Ujedinjena demokratska Srbija bila je prva opoziciona koalicija koja je rekla da na predstojeće izbore treba izaći i boriti se za ideju demokratske, evropske, moderne Srbije, u kojoj ljudi mogu da žive normalno i pristojno. Da ne postoji delatnost sa širim poljem rada od politike, te da politika može biti lep posao i da zapravo predstavlja delatnost kroz koju je moguće na širi način sagledati svet oko sebe otkrio nam je kroz intervju Vladimir Đurić, diplomirani inženjer mašinstva iz Novog Sada, narodni poslanik Stranke moderne Srbije u aktuelnom sazivu Narodne skupštine koja na predstojeće izbore izlazi u okviru koalicije UDS. Vladimir je razgovarao sa nama o tome koji su ciljevi UDS-a, kao i koji su najveći problemi sa kojima se građani Srbije supčavaju u svakodnevnom životu, šta nam sve može doneti članstvo u Evropskoj uniji, kao i zašto bi trebalo da glasamo baš za njih…
Šta je vaš najveći adut, zašto bi građani trebalo da glasaju za vas? Za koje ciljeve se UDS bori?
– Naše poimanje politike je drugačije. Politika za nas nije raspirivanje strahova ili teorija zavere. Ona nije skandal ili rečito ogovaranje problema bez nuđenja rešenja. Politika nije ni dobar vic. Satira je laka zabava, ali ne i rešenje problema. Politika naročito nije sejanje mržnje ili produbljivanje razlika i konflikata. Posao javnog funkcionera je da život građana učini boljim i da preuzme odgovornost za dodeljeni posao.
– Želimo da naš najveći adut bude nova politička kultura da se sa istomišljenicima grade savezništva, a sa neistomišljenicima neguje dijalog, da se sudi o idejama, a ne o ljudima, da se ideje ne kompromituju tako što će se kompromitovati njihov nosilac, da se ne obećava previše, a da se onda očekivanja prevaziđu.
– Cilj je najveći moguć: izgradnja moderne srpske države, nalik na uspešne zapadne demokratije. Do tog velikog cilja mnogo je malih, usputnih, ali jednako važnih. Moramo graditi institucije: sudove, škole, ambulante, institucije tržišta. Svaka je cilj za sebe. Moramo ih oslobađati političkog uticaja i u njih ugrađivati integritet. Svi ti ciljevi ispunjavaju se pristupanjem Srbije u punopravno članstvo Evropske unije. Taj čin značiće okončanje svih reformskih procesa sadržanih u evropskim integracijama.
Da li izbore pred nama vidite kao priliku za bolji život kod nas, i na koji način bi oni mogli uticati na živote građana u Vojvodini?
– Sa dovoljno podrške građana, Ujedinjena demokratska Srbija može ovu vlast najpre naterati da se upristoji, obuzda želju za svevlašćem i da Srbija konačno i bespovratno iskorači ka zapadu. To bi već moglo doneti ubrzanje reformi i naznake boljeg života i promene vlasti na predsedničkim izborima 2022. godine. Upravo za takav strateški plan UDS i traži podršku građana, jer među nama su i ljudi koji su imali važnu ulogu u formiranju prve demokratske Vlade Srbije, koju je vodio dr Zoran Đinđić. Ko god kaže da može drugačije i brže, nudi čarobne štapiće, generiše nerealna očekivanja iza kojih neminovno slede brza razočarenja. To smo već videli poslednjih godina. Dodatno je posebno važno da upravo moderna, građanska, sekularna i evropska opozicija svojim rezultatom udari temelje budućim promenama. Ova vlast se ne može pobediti većim nacionalizmom i kritikom da je nedovoljno agresivna u odbrani nacionalnih pitanja. To je udaranje u ratne bubnjeve i ono je naročito opasno u multinacionalnoj Vojvodini.
Na koji način UDS vidi i definiše moguće promene u našoj zemlji?
– Najbolji politički program za Srbiju je upravo program evropskih integracija. On je sačinjen od 35 pregovaračkih poglavlja, pratećih političkih kriterijuma i Nacionalnog akcionog plana za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije. To je detaljan operativni plan reforme svih sfera društva, po dubini i širini. Da nam nije tog programa, niko se u Srbiji ne bi ni setio da može postojati neko ko će građane štititi od vlasti ili obelodanjivati informacije od javnog značaja. Evropske reforme naučile su nas i da nekakva Državna revizorska institucija može kontrolisati trošenje javnog novca ili da Komisija za zaštitu konkurencije služi da obuzdava kompanije željne monopola. Takve institucije se moraju osnaživati.
