U prostorijama Privredne komore Srbije u Beogradu održana je konferencija SERBIA GOES GREEN koja spada u tradicionalne godišnje konferencije kompanije Color Media Communications, i odvija se od 2016. godine, a posvećena je zaštiti životne sredine i očuvanju prirode koja nas okružuje. Pored Privredne komore Srbije realizaciju konferencije pomogle su i UNICEF Srbija, Elektroprivreda Srbije, Coca-Cola HBC Srbija, IKEA, Alijansa za cirkularna pakovanja i Mozzart Fondacija.
Na otvaranju konferencije govorila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović koja je ovom prilikom istakla da se na putu zelene tranzicije i veće održivosti energetskog sistema ne sme izgubiti iz vida glavni zadatak energetskog sistema, a to je da građani i privreda u svakom trenutku imaju sigurno i pouzdano snabdevanje električnom energijom.
“Jedan od najvećih prekida u snabdevanju u Evropi u poslednjih 20 godina koji se desio prošle nedelje u našem okruženju, pokazao je da sigurnost snabdevanja ostaje prioritet i glavni zadatak ne samo Srbije, nego i energetskih sistema u regionu, koji treba da budu još snažniji i sigurniji. Posebno važnu ulogu u tome imaju regionalni projekti koji za cilj imaju veću povezanost na prenosnoj mreži, s obzirom da Srbija ima osam interkonekcija sa susedima, što joj daje posebnu poziciju u Evropi“.
“Srbija je sa dobrim razlozima insistirala da integracija novih kapaciteta iz OIE mora biti praćena srazmernim ulaganjima u prenosnu i distiributivnu mrežu. To je omogućeno pre svega izmenama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, a u narednom periodu težište će biti na investicijama, pre svega na realizaciji strateški važnog projekta RHE Bistrica“ naglasila je Handanović Đedović.
Mathilde Mordt, stalna koordinatorka UN u Srbiji napomenula je da “Serbia Goes Green“ nije samo ekološki imperativ, već i ogromna ekonomska prilika za zemlju, od koje se očekuje da udvostruči proizvodnju obnovljive energije i poveća efikasnost korišćenja resursa uz otvaranje novih radnih mesta.
“Put ka zelenoj budućnosti mora biti inkluzivan i pravičan, obezbeđujući da niko ne zaostaje, dok se podržavaju najranjiviji. Ujedinjene nacije su ponosne što podržavaju Srbiju, u naporima koji su već 2023. godine doprli do preko 880.000 ljudi kroz inicijative koje obuhvataju čistu energiju, kvalitet vazduha, prilagođavanje klimatskim promenama i otpornost zajednice“ istakla je Mordt.
Nj. E. Emanuel Žiofre, šef Delegacije i ambasador EU u Srbiji na konferenciji je predstavio dosadašnja ulaganja EU kada govorimo o zaštiti životne sredine u Srbiji i daljim planovima za buduću podršku našoj zemlji.
“Evropska unije je uložila čak 582 miliona evra u zaštitu životne sredine u Srbiji. I nećemo stati. Gledajući unapred, Srbija treba da iskoristi sve prednosti koje nudi novi plan EU za rast Zapadnog Balkana. Konkretno, kroz naš Fond za reformu i rast za Zapadni Balkan, imamo cilj da ubrzamo fundamentalne reforme i integraciju regionalnog tržišta sa jedinstvenim tržištem EU i donesemo 6 milijardi evra Zapadnom Balkanu do 2027. godine. Za Srbiju, Fond će, između ostalog, podržati energetsku tranziciju i voditi zemlju ka otpornijoj i čistijoj ekonomiji. Ovo je budućnost Srbije i EU će nastaviti da bude u potpunosti posvećena podršci Srbiji i njenim građanima. Težak posao je pred nama: zakonodavstvo, primena, investicije i dijalog su ključne aktivnosti za sutra. Čistija energija znači svetliju budućnost.”
Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS-a okupljenima je rekao da kada govorimo o zelenoj tranziciji napravljen je konkretan pomak. Istovremeno postoji pretnja destabilizaciji tog modela jer ima previše galame a malo aktivnih rešenja. I vrlo je važno da na zelenu tranziciju gledamo kao jednog od najvažnijih pokretača BDP-a Srbije.
