biznise u kulturnom sektoru, barove, restorane, transport, rental, vodiče i asistente u turizmu. Takođe, postoji i urgentan paket mera za festivale i bioskope koji iznosi 130 miliona evra za pomoć operaterima, autorima, umetnicima, izvođačima i za investicije da se obnove ti sektori. Refundacija u vidu vaučera se već radi za putne i turističke pakete koji su otkazani, i sada se to isto uvodi za pozorišta, bioskope, muzeje, itd.
- Norveška je obezbedila 2.7 miliona evra koje će biti posebna bespovratna sredstva za umetničke i kulturne projekte. Moguće je da će ovaj iznos u bespovratnim sredstvima biti uvećan. Ministarstvo kulture uvelo je kompenzacionu šemu u kojoj je odvojeno za kullturni život iznos od 270 miliona evra, kao i za sportske i druge aktivnosti 540 miliona evra – za pokrivanje troškova u porezima od prodaje karata i honorara učesnika, kao i drugih troškova koji su nastali zbog otkazivanja ili odlaganja.
- Pored 50 miliona evra namenjeno za pomoć određenih sektora među kojima je odvojeno najviše za kulturu, u Belgiji je dodatnih osam miliona evra je odobreno Ministarstvu kulture da pomogne kulturnim organizacijama koje su ugrožene otkazivanjem svojih aktivnosti.
- Švedska je odobrila 47 miliona evra za urgnetnu pomoć kulturi, pogotovo za organizacije čije manifestacije su otkazane.
- Državni i privatni fond u Finskoj za pomoć kulturnom i umetničkom sektoru iznosi 1.5 milion evra, a tu je i poseban program u vrednosti od 700 miliona evra za pomoć kreativnim industrijama, izvođačkim industrijama, turizmu…
- Paket podsticaja od dve milijarde američkih dolara je otvoren u SAD-u za sva preduzeća, koja imaju putovanja, za industrije koje su najviše pogođene, uključujući aviokompanije, aerodrome pa i travel agencije. Kao treći ekonomski paket od 307.5 miliona američkih dolara usmeren je na podršku umetnicima i kulturnom sektoru.
- U Nemačkoj će biti pružena bespovratna pomoć za mala preduzeća i samozaposlene – ovaj paket iznosi 50 milijardi evra. Takođe, tu je i pet miliona evra urgentne pomoći za frilensere i profesonalne umetnike čija angažovanja su otkazana, u vidu jednokratne pomoći u iznosu od 2.000 evra.
- Bespovratna sredstva za kulturni sektor u Danskoj uključuju: kompenzaciju fiksnih troškova, kompezaciju preduzetnika sa 75% gubitka prihoda za period od tri meseca, podrška privatnim kompanijama da zadrže radnu snagu, kao i kompenzacija ukoliko je došlo do otkazivanja događaja tokom marta meseca za više od 1.000 ljudi.
- U Velikoj Britaniji je napravljen program pomoći u vrednosti 330 milijardi funti koji uključuje uključuje i sektor kulture i kreativnih industrija. Takođe, ovaj fond pokriva i 80% plata radnika za period od tri meseca, u šta su uključeni i frilenseri. Pored toga, postoji i urgentan fond u vrednosti 160 miliona funti za kreativne organizacije i umetnike.
- Škotska je izdvojila 8.5 miliona evra za Kreativni škotski otvoreni projektni fond, 23 miliona evra za sektore Kreativne industrije, turizam i ugostiteljstvo, te 51 milion evra pomoći za likvidnost ključnih preduzeća koja su važna za lokalnu i nacionalnu ekonomiju.
- Ukupan iznos pomoći kulturnom sektoru u Poljskoj iznosi 900 miliona evra. Jedan deo programa je namenjen za kompenzaciju gubitka zbog pandemije, a nakon pandemije , ministar kulture će objaviti veliki program bespovratnih sredstava koji će se odnositi na revitalizaciju kulturnih aktivnosti, kao i za pokrivanje troškova u sektoru kulture nastalih zbog restriktivnih mera.
- Kulturni radnici i umetnici dobijaju u Rumuniji dobiće kompenzaciju u iznosu od 75% prosečne nacionalne bruto plate. Takođe, uvedena je i mera odloženog plaćanja računa (za organizacije i preduzetnike), kao i plaćanje kirije zakupljenog poslovnog prostora.
- Severna Makedonija ima fiskalne mere koje podrazumevaju trenutni fond za turizam u vrednosti od 1.2 miliona evra), od čega je 715.000 evra pod programom Ministarstva za ekonomiju koji se neće koristiti, i 500.000 evra od Agencije za promociju i podršku turizmu.
- Slovenačka turistička organizacija raspisuje novi poziv za tender da pomogne kompanijama u kofinansiranju manjih promotivnih projekata za domaće tržište.
- Austrija ulaže oko pet milijardi evra u plate i subvencije za samozaposlene. Takođe, tu je i direktna pomoć kulturnim institucijama i umetnicima, kao i kulturnim radnicima i edukatorima, sa ukupno dve milijarde evra kao i deo iz osiguranja za nezaposlenost. U slučaju otkazivanja kulturnih događaja, program pomoći razmatraće se individualno, dok će za godišnje programe i dalje ići isplata, iako neke aktivnosti možda ne budu ispunjene, ali u cilju pomoći da se održi operativa i da se sačuvaju radnici. Pored svega, milion evra će se dodeliti direktno kao pomoć muzičkim umetnicima. Pored državne pomoći, postoji udružena inicijativa privatnih fondova koji ujedinjeno pomažu umetnicima.
- Južnoafrička Republika je Ministarstvu za turizam obezbedila skoro 10 miliona evra pomoći, kao i za bespovratnu asistenciju za mala, mikro i srednja preduzeća kako bi se osigurala njihova stabilnost tokom pandemije, i nakon nje. Ministarstvo za sport, umetnost i kulturu obezbedilo je pomoć u iznosu od 7.5 miliona evra. Sve organizacije mogu konkurisati za ova bespovratna sredstva.
- Malta je obezbedila novčanu pomoć u vidu dodatka na platu svim zaposlenima, kako sa punim, tako i sa skraćenim radnim vremenom, u iznosu od 500 evra mesečno. Radnici u kulturnom sektoru koji nisu u velikoj meri ugroženi dobiće nešto manju pomoć koja će biti u iznosu od 160 evra za stalno zaposlene, 100 evra za “part time” i za frilensere 320 evra.
- U Srbiji se još uvek ne govori o merama pomoći ugroženima iz ovih privrednih sektora.
Foto: Pixabay