– Ni najtvrdokorniji evroskeptici i izolacionisti ne bune se oko evropskih reformi u domenu životne sredine ili bezbednosti hrane. Čak i oni znaju da su u tim oblastima evropski standardi superiorni. Snažna evropska opozicija će insistirati na ubrzanju reformskih agendi, jer su one dobre za sve. Takva opozicija lako će pokazati da sve to ume zaista brže, jače i bolje od aktuelnih vlasti. Promene će se tada zaista i desiti i neće biti samo neispunjeno predizborno obećanje iz slogana vlasti sa prethodnih izbora.
Rođeni ste u zemlji Evropske Unije, tačnije u Nemačkoj, ali živite u Novom Sadu. Po Vašem mišljenju, koliko Srbija, a posebno Vojvodina “kasne” za zemljama članicama EU i da li će ikada dostići taj nivo razvijenosti? Na koji način bi to moglo da se desi?
– Od 2000. do 2004. godine, Srbija, Rumunija i Bugarska imale su skoro jednak bruto domaći proizvod po glavi stanovnika. Rumunija danas skoro duplo prednjači u odnosu na Srbiju, Bugarska oko 1,5 puta. Članstvo u EU pomoglo je ovim državama i da lakše prođu kroz sve krize. Tako će biti i sada. Sa aktuelnim stopama rasta srpske privrede, potrebno nam je preko pola veka da dostignemo današnji nivo privrede Evropske unije. Potreban nam je mnogo brži privredni rast.
Zna se šta treba svakoj privredi za ubrzani rast: investiciona klima u kojoj postoji vladavina prava, niska fiskalna opterećenja, tržišna konkurencija oslobođena monopola i političkog uticaja, a pre svega zadovoljan radnik. Naš koncept privrednog rasta zasnovanog na subvencijama je pogrešan iz mnogo razloga. Subvencije su iznuđene, jer u lošu investicionu klimu investitori ne žele da investiraju bez podrške države. Radnici, čijim novcem se te investicije sufinansiraju, nepravično učestvuju u raspodeli plodova, jer su im zarade niske. Subvencijama finansiramo niskokvalifikovana i slabo plaćena radna mesta, ne rešavajući najveći problem, a to je nezaposlenost mladih.
– Moramo početi vrednovati znanje, uložiti više u obrazovanje, ispitati investicioni potencijal naše sve mlađe i sve obrazovanije dijaspore i sprovesti evropske reforme na uspostavljanju vladavine prava. To će stvoriti investicionu klimu u kojoj se budžet može rasteretiti troška subvencija, što otvara prostor za dalja ulaganja u obrazovanje, zdravstvo, socijalnu zaštitu ili zaštitu životne sredine. Srbija ne sme više biti poligon za spekulativni kapital, kojem se ovde dozvoljava sve što nigde na zapadu nije dozvoljeno. Pod tim najmanje mislim na prvoklasne zapadne investitore, kojih danas u Srbiji mnogo ni nema.
Mnogi često kažu da bi “Vojvodina mogla da hrani celu Evropu”. Da li se u našoj Pokrajini zaista krije takav kapacitet, ili su to pak samo sanjarije kojima građani “prozivaju” vladajuće partije u želji za boljim životom? Postoji li mogućnost da ta izjava postane stvarnost?
– Srbija bi ulaskom u Evropsku uniju dobila pristup evropskom agrarnom budžetu, koji čini čak 40% ukupnog evropskog budžeta. Mogli bi udesetostručiti subvencije poljoprivredi. To bi omogućilo nove tehnologije, navodnjavanje, zaštitu zemljišta vetrozaštitnim pojasevima, rad poljočuvara, čišćenje kanala, komasaciju i podiglo prinos. Selo bi tako postalo bolje mesto za život, a poljoprivreda profitabilnija.
– Danas u Srbiji manje od polovine novca od izdavanja državnog poljoprivrednog zemljišta ide u brigu o tom zemljištu, iako zakon ne dozvoljava nenamensko trošenje. Planove podrške poljoprivredi po Vojvodini ima samo jedna trećina lokalnih samouprava. Poljoprivredu pomažemo sa oko 200 miliona eura godišnje, a ulaskom u Evropsku uniju to bi mogli sa 6 puta više novca, kao na primer Bugarska.
