Ne nedavno završenom Sterijinom pozorju susrela sam se sa mnogim glumcima, međutim, moram da izdvojim Srđana Timarova, koji me je svojom neposrednošću i jednostavnošću naprosto kupio! Iza sebe ima veliki broj uloga kako u pozorištu tako i na filmu, ali ne krije da je teatar i dalje ono što ga zaokuplja i očarava…
Šta Vama predstavlja Novi Sad, i da li postoji nešto čime Vas je ovaj grad obeležio, kupio ili pak razočarao?
Skoro i da ne postoji nešto u mom životu što Novi Sad nije obeležio.
U njemu sam odrasatao, školovao se, pronašao pozorište-moju pasiju, proveo u njemu deo života koji te mnogo određuje kao biće, koji te formira. On, taj Novi Sad iz mog vremena, je moja stabilnost, zdravlje, vaspitanje koje sam poneo, toplina doma, vojvođanske porodice. Prelepe uspomene, prijateljstva. Tu su moji koreni, preko kojih se i danas hranim, ali jednim drugačijim svetom, Beogradom, koji mi sad veoma prija i znači. Kad god dođem u Novi Sad ili pomislim na njega uvek sam kod kuće. Ovo je veoma veliko i kompleksno pitanje. Mogao bih dugo o ovome. Novi Sad je bazično poglavlje moga života.
Kupuje me što se tu uvek osećam kao da sam na moru. Kao da je tu iza Bazara, iza ugla, plaža. Pogotovo leti naravno. Neke boje, ljudi, deca, neka opuštajuća dinamika, kafići…to mi je neodoljivo. To što ne mogu da se ušunjam u grad, ni na brzinu, a da slučajno ne sretnem bar 7 ljudi sa kojima se lepo ispričam i koji mi se raduju.
Smatram da je to najbolji grad za porodični život u Srbiji.
Razočarava me to što ima mnogo više potencijala, pogotovo kulturnih, koja ne razvija, zanemaruje, ili umrtvljuje…iz neke lenjosti, inertnosti, prepuštanja….
U kojem periodu Vašeg života ste znali da će gluma biti vaša profesija, i kako se razvila ta ljubav?
Vrlo rano. Sa 10 godina sam to znao. Kada sam zaigrao kao dete u toj legendarnoj “Aždahi” u SNPu. Sreća je kasnije samo pratila te moje želje i tu ljubav. Danas sam glumac. I ljubav je sve veća.
Da li mislite da je za budućeg glumca bitno u čijoj je klasi
Vrlo je bitno. Može mnogo da te usmeri i odredi. Ja sam imao mnogo sreće u tom pogledu. Rade Marković !
S druge strane smatram da istinski talentovanom glumcu niko ne mora ni da pomaže niti može na bilo koji način da mu zasmeta. O pravom talentu brine samo Pozorište koje se njima, tim talentima, hrani i uz pomoć kojih opstaje već hiljadama godina.
Kao što kaže Dejan Mijač: Talenat uvek nađe svoje mesto!
Koliko su glumci koji završe akademiju u Novom Sadu uskraćeni za filmske projekte i da li je primat za vašu profesiju preseliti se u prestonicu ?
Tako je. Novi Sad se nikada nije izborio da bude konkurentan na tom polju. I to je njegova velika mana, veliki nepotrebni neuspeh. Žao mi je zbog toga….
Pozorište ili film, šta vama predstavlja veće zadovoljstvo i uzbuđenje?
Gluma je moje opredeljenje! To biram. Uzbuđuje i na daskama i pred kamerom kada se dobro radi, u dobroj stvari, u dobrim kreativnim uslovima. No ipak pozorište je moja najveća ljubav, moj prostor.
Postoji li neka uloga kojoj se potajno nadate i priželjkujete?
Nadam se ulozi da trajem u glumi. Da me i dalje fascinira, pokreće i da ostanem svež i pasioniran. I potreban. Da se ne pogubim. Onda će biti i dobrih uloga.
Kakvi su vaši utisci sa 60 Sterijinog pozorja, da li je i pozorišna scena u krizi ?
Ja sam jako vezan za Pozorje. 32. igre po redu su bile prve na kojima sam učestvovao!!!(1987.) još u SFRJ. Nosim veoma snažne utiske iz tog doba. Za mene je Sterijino velika i važna svečanost, uvek. Mada sada, u ovom čudnom vremenu, ne s vetrom u leđa nego uprkos svemu. Kao i pozoriše danas, uopšte uzevši. Velika borba da se opstane, da nas čuju, razumeju i shvate da smo uopšte potrebni. A dobrih predstava uvek ima, u svim vremenima. Sad, da li baš te selektor prepozna….večito je pitanje za polemiku.
U čemu Srđan Timarov uživa i kako provodi svoje slobodno vreme?
Uživa u slobodi !
Autor: Bojana Šević
