Mreža kulturnih stanica je jedinstveni model kulture u ovom delu Evrope nastao kao rezultat projekta „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“ i danas je predstavljen ispred buduće Kulturne stanice OPENS, u nekadašnjem kompleksu „Petar Drapšin“, a budućem distriktu za umetnost, kulturu i stvaralaštvo.
Predsednica Vlade Republike Srbije, Ana Brnabić ističe da su mreže kulturnih stanica osmišljene, ali i ostvarene i prepoznate kao inovativan i autentičan kulturni model, koji bi trebalo primeniti i u drugim gradovima širom Srbije.
„Duboko verujem da su kultura, umetnost i stvaralaštvo od esencijalne važnosti za ekonomiju, snagu i napredak jedne države i stabilnog društva. Zahvaljujući ovakvom modelu, na jedan efikasan i budžetski racionalan način, podršku, osnaženje, bolju vidljivost i kontakt sa publikom dobijaju upravo samostalni umetnici i delatnici u kulturi, vaninstitucionalna scena, ali i ustanove kulture. Upravo zbog toga, ovakvim modelom kulturnih stanica, Novi Sad postavlja nove standarde na kulturnoj sceni Srbije“, istakla je predsednica Vlade i dodala da je ovo idealna prilika da baš u budućem centru umetnosti, kulture i stvaralaštva, najavi i legat projekta Evropske prestonice kulture – Nacionalna prestonica stvaralaštva.
„Upravo po ugledu na Evropsku prestonicu kulture i sve što je urađeno u Novom Sadu ovaj legat projekat podrazumeva da ćemo svake godine u Srbiji imati jedan grad koji će biti domaća prestonica stvaralaštva, sa najvećim akcentom na mlade i perspektivne umetnike i kreativce“, rekla je Brnabić.
Gotovo 2.000 događaja, više od 100.000 posetilaca, oko 2.500 umetnika, saradnja sa 631 organizacijom su ostvareni u protekle dve godine koliko postoje kulturne stanice u Novom Sadu, a mreža će biti proširena sa još pet novih kulturnih stanica širom grada. Pored kulturnih stanica Eđšeg i Svilara, kao i pokretne Kulturne stanice Karavan, među novim kulturnim stanicama su Barka na Klisi, Kulturna stanica Bukovac, Kulturna stanica OPENS, Kulturna stanica Mlin u starom jezgru grada i Kulturna stanica Rumenka.
„Mreža kulturnih stanica je još jedan pokazatelj da Novi Sad i pre nego što će zvanično postati prestonica kulture, beleži značajne rezultate. Za veoma kratko vreme kultura je stigla do najudaljenijih delova grada, što se vidi upravo kroz kulturne stanice u Bukovcu, Rumenki, na Klisi. Na taj način, kroz decentralizaciju kulture, svaki naš sugrađanin je uključen u kreiranje nove kulturne slike grada što je od izuzetnog značaja za buduću Evropsku prestonicu kulture“, rekao je gradonačelnik Novog Sada, Miloš Vučević.
Upravo su kulturne stanice novi mostovi kulture koji povezuju i uključuju građane, umetnike, organizacije i ustanove kulture stvarajući, kroz nove navike, novu publiku i novu sliku kulture grada.
„Kroz ovu mrežu kulturnih stanica, odnosno kroz nove prostore, stvaramo nove procese, kojima jačamo ljude, odnosno vaninstitucionalnu scenu, umetnike, ustanove kulture, ali i publiku. Upravo time podižemo produkcijske i programske kapacitete kulturne scene grada. Iz toga proizilazi i konkurs koji će biti otvoren krajem juna, koji je zapravo samo nastavak podrške umetnicima. Nakon uspešne akcije podele poklona zahvalnosti umetnicima u penziji, novi konkurs biće namenjen mladim, aktivnim umetnicimai to nakon teškog perioda kroz koji su prošli, a čije se posledice i dalje osećaju. Sve ovo je samo još jedan pokazatelj da je kultura u Novom Sadu zaista način života i da će ona to i ostati i nakon godine titule“, rekao je direktor Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“, Nemanja Milenković.
„Simfoniju kulturnih stanica” simbolično su, kroz video-performans, predstavili i novosadski muzičari koji su, raspoređeni na svih osam lokacija kulturnih stanica, izveli Odu radosti, obeležavajući na taj način i 250 godina od rođenja slavnog kompozitora Ludviga van Betovena.
Foto: Promo/NS2021