– Individualnim poljoprivrednim gazdinstvima mora se omogućiti povoljan pristup obradivoj zemlji, kako bi ukrupnili parcele pod obradom. Sa malim površinama, veća ulaganja u mehanizaciju i agrotehničke mere su neisplativa. To nas opet vraća na pitanja korupcije i političkog uticaja u omogućavanju pristupa poljoprivrednom zemljištu. Rešenje nije u imaginarnim arapskim investitorima, već u osnaživanju domaćeg porodičnog poljoprivrednog gazdinstva.
Kao član “Rotary International” humanitarne organizacije učestvovali ste u brojnim humanitarnima akcijama, kako za pomoć ugroženim područjima nakon pojedinih katastrofa, tako i osobama sa posebnim potrebama. Smatrate li da se svest ljudi u Srbiji promenila po tom pitanju u novija vremena, usled šire i brže dostupnosti informacija, te da se probudila “ljudskost” kod većeg broja građana, ili to ipak nije slučaj?
– Frustracije u društvu su i dalje previsoke, a empatija i solidarnost nedovoljne. „Rotary International“ se i dalje doživljava kao elitistička, tajna organizacija, iako ima svoje internet prezentacije na kojima je članstvo javno predstavljeno, baš kao i svaka humanitarna akcija. Bolji život doneće i veću solidarnost među građanima. Mi smo ipak dobronameran i saosećajan narod.
Šta je po Vama, najveći problem sa kojim se suočavaju građani Srbije, posebno Vojvodine?
– Odlazak mladih, bez dileme. Mi gubimo najbolji ljudski kapital. Naša vlast nema nikakav način to da spreči, jer se radi o procesima koji su civilizacijska tekovina. Razlozi odlaska nisu samo ekonomski. Mladi odlaze u potrazi za dostojanstvenijim tretmanom i sadržajnijim životom. Odgovor na to nije obustavljanje integracija i zatvaranje države. Time bi mladima uskratili pravo na izbor mesta za život i osudili ih na ostanak u siromaštvu. Ekonomske posledice izolacije zemlje bi to siromaštvo dodatno produbile.
Rešenje nije sprečavanje odlaska, već promovisanje povratka. Ako u Srbiji napravimo klimu sličnu onoj u koju mladi odlaze, mnogi će preispitati odlazak ili razmotriti povratak. Mladi nam odlaze u Evropu i krajnje je vreme da Evropu dovedemo u Srbiju.
Ljudi se plaše da pristupe opoziciji jer bez vladajuće stranke “iza leđa” ne vide mogućnost za opstanak u Srbiji. Kako da se oslobodimo činjenice da se bez partijske knjižice vladajuće stranke kod nas ne može “normalno” živeti?
– Partijsko zapošljavanje je samo jedna od formi klijentelizma. Klijentelizam se pojavljuje i u raznim drugim vidovima pogodnosti, a stranke su postale stecišta ljudi okupljenih oko sličnih koruptivnih interesa. U atmosferi straha i neizvesnosti, državni posao je nešto što svaki brižni roditelj preferira za svoje dete. Radi se o duboko ukorenjenim navikama i shvatanjima, izraženijim u manjim sredinama, jer se u njima teže dolazi do životnih prilika. Nema tu posebne razlike između Vojvodine i ostatka Srbije.
– Sa sigurnošću mogu poručiti mladima: svako može, čak i u našem obrazovnom sistemu, steći sve što mu je potrebno da sebe učini konkurentnim i sebi stvori prilike bez koruptivnih prečica. Ulaganje u sebe i svoje obrazovanje se isplati. Na kraju, ispijanje piva ispred drakstora i život sa roditeljima su ipak posledica svesno napravljenog izbora da pobegneš sa časa.
Iako mnogi predstavnici opozicije tvrde da će izbori biti održani u nefer uslovima, vi ipak na njih izlazite. Zašto? Kako obezbediti građanima fer izbore i slobodan izbor?
– Ako neko misli da će nakon ovih izbora bilo ko iz međunarodne zajednice odbiti da se sastane sa srpskim ministrom inostranih poslova, smatrajući ga nelegitimnim, jer ga je izabrala Narodna skupština konstituisana na bojkotovanim izborima, neka bojkotuje izbore. Ako neko misli da će nakon ovih izbora desetine hiljada ljudi nedeljama na ulicama protestovati, istrajno sledeći zagovornike bojkota do nekih vanrednih izbora, neka bojkotuje izbore. Mi u Ujedinjenoj demokratskoj Srbiji znamo da je politika veština mogućeg i da se ni jedan od ta dva scenarija neće dogoditi. Zato i izlazimo na izbore, jer smo to radili i na predsedničkim izborima 2000. godine, pre kojih je potencijalni predsednički protivkandidat ubijen.
