U Konaku kneginje Ljubice u Beogradu održana je tribina “Beogradski dvorci i dvorovi”. Događaj je organizovalo udruženje Petrovaradin Media, a projekat je sufinansiran od strane Sekretarijata za kulturu grada Beograda uz podršku Muzeja grada Beograda. Color Media Communications je medijski partner i partner na projektu.
Na konferenciji su govorili Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda; Nenad Novak Stefanović, pisac; Angelina Banković, viši kustos u Muzeju grada Beograda; Uroš Parezanović, šef službe za odnose s javnošću i protokola Kraljevskog dvora; Žikica Milošević, novinar i urednik, Fondacija za zaštitu kulturne i industrijske baštine; Branka Kulić, istoričarka umetnosti. Diskusiju je moderirao Robert Čoban, predsednik Color Press Group.
Kraljevski dvorovi i dvorci Beograda, nekadašnji domovi srpskih vladara, predstavljaju ponos našeg glavnog grada i važan su deo kulturnog nasleđa kao i značajan turistički potencijal. Srbija je stara država, ponosna na istoriju koju ima kao i na veliki broj građevina poput dvorova i dvoraca što i drugih predmeta primenjene umetnosti koji se čuvaju i oslikavaju periode vladavina dveju dinastija, Karađorđevića i Obrenovića.
Dvorovi i dvorci su danas nedovoljno iskorišćeno kulturno blago naše zemlje. Veliki broj njih se nalazi u jako lošem stanju, sa nerešenim imovinskim pitanjem i ostavljeni su sami sebi i vremenskim prilikama koje ih pogađaju. Potrebno je mnogo rada i ulaganja da se oni prvenstveno srede, a tek onda da se od njih naprave prostori koji će biti finansijski isplativi. Postavlja se logično pitanje: zašto je to tako?
Kako je rekao Žikica Milošević “mora se pronaći identifikacija sa nasleđem kako bi se ono čuvalo i održavalo i na kraju od njega profitiralo”. Mi moramo da pronađemo razlog zašto nam je nešto, u ovom slučaju dvorovi i dvorci, bitno jer tek onda ćemo razmišljati kako da sačuvamo, restauiramo i prezentujemo na pravi način uz poštovanje kulturnog značaja koji poseduje.
A opet i nije dovoljno da se samo govori o vrednosti kulturnog nasleđa, mora se o njemu voditi sistemska briga.
Kako je istakla Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda, “samo sistem sa strogim pravilima i kontrolom može se baviti zaštitom i restauracijom kulturnih dobara. Potreban je tim stručnjaka koji će prema definisanim procedurama voditi brigu o kulturnoj baštini”.
“Srbija oduvek ima razvijenu praksu zadužbinara i danas je potrebno pronaći nove modele saradnje sa privatnim licima koji žele da daju svoj doprinos kulturi. Ali donošenje odluka ipak treba da bude u rukama stručnih lica, i država mora svojim direktnim ulaganjima da bude presudan faktor u radu i funkcionisanju kulturnih institucija”, navodi Medaković.
Beograd ima bogatu istoriju dvorova i dvoraca i pored svih istorijskih bremena koja su oni podneli danas imamo više kompleksa koji su funkcionalni, očuvani, a neki imaju i skroz druge namene. Uroš Parezanović, šef službe za odnose s javnošću i protokola Kraljevskog dvora ističe da “kompeks na Dedinju predstavlja živo mesto, ne klasičnu kulturnu instituciju, koja ne može uvek biti otvorena za posetioce jer imamo i komercijalne i humanitarne događaje koji su značajni za njegovo funkcionisanje”.
“Za dalju brigu i potencijal dvorova i dvoraca država mora da završi proces restitucije jer će to uneti novi život u dvorove i dvorce”, navela je istoričarka umetnosti Branka Kulić.
U svetu postoji više sjajnih primera dobre prakse kako iskoristiti dvorce i dvorove i od njih napraviti odlične izvore prihoda i turističke destinacije. Francuska, Mađarska, Poljska su samo neke od država od kojih možemo učiti i usvajati modele sređivanja i predstavljanja ovih građevina. Moramo štititi kulturnu baštinu koja nam je ostala jer bez nje mi ne bismo bili narod bogate i snažne istorije.
Foto: Goran Zlatković
