Tradicionalna konferencija “Svet u 2024.” pokrenula je i stavila u fokus veliki broj važnih tema i govornika kako bismo se pripremili za intenzivnu godinu koja dolazi. Posebnu pažnju smo skrenuli na digitalno nasilje kao temu o kojoj se mora mnogo više govoriti i sa kojom se moramo još glasnije boriti. Upravo zato, u partnerstvu sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija i Poverenikom za zaštitu ravnopravnopravnost realizovan je panel “Tvoje telo je tvoje! I na netu i u stvarnom svetu!” u kome su govorili Borka Jeremić, šefica kancelarije Populacionog fonda UN za Srbiju, doc. dr Snežana Vuković, šefica Odseka za ljudska i manjinska prava u obrazovanju, Ministarstvo prosvete, Tatjana Prijić, pomoćnica poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Hristina Cvjetičanin Knežević, ekspertkinja za rod i medije, i Jovana Kvrzić, influenserka. Moderator je bio Andrej Klemenčić, novinar.
UNFPA, u bliskom partnerstvu sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, pokrenulo je nacionalnu bodyright kampanju sa ciljem edukacije i podizanja svesti, koja će omogućiti bolje prepoznavanje i pokrenuti diskusije o digitalnom rodno-zasnovanom nasilju u opštoj javnosti, ali i podstaći donosioce odluka i sve relevantne zainteresovane strane da razviju neophodne zaštitne mehanizme i sisteme podrške.
“U okviru ankete ‘Ispred ekrana’ koja je prethodila ovoj kampanji dobili smo podatak da je 53% ispitanih devojaka imalo iskustva sa digitalnim nasiljem, a nešto manje od 10% tih devojaka je imalo ideju da to može i treba da prijavi”, rekla je Borka Jeremić, šefica kancelarije Populacionog fonda UN za Srbiju.
Jeremić je i na konferenciji predstavila publici Pojmovnik rodno zasnovanog nasilja počinjenog posredstvom tehnologije i rekla da “ideja pojmovnika je bila da popiše sve fenomene i oblike digitalnog nasilja, ne samo rodno zasnovanog već i druge oblike nasilja koje ljudi trpe. Zatim da ih podrobno objasni, da objasni na koji način protiv njih čovek može da se zaštiti.”
Doc. dr Snežana Vuković, šefica Odseka za ljudska i manjinska prava u obrazovanju pri Ministarstvu prosvete, je istakla da je ministarstvo prosvete aktivno uključeno u svim procesima zaštite dece i mladih kako u školama tako i u virtuelnom svetu i na društvenim mrežama.
“Imamo niz programa kojima se osnažuju naši učenici kako bi mogli da se konstruktivno suoče sa izazovima sa kojima mogu da se sretnu u virtuelnom svetu. Mi smo skoro imali izmene zakona. Definisano je da je svako nasilje, pa i digitalno, kažnjivo. Izmene su ukazale na to da one moraju da imaju i stavku koja podrazumeva da svaka ustanova mora da ima opšti interni akt kojim se definiše upotreba digitalnih tehnologija i telefona. To znači da se ne zabranjuju, već u kojoj meri i kada će učenik moći da koristi digitalnu tehnologiju. U okviru tog zakona definisan je i preventivan plan koji svaka škola mora da ima. Digitalno nasilje nikad nije samo digitalno, ono je i psihološko i emotivno”, istakla je Vuković.
Tatjana Prijić, pomoćnica poverenice za zaštitu ravnopravnosti, naglasila je da je važno je delovati preventivno kada govorimo o diskriminaciji i nasilju nad ženama.
“Preventivno delovanje podrazumeva da smo mi, sagledavajući praksu poverenika od 2010, shvatili da je diskriminacija žena među prvih pet osnova po diskriminaciji. To nije slučaj samo u Srbiji, već i u celom svetu. Ponovo se dovode u pitanja ranije ustanovljena prava, kao primer abortusa u određenim zemljama. Shvatili smo da moramo da delujemo u skladu sa savremenim trendovima. Tokom korone, na društvenim mrežama se iskazivalo dosta slučajeva seksualnog nasilja i svakog drugog. Vrlo je važan stav javnog mnjenja, same sankcije ne doprinose smanjenju slučajeva nasilja”, rekla je Prijić.
Hristina Cvjetičanin Knežević, ekspertkinja za rod i medije, govorila je o značaju uključivanja svih aktera u borbu protiv digitalnog nasilja, od provajdera, kompanija koje se bave informacionim tehnologijama, a ujedno i terminologiju koristiti ispravno. Samo bi zajednička borba mogla da bude uspešna, a oni nad kojima je izvršeno ili se vrši nasilje zaštićeni.
“Tehnologija se mnogo brže menja nego naša sposobnost da je koristimo za nešto dobro odnosno loše”, rekla je Cvjetičanin Knežević.
“Savetovala bih mladima koji se bave poslom influensinga da profiltriraju svoje reči. Neko mišljenje je možda bolje zadržati za sebe, ako to može potencijalno nekoga povrediti. Sadržaj koji ja stavljam na internet je sadržaj sa kojim nemam problem da ode u javnost”, navela je Jovana Kvrzić, influenserka.
Informaciona i digitalna pismenost su danas neophodni za zaštitu ljudi u digitalnom svetu i kroz rad sa pre svega mladim ljudima moramo im dati šansu da se edukuju i time zaštite i sebe i sve oko sebe. Jer i u borbi protiv nasilja, znanje je moć.
Konferencija se realizovala u partnerstvu sa kompanijom Carslber Srbija kao generalnim pokroviteljem događaja. A događaju su podržale i NLB Komercijalna banka, Mobi banka i Telekom Srbija. Institucionalni partner događaja je UNICEF Srbija.
Foto: Goran Zlatković