– Sa druge strane, dobro je da smo konačno shvatili da su nam izborni procesi i zakoni manjkavi, ali nije dobro što te manjkavosti zalivamo otrovom koji će uništiti i dobro i loše. Popravka srpske demokratije je proces. Dobra vest je što je pokrenut, a još bolja što je pokrenut uz pomoć Evropskog parlamenta. Demokratija stanuje na zapadu i samo odande ona može stići u Srbiju.
– Očekujemo nastavak tog procesa nakon izbora. Posla je mnogo. Demokratija ne stanuje ni u mnogim srpskim strankama. Ne možete se kandidovati da menjate društvo, a da u sopstvenoj stranci kršite statut ili je finansijski devastirate, dok vam ljudi volontiraju i troše svoj novac. Ne možete očekivati dobru kontrolu izbornog procesa sa kontrolorima čija dnevnica ne pokriva ni njihov dolazak na biračko mesto u ruralnim sredinama. Voluntarizam je iscrpiv. Ne možete tražiti poslanike koji su otporni na stranačko disciplinovanje, a da njihovi mandati pripadaju strankama. Ne možete tražiti kvalitet od političara, a očekivati da budu besplatni.
– Dodatna odgovornost je i na građanima. Bez njih, političari ne mogu mnogo, čak i sa najboljim namerama. Ako građani beže od politike ili ih zamara čitanje, pa posežu za vickastim skandal majstorima i olakim obećanjima, onda će politika još dugo u Srbiji biti samo utočište za populističke lovce u mutnom.
Očekujete li prelazak cenzusa i ako se to dogodi na koje sve načine biste mogli da popravite živote građana u Pokrajini? Šta smatrate “najcrnjom” tačkom na koju treba najhitnije uticati i taj problem rešiti?
– Prelazak cenzusa nas ne zadovoljava. Želimo snažno prisustvo u parlamentu. Ljudi su zabrinuti za svoje zdravlje i svoje porodične budžete. Ekonomski paket Vlade za oporavak privrede je nedovoljan. Svodi se na odlaganje određenih poreza, tri minimalca i kreditne šeme za koje mnogi mali privrednici nisu kreditno sposobni, a upravo oni su najpogođeniji krizom. Potrebno nam je brzo konstituisanje Narodne skupštine, detaljan rebalans budžeta i preusmeravanje novca u mere podsticaja privredi. Moramo rešiti i pitanje prikrivenog monopola na tržištu maloprodaje naftnih derivata, jer ono stvara uvećane troškove celoj privredi. To je posledica ranijih neekonomskih i politički motivisanih odluka.
Težimo ka Evropskoj Uniji, a mnogima se čini da je u vreme pandemije virusom korona EU “lutala” i nije donosila najbolje moguće odluke. Kakvo je Vaše mišljenje o tome, kao i o odlukama naše Vlade za vreme pandemije, šta biste vi uradili drugačije da ste se nalazili na vlasti u pomenutoj situaciji?
– Pandemija nas je naučila da globalni problemi zahtevaju globalne odgovore. Ni jedna država na svetu u ovo nije ušla sa dovoljno iskustva. Evropska unija je reagovala kako je jedino mogla. Zdravstvo nije u nadležnosti briselskih institucija, već država članica. Danas vidimo da će briselska administracija imati ključnu istorijsku ulogu u oporavku. Paket evropske pomoći Hrvatskoj je tačno sto puta veći od paketa namenjenog Srbiji. Hrvatska je punopravni član. Srbija je samo kandidat. Predugo.
– Nas je naša Vlada suviše izlagala političkoj propagandi. Ostalo je nejasno da li mi živimo borbu protiv krize javnog zdravlja ili nekakav politički šou program. Zato danas mnogi misle da su mere bile preoštre, ali da je istovremeno i situacija po javno zdravlje gora od prikazane. Parlament je morao raditi, demokratski dijalog se morao voditi, mere bi tako bile bolje objašnjene, struka bi dobila na kredibilitetu i kroz krizu bi prošli sa manje tenzija.
