Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog strateškim aktom Vlade Republike Srbije započelo je tradiciju obeležavanja najznačajnijeg nacionalnog praznika pripadnika romske nacionalne manjine. Nizom programa i aktivnosti održanih u Somboru obeležen je Svetski dan Roma.
Skup je otvoren intoniranjem himni “Đelem, Đelem” i “Bože pravde” u izvođenju pijanistkinje Mine Rusché Krajnović.
Gordana Predić, specijalna savetnica potpredsednice Vlade Republike Srbije, predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i ministarke kulture, istakla je na otvaranju skupa da je Republika Srbija poslednjih godina načinila iskorake na putu smanjenja jaza i poboljšanja položaja romske zajednice u našoj zemlji, time što je formirano Ministarstvo nadležno za ljudska i manjinska prava. Unapređen je pravni okvir i ogranak Evropskog romskog instituta za umetnost i kulturu.
“Romi su, iako najbrojnija manjinska zajednica u Evropi, i dalje najdiskriminisanija i najmarginalizovanija društvena grupa. Vlada Srbije posvećena je cilju unapređenja celokupnog položaja romske manjine u našoj zamlji. Pristupačnije školstvo, redovna zdravstvena zaštita i suzbijanje siromaštva kroz olakšano zapošljavanje su ciljevi kojima čitavo naše društvo treba da teži. Kada govorimo o diskriminaciji, moramo se setiti tragične sudbine dečaka Dušana Jovanovića, ubijenog samo zato što je Rom, ili pak glumca Dragana Maksimovića, žrtve nasilnika koji su mislili da je Rom i da zbog toga ne zaslužuje da živi. Ovi primeri, kao i mnogi drugi, na veliku žalost pokazuju da stereotipi o Romima još nisu iskorenjeni, a to moramo da promenimo. Samo zajedno i ovakvim događajima možemo da rušimo sve prepreke i predrasude, gradeći društvo tolerancije, razumevanja i jednakosti za svakog od nas”, izjavila je Gordana Predić.
Tomislav Žigmanov, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u svom obraćanju naveo je da su Romi po broju treća nacionalna zajednica u Republici Srbiji, ali ono što ih izdvaja je da su izuzetno teritorijalno disperzirana zajednica i da žive na teritorijama svih jedinica lokalne samouprave u našoj zemlji, a karakterišu ih i socijalno-ekonomsko-obrazovne prepreke, te oni još uvek imaju status ranjive, marginalizovane grupe u našem društvu.
“Posvećuje se velika pažnja unapređenju položaja pripadnika romske nacionalne zajednice, njihovom uključivanju i integraciji u društvo, kroz partnerstvo sa institucijama i organizacijama romske nacionalne zajednice, u saradnji sa brojnim ministarstvima i jedinicama lokalnih samouprava. Naš cilj je postizanje ravnopravnosti i jednakih šansi, koji zahteva angažman zdravstvenog sistema, sistema socijalne zaštite i sistema koji obezbeđuje stanovanje, sektor obrazovanja i sektor antidiskriminacije i druge. Prošle godine usvojena je nacionalna strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, za period od 2022. do 2030. godine, a pratećim Akcionim planom”, rekao je Žigmanov.
Nataša Tasić Knežević, narodna poslanica u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, kazala je da po zvaničnoj statistici u Srbiji živi 147.604 Roma, čiji broj se značajno povećava. Ipak, Romi žive 15 do 20 godina kraće od proseka; oko šezdeset procenata Roma živi u nehigijenskim naseljima; žene Romkinje su u težem položaju nego muškarci, kao i to da prosečni životni vek Romkinje u Srbiji iznosi svega 48 godina. Samo trećina Romkinja završi osnovnu školu, a od ukupnog broja nepismenih u okviru romske populacije, 75 odsto su žene. Prekid ili nemogućnost obrazovanja žene Romkinje vodi ka ranom braku ili trudnoći, a često su i žrtve trgovine ljudima.
“Mislim da smo svi mi svesni o položaju u kojem se nalaze pripadnici romske nacionalne manjine. Mi kao narodni poslanici, često smo u prilici da se upoznamo sa problemima građana, a veoma često su to upravo Romi. Ove godine smo, idući u susret Svetskom danu Roma, imali zaista mnogo događaja koji su organizovani na nivou Vlade, Narodne skupštine, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine i lokalnih samouprava. Posebno je značajno da radimo na tome da Romi u što većoj meri učestvuju u državnim organima na raznim nivoima vlasti i da na taj način kroz institucije doprinesu zaštiti prava Roma, svojim učešćem u donošenju odluka”, istakla je Knežević.
“Osmog aprila 1971. godine Romi su dobili svoju zastavu i himnu. U poslednjih deset godina vidimo očigledan napredak romske zajednice, pogotovo na polju obrazovanja koje je u stvari od izuzetnog značaja i povezuje i ostale oblasti u kojima je romska nacionalna manjina u Srbiji ugrožena”, istakao je Aleksandar Radulović, predsednik Izvršnog odbora Nacionalnih saveta romske nacionalne manjine.
