U okviru programa “Sa kulturom kod kuće”, predavanje Lazara Slepčeva političkog analitičara na temu “Cezaropapizam u Carskoj Rusiji” možete pogledati 26. maja u 18 časova na Jutjub kanalu Kulturnog centra Novog Sada. Predavanje Ognjena Karanovića na temu “Španski grip 1918 – 1920 – pandemija koja je promenila svet” možete pogledati 28. maja u 18 časova na istom Jutjub kanalu. Predavanje Srđana Graovca na temu “Oslobođenje Kosova 1912. godine” možete pogledati 29. maja u 18 časova.
Na prvom predavanju će biti reči o:
- osnovnim karakteristikama cezaropapističkog, kao i drugih modela vlasti u Carskoj Rusiji;
- ključnim razlikama ruskog i vizantijsko-osmanskog cezaropapizma.
Predavanje Ognjena Karanovića prikazaće priču o pandemiji španskog gripa.
Virusi influence (gripa) u prirodi stalno cirkulišu među životinjama, posebno među pticama. Tokom ovog procesa neki od virusa se transformišu u nove tipove virusa koji se prenose sa čoveka na čoveka i mogu posedovati pandemijski potencijal. Španska groznica, prva od tri pandemije gripa koje su pogodile čovečanstvo u 20. veku, tokom 1918. i 1919. usmrtila je oko 50 miliona ljudi, a njen izazivač je bio virus influence A (H1N1), najverovatnije ptičijeg porekla. Zbog svoje nagle pojave i visoke smrtnosti, pandemije zaraznih bolesti izazivaju strah kod ljudi i veliku medijsku pažnju. Ova velika epidemija gripa koja je harala svetom od 1918. do 1920. godine bila je najstrašnija epidemija posle kuge iz 1346. godine. Broj žrtava je teško pouzdano konstatovati, jer ta zarazna bolest i nije bila dijagnosticirana, a registar umrlih nije najpomnije vođen. Danas se ipak zna da je od španske groznice umrlo više ljudi no na bojištima Prvog svetskog rata. Postavljamo pitanje na koji način je ova globalna pošast uticala na dalji razvoj čovečanstva do danas.
Treće predavanje zakazano je za 29. maj.
Prvi balkanski rat 1912/13. i oslobođenje Stare Srbije i Vardarske Makedonije nisu došli iznenada, nije to bio samo sticaj istorijskih okolnosti, već dugo negovana misao u svim delovima srpskog društva. Nema gotovo ni jednog značajnijeg srpskog pesnika, pisca ili umetnika, na primer, do 1912. godine koji se različitim žanrovima — dramom, epom, pesmom, istorijskim romanom — nije ogledao u starosrpskim, na prvom mestu kosovskim temama i mitovima: od Zaharija Orfelina i Dositeja Obradovića, preko Lukijana Mušickog, Sterije, Sime Milutinovića Sarajlije, Njegoša, Branka Radičevića, Petra Preradovića, Jakova Ignjatovića, Ljube Nenadovića, Marka Miljanova, Đure Jakšića, Zmaja, Laze Kostića, Vojislava i Dragutina Ilića, Stevana Sremca pa sve do Alekse Šantića, Dučića, Rakića, Sime Pandurovića i mnogih drugih. Proces dugotrajnog raspadanja Osmanskog carstva pogodovao je sveopštoj anarhiji i nasiljima nad pravoslavnim srpskim i uopšte hrišćanskim stanovništvom jugoistočne Evrope nastanjenim u evropskom delu carstva. O tome svedoči ogromna objavljena i neobjavljena istorijska građa, kako domaća tako i strana. O gotovo svakodnevnom teroru i nasiljima pored mnoge druge građe svedoči i britanska diplomatska prepiska s početka 20. veka. Tako, na primer, britanski diplomata Jang u izveštaju svome šefu, Lensdaunu, od 9. septembra 1901. izričito konstatuje: „Stara Srbija je još uvek nemirna oblast zbog bezakonja, osvete i rasne mržnje Albanaca.“ Sve su ovo bili opšti politički, socijalni i društveni razlozi da dve srpske države — Srbija i Crna Gora, zajedno sa Bugarskom i Grčkom, krenu 1912. godine u ratnu akciju radi oslobođenja svojih sunarodnika od osmanske vlasti. Politika balkanskog saveza je ovoga puta dala rezultate za razliku od više takvih pokušaja tokom prethodnih decenija.
Izvor: RTV
Foto: KCNS
