Za đake osmog razreda sutra počinje završni ispit pred upis u srednje škole, uz manje tenzije u javnosti za razliku od prošlog leta, a analize će pokazati da li je petomesečni štrajk prosvetnih radnika uticao na pokazano znanje na testu.
Ispit će trajati tri dana, do srede, a ministar prosvete Srđan Verbić ističe da je u školskoj 2015/16. smanjen broj odeljenja u školama koje su preterano popularne, navodeći da u Ministarstvu žele “relaksiranu” situaciju sa završnim ispitom, mada su vrlo svesni bezbednosnog rizika.
“Broj odeljenja jeste manji nego prošle godine, to smo uradili planski jer želimo da ojačamo gimnazije, kako smo zacrtali u Strategiji razvoja obrazovanja ali i da ojačamo zanatske profile koji su do sada bili slabo popunjeni”, rekao je ministar Verbić Tanjugu.
Trogodišnja odeljenja imala su po 10 ili 12 učenika, a ministar ističe da se u takvim polovičnim odeljenjima ne koriste maksimalni kapaciteti škola.
Na račun zanatskih profila i gimnazija, manji je broj odeljenja u najtraženijim četvorogodišnjim školama, a ukupan broj mesta ove godine manji je, prema ministrovim rečima za par hiljada. Međutim, i dalje ima više mesta u srednjim školama nego učenika .
Za đake osmog razreda u Srbiji sutra počinje završni ispit pred upis u srednje škole, uz manje tenzije u javnosti za razliku od prošlog leta, a analize će pokazati da li je petomesečni štrajk prosvetnih radnika uticao na pokazano znanje na testu.
Ispit će trajati tri dana, do srede, a ministar prosvete Srđan Verbić ističe da je u školskoj 2015/16. smanjen broj odeljenja u školama koje su preterano popularne, navodeći da u Ministarstvu žele “relaksiranu” situaciju sa završnim ispitom, mada su vrlo svesni bezbednosnog rizika.
“Broj odeljenja jeste manji nego prošle godine, to smo uradili planski jer želimo da ojačamo gimnazije, kako smo zacrtali u Strategiji razvoja obrazovanja ali i da ojačamo zanatske profile koji su do sada bili slabo popunjeni”, rekao je ministar Verbić Tanjugu.
Trogodišnja odeljenja imala su po 10 ili 12 učenika, a ministar ističe da se u takvim polovičnim odeljenjima ne koriste maksimalni kapaciteti škola.
Na račun zanatskih profila i gimnazija, manji je broj odeljenja u najtraženijim četvorogodišnjim školama, a ukupan broj mesta ove godine manji je, prema ministrovim rečima za par hiljada. Međutim, i dalje ima više mesta u srednjim školama nego učenika koji zavrsavaju osmi razred.
Ove godine imamo približno 69.000 osmaka i oko 74.000 mesta, a Verbić očekuje da će nakon upisa odeljenja biti mnogo bolje popunjena a time i efikasnost rada veća.
Neke lokalne samouprave već su se žalile što su odeljenja ukinuta, tražeći vraćanje tih profila, a Verbić ukazuje na odlučnost Ministarstva da se o broju odeljenja ne odlučuje na relaciji gradonačelnik – ministar . O tome, kako kaže, odlučuje stručna komisija, koja je tri meseca radila na pripremi konkursa i broju odeljenja.
Pre dve godine pitanja sa male mature dospela su u javnost pre polaganja, i čitav skadnal završio se na sudu, a u Ministarstvu prosvete su svesni bezbednosnog rizika pa je bezbednost na najvišem mogućem nivou jer ne žele nikakva neprijatna iznenađenja.
“Ne želimo da bilo ko od učenika bude doveden u neprijatnu situaciju i ne upiše traženu školu zbog nečije greške”, rekao je Verbić i istakao da se testovi štampaju u Zavodu za izradu novčanica, a u očuvanju bezbednosti imaju pomoć i drugih ministarstava, pre svega MUP-a.
Verbić od svih učesnika u završnom ispitu očekuje da se ponašaju odgovorno, pa, kako kaže, neće biti nikakvih probelma.
Ministar, inače, tvrdi da nije video zadatke i da ne zna ni koliko ima pitanja. O tome se pobrinuo Zavod za vrednovnje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
“Očekujem da test bude približno iste težine kao probni ali videćemo”, rekao je Verbić i savetovao deci da ulože malo veći trud jer je svaki bod važan.
Svakog od tri dana polaganja mogu da poprave utisak od prethodnog, rekao je on i preporučio osmacima da posle male mature izaberu srednju skolu u skladu sa interesovanjem, ne zato što je u pitanju najpopularnija škola ili što tu ide društvo , već svako za sebe treba da odabere ustanovu u kojoj će najviše naučiti i najkvaltietnije raditi.
Verbić tvrdi da pitanja neće biti bitno drugačija od onoga što su već učili i radili u školi ali pretpostavlja da će verovatno neki od testova biti malo teži.
Đaci sutra rešavaju zadatke iz maternjeg jezika, u utorak iz matematike, a u sredu kombinovani test sa pitanjima iz istorije, biologije, geografije, fizike i hemije. Na testovima će biti po 20 zadataka koji nisu iz zbirki za pripremu ispita.
Preliminarni rezultati završnog ispita biće objavljeni 19. a konačni 25. juna. Upis je 6. i 7. jula, a novina ove godine je što završni ispit nosi 30 bodova, za 10 manje nego lani, pa se, prema ministrovim rečima, pretpostavlja da će stres i značaj koji nosi završni ispit bio nešto manji.
Uspeh u školovanju boduje se sa maksimalnih 70 bodova. Na završni ispit izlaze svi osmaci, pa i oni koji su polagali prijemni ispit za upis u specijalizovane srednje škole, kao i polaznici programa funkcionalnog obrazovanja odraslih.
Pri upisu u srednju školu, dodatne bodove donosi neko od prva tri mesta na međunarodnim i republičkim takmičenjima u osmom razredu. Ni ove godine, iako je najavljivano, za četvorogodišnje skole neće biti praga znanja, što znači da na ispitu niko ne može da “padne”.
Komentarišući tvrdnju da ovoga puta nema tenzije u vezi sa malom maturom, pogotovu nema protesta ni zahteva da taj test odloži ili ukine, kako je bilo prošle godine, Verbić ističe da je to i bio cilj Ministarstva prosvete, da završni ispit uredimo tako da postane redovni deo školske godine, nešto normalno.
Želimo da se situacija za završnim ispitom što više relaksira i da se uvede u redovne tokove, rekao je ministar.
Kad se završi mala matura analiza će pokazati da li je višemesečni štrajk prosvetnih radnika imao uticaj na rezultate završnog ispita. Tokom štrajka čelnici sindikata, direktori škola i nastavnici tvrdili su da osmaci nisu oštećeni i da se pripreme za maturu odvijaju nesmetano.
Inače, u prošlogodišnjem upisu medicinske škole bile su najpopularnije, posebno smerovi farmaceutski, fizioterapeutski i zubni tehničar, kao i medicinska i pedijatrijska sestra. Veliko interesovanje bilo je i za zanimanja elektrotehničar informacionih tehnologija, administrator računarskih mreža, tehničar drumskog saobraćaja i tehničar vazdušnog saobraćaja za bezbednost, kao i za veći broj gimnazija iako je bilo i onih koje su ostale nepopunjene u prvom upisnom krugu.
Autor: Novine Novosadske