“Položaj Roma postao je jedan od pokazatelja stepena demokratizacije društva i željene ravnopravnosti, prema kojoj se dosledno krećemo. Pokrajinska vlada, uz podsticajnu saradničku ulogu predstavnika Roma, pre svega Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine i građanskih organizacija, prepoznaju potrebu da se glas romske zajednice čuje u ostvarivanju njihovih interesa i zalaže se za uključenje Roma u sve oblasti ovog života koji u Vojvodini delimo i društva koje svi zajedno stvaramo”, kaže Slađana Bursać, zamenica pokrajinskog sekretara za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice.
Pomoćnik gradonačelnika grada Sombora Branislav Svorcan rekao je da je taj grad ponosan na svoju multinacionalnu sredinu koju čine sugrađani dvadeset i jedne nacionalnosti.
“U našem gradu deluje Savet za međunacionalne odnose koju čine predstavnici Srba, Mađara, Hrvata i Roma, koji brine o ostvarivanju nacionalne ravnopravnosti i radi na unapređenu iste, svih nacionalnih manjina. Romska zajednica je prisutna u Somboru još od 16. veka, pre dvadeset godina bilo je gotovo nemoguće videti nekog Roma u državnim institucijama, danas su oni uključeni u sve najvažnije lokalne skupštinske odbore i savete, kao i u radu komisija koje imenuje Grad. Imamo sistematizovano radno mesto koordinatora za romska pitanja, a formiran je Tim za inkluziju Roma. Usvojili smo lokalni akcioni plan za socijalno uključivanje Roma i Romkinja i svake godine opredeljujemo sredstva u našem budžetu koja su usmerena za obrazovanje, zapošljavanje, stanovanje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu Roma. Iz budžeta grada finansiramo putne troškove srednjoškolcima, smeštaj i ishranu u domovima učenika, pomoć u nabavci medikamenata i lekova, podržavamo tehničko funkcionisanje kancelarije Saveza romskih nevladinih organizacija Zapadnobačkog okruga i pomažemo i nabavku građevinskog materijala najugroženijima”, kazao je Svorcan.
Tomas Džekson, regionalni projektni koordinator UNDP, istakao je da je glavna i osnovna inicijativa uključenje mladih iz različitih sredina u probleme diskriminacije i govora mržnje, sa ciljem postizanja razumevanja, ravnopravnosti i jednakosti.
“Krajnji rezultat treba da bude pozitivan uticaj na živote mladih ljudi, posebno na slobodu mišljenja”, zaključio je Tomas Džekson.
Nakon izjava za medije, u sali Skupštine grada Sombora usledio je interaktivni tematski dijalog o govoru mržnje i diskriminacije. Učesnici su bili Robert Čoban, osnivač kompanije Color Press Group, Nina Mitić, pomoćnica ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Goran Nonković, načelnik zapadno- bačkog upravnog okruga, Rejhan Kurtović, državni sekretar, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i Nataša Tasić Knežević, narodni poslanik u Narodnoj Skupštini Republike Srbije. Dijalogu se priključili su se i Lidija Hornjak, pripadnica rusinske nacionalne manjine, Stanislava Lukić, pripadnica bunjevačke nacionalne manjine i Čarna Martinović, lokalna ombudsmanka Grada Sombora. Moderatorka dijaloga bila je Ljubica Gojgić.
Program je nastavljen prezentacijom kulturnog dostignuća poznatih Roma i Romkinja koji su “razbili” stereotipe o Romima širom sveta uz muzičku pratnju na klaviru u izvođenju pijanistkinje Mine Rusché Krajnović.
Nakon koktela u Velikoj sali Gradske kuće u Somboru usledili su spektakularni nastupi romskog benda “KAL – Rock´N´Roma” i Zejne Murkić, poznate srpske pevačice romskog porekla.
KAL – Rock´N´Roma, ritam nastao kombinacijom muzike Zapadnog Balkana sa svingom, džezom, bluzom i popom donose jedan sasvim nov i originalan zvuk koji se prima od prvog do poslednjeg akorda. Grupa je nastala 1996. godine. Od tada do danas su odsvirali preko hiljadu koncerata u inostranstvu. Učestvovali su na svim značajnim evropskim festivalima. Do sada su objavili četiri CD-a: “Tradicionalna muzika Srbije”, “KAL” (2006.), “Radio Romanista” (2009.) i “Romologija” (2013.). Za “KAL” i “Radio Romanistu” produkciju je potpisao Majk Nilsen, poznat po saradnji sa najvećim svetskim muzičkim atrakcijama poput sastava: Andervorld (Underworld), Snou patrol (Snow Patrol), Kjur (Cure), Džemirokvaj (Jamiroquai).
Zejna Murkić, široj javnosti poznata je po učešću u takmičenju “Operacija trijumf”, dok je popularnost stekla kao članica grupe Luna. Svoj talenat iskazala je kroz komponovanje i pisanje tekstova za sebe, ali i druge izvođače. Učestvovala je na izboru “Pesma za Evroviziju ’22”, gde se publici predstavila pesmom “Nema me” i ušla u finale ovog takmičenja. Godinu dana kasnije, ponovo učestvuje na “Pesmi za Evroviziju ’23”, sa pesmom “Rumba”, koja je osvojila visoko 7. mesto u finalu takmičenja.
Foto: Igor Đokić