Robert Čoban, organizator konferencije pozdravio je okupljene i istakao da osmu godinu zaredom na konferenciji Serbia Goes Green razgovaramo o temama koje veoma zanimaju a često i dele domaću javnost. “Ministri, strane diplomate, naučnici, predstavnici medija, poslovnih udruženja i kompanija razmenjuju stavove o zaštiti životne sredine i održivom poslovanju. Koliko svi možemo da uradimo na zaštiti životne sredine u našem najbližem okruženju i na spašavanju planete Zemlje, naše zajedničke kuće“ napomenuo je Čoban.
Nakon uvodnih izlaganja usledile su panel diskusije. U prvom panelu pod nazivom “Cirkularna ekonomija (opet) u fokusu – inovativna i održiva transformacija srpske privrede” govorili su: Tatjana Matić, direktorka Fonda za razvoj Republike Srbije; Aldo Lele, menadžer za održivi razvoj kompanije IKEA; Andrea Radonjić ispred Alijanse za cirkularna pakovanja; Siniša Mitrović, Privredna komora Srbije i Toma Vukić ispred Mozzart Fondacije. Panel je moderirao Nikola Božić sa Fakulteta za primenjenu ekologiju Futura.
Aldo Lele, menadžer za održivi razvoj kompanije IKEA govorio je o aktivnostima i posvećenosti koju kompanija IKEA ima za održivost.
“Održivost u kompaniji IKEA je sastavni deo našeg poslovanja i ključ za naš dalji rast i ostvarenje naše vizije boljeg svakodnevnog života za mnoge ljude. Svakodnevno podižemo svest među kolegama i u lokalnoj zajednici o ekološkim izazovima i uticaju životne sredine na naše zdravlje i kvalitet života. Cilj nam je da do 2030. godine prepolovimo emisiju gasova staklene bašte i postanemo cirkularna kompanija koja koristi isključivo obnovljive i reciklirane materijale. Intenzivno radimo na smanjenju godišnje potrošnje vode i energije, i povećavamo reciklažu otpada. Što je dobro za planetu i ljude, dobro je i za naš dugoročni rast“, rekao je Lele.
Andrea Radonjić ispred Alijanse za cirkularna pakovanja istakla je da moramo više govoriti o cirkularnoj ekonomiji i da se moraju pronalaziti načini kako da se svi materijali za pakovanja hrane i pića (staklo, plastika, višeslojna kartonska ambalaža, kartonska i papirna ambalaža kao i metalna ambalaža) moraju opet iskoristiti kako bismo zatvorili ceo krug maksimalnog korišćenja resursa kojih je sve manje.
Fondacija Mozzart tokom prošle godine uložila je više od 23.000.000 dinara u različite ekološke akcije i inicijative, ispisujući svoj “zeleni“ trag od Vojvodine sve do Priboja.
Toma Vukić iz Mozzart Fondacije istakao je da je “ove godine organizovano nagradno takmičenje “Struju štedi da humanost više vredi” uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike. Osim vrednih nagrada, poseban značaj akciji dao je humanitarni segment u okviru kojeg je Fondacija Mozzart donirala sredstva za izgradnju solarne elektrane u Prvoj osnovnoj školi Kralj Petar II u Užicu. Solarna elektrana je prošle godina postavljena i u Tehničkoj školi u Valjevu“.
U drugom panelu pod nazivom “Mladi i biznis sa održivu budućnost“ učestvovali su: Ivan Petrović, predsednik UO Fondacije Exit Festivala; Nada Stamatović, ekspert za održivo poslovanje NELT grupe i predstavnici UNICEF-ovog omladinskog odgovora Uroš Radosavljević, Boban Lalović i Kristina Miloradović. Panel je ispred organizacije UNICEF Srbija moderirala Vesna Savić Đukić.
UNICEF i globalno i u Srbiji osnažuje mlade ljude da kažu koji problemi ih muče i kako mogu da krenu da ih rešavaju, a sve više je održiva budućnost u centru njihovih zanimanja. Pomažu im da se njihov glas čuje i uvezuju ih sa svim relevatnim institicijama koje mogu da im pomognu. Mladi ljudi su spremni da preuzmu konkretne akcije i da se obrate državnim institucijama da podrže njihove ideje i akcije. Zalažu se da budu deo rešenja i svojim održivim delovanjima su i drugima dobar primer kako biti deo rešenja. Mladi su spremni i traže kanal preko koga će se njihov glas čuti. UNICEF se baš zato trudi da uključi mlade ljude u sve zakonodavne procese i diskusije kako bi na pravom mestu dali svoj doprinos.
Izvor: NS Hronika
Foto: Promo