Mnogi građani sve više sumnjaju u činjenicu da bi članstvo u EU popravilo naše živote, naročito sada kada je Britanija već izašla iz ove zajednice, a kada se šuška da o tome razmišljaju i neke druge zemlje. Kakvo je vaše mišljenje o tome, i na koje sve načine bi članstvo u Evropskoj Uniji popravilo kvalitet života naših građana?
– Evroskepticizam je direktna posledica propagande. Brojke govore suprotno. Donacije koje je Srbija samo u proteklih pet godina primila iz Evropske unije iznosile su oko 1,9 milijardi eura. To je 45 puta više od kineskih donacija. Podvlačim, radi se o donacijama, a ne o kreditima. Samo za zdravstvo, Srbija je dobila preko 170 miliona eura donacija iz Evropske unije, dok kineskih donacija u zdravstvo Srbije ima 12 puta manje. Kada je o Rusiji reč, dobili smo oko 1,5 milijardi dolara ruske pomoći, ali se radi o kreditima. Podaci o solidarnosti unutar EU takođe govore suprotno od državne propagande.
– Britanija nikada nije ni bila sa obe noge u Evropskoj uniji. Zlurado očekivanje njenog raspada u Srbiji traje već trideset godina. Evropska unija ima svoje probleme i krize, ali za njih znamo zato što se tamo o njima razgovara. Tako se te krize i rešavaju, pa ona iz svake od njih izađe osnažena. Problema u nedemokratskim društvima mislimo da nema, jer se o njima ćuti.
– Životna sredina je najbolji pokazatelj da bolji život stanuje u Evropi i živi se po evropskim standardima. Za postizanje evropskog nivoa kvaliteta životne sredine potrebno nam je preko sedam milijardi eura, od čega će preko pet doći upravo iz Evropske unije. Evropu naša voda i naš vazduh zanimaju najmanje jednako koliko i nas, jer zagađenje, baš kao i virus, ne poznaje granice i ne zaustavlja se na njima.
– Činjenice pokazuju i da je Evropska unija najveći prijatelj srpske demokratije, najveći donator, investitor i spoljnotrgovinski partner. Evropske integracije podrazumevaju teške i krupne reforme, a često i ispunjavanje nepopularnih političkih kriterijuma. Ipak, one su fakultativne i Brisel nas ni na šta ne primorava. To je proces sa unapred poznatim i jasnim merilima, o čijem ispunjenju sami odlučujemo. Evropska unija nas neće sebi pridružiti mimo naše volje, a na građanima Srbije je da većinski odgovore na pitanje koja spoljna politika je za Srbiju bolja. Za vlast je svakako bolje da ima neinformisane podanike, koje večito može da folira i da se izgovara na BREXIT, briselsku birokratiju i ugroženost srpskih nacionalnih interesa. Naš nacionalni interes je tamo gde nam odlaze ljudi i gde nam je okrenuta privreda.
U skorijoj istoriji, imali smo različite pokušaje smene vlasti, tihe proteste na ulicama Novog Sada, lupanje u šerpe sa balkona za vreme karantina, ali i paljenje baklji kao vid podrške vladajućoj partiji … Kakvo je vaše mišljenje o ovom akcijama, šta smatrate da ih je izazvalo?
– Ljudi nesumnjivo protestuju iz opravdanog nezadovoljstva, ali današnji protesti nemaju jasnu političku artikulaciju. Mnogi bi hteli da sebi pripišu političke zasluge za njih, ali niko ne može da se pohvali velikom konverzijom demonstranata u svoje glasače. Ujedinjena demokratska Srbija pokušaće da nezadovoljnim građanima pruži jasan plan kako konačno doći do kredibilne nade da već sutra može biti mnogo bolje.
– U pogledu bakljada koje je organizovala vlast, radi se o izuzetno iritantnom načinu mobilizacije svog militantnog jezgra glasača. Možda su tako učvrstili podršku kod njih, ali su nesumnjivo iritirali većinu građana i produbili konflikt u društvu. Posebno je interesantno da su u tim bakljadama targetirali sebi poželjne protivnike i potpuno promašili stavove većine građana. Očito su shvatili grešku i brzo prestali sa glupiranjem.
Ujedinjena demokratska Srbija će insistirati na novoj političkoj kulturi. Mi smo ipak pristojni ljudi.
Autor: NSHronika
Foto: Privatna arhiva
