Povodom obeležavanja 17. juna, Svetskog dana borbe protiv dezertifikacije i suše, Ministarstvo zaštite životne sredine i ove godine stavilo je u fokus mere koje će doprineti sprečavanju degradacije zemljišta, očuvanju prirodnih resursa i biodiverziteta.
Ujedinjene nacije su ove godine obeležavanje Svetskog dana borbe protiv dezertifikacije i suše posvetile uticaju porasta svetske proizvodnje i široke potrošnje na zemljište.
Danas je više od dve milijarde hektara nekadašnjeg plodnog zemljišta degradirano i izmenjeno više od 70 odsto prirodnih ekosistema. Ministarstvo zaštite životne sredine započelo je izradu Nacrta nacionalnog akcionog programa za borbu protiv dezertifikacije i degradacije zemljišta i ublažavanja posledica suša.
Ministar zaštite životne sredine, Goran Trivan, je na skupu u Petrovaradinu rekao da će Nacionalnim akcionim programom biti utvrđene praktične mere neophodne za borbu protiv dezertifikacije, kao i uloge i aktivnosti vlade, lokalnih zajednica i korisnika zemljišta, kao i raspoloživi potrebni resursi.
Uzroci dezertifikacije zemljišta su brojni, ali uglavnom su posledica ljudskih aktivnosti, poput promena namene korišćenja zemljišta, nekontrolisane seče šuma, nekontrolisana urbanizacija, neadekvatni tretman obradivog zemljišta, a neposredni uzrok su i klimatske promene, različite forme erozije zemljišta i poplave.
Procenjuje se da će do 2030. godine za proizvodnju hrane biti odvojeno dodatnih 300 miliona hektara zemljišta, dok će 35 odsto više plodnog zemljišta biti korišćeno za potrebe modne industrije.
Konvenciju Ujedinjenih nacija o borbi protiv dezertifikacije u zemljama sa teškom sušom i/ili dezertifikaciojm, posebno u Africi, koja je usvojena 1994. godine u Parizu, do sada je ratifikovalo 197 zemalja, od čega je više od 140 zemalja pogodjeno procesom dezertifikacije/degradacije zemljišta. Srbija je potpisnica Konvencije od 2007. godine.
Izvor: Tanjug
Autor i foto: NSHronika
