Dugogodišnji novinar i urednik “Dnevnika” i književnik Ljuba Vukmanović preminuo je u Novom Sadu, u 92. godini.
Rođen je u Novom Sadu 1932. godine.
Diplomirao je na Katedri jugoslovenske književnosti Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (1965).
Još za vreme studija primljen je za novinara na konkursu “Dnevnika”.
Bio je saradnik, kasnije i urednik Novosadske hronike i Unutrašnjopolitičke rubrike, skupštinski izveštač, slobodni reporter, urednik nedeljnog “Dnevnika” i Kulturnog dodatka, pomoćnik glavnog i odgovornog urednika. Prvi je novinar u redakciji Dnevnika koji jeneprekidno radio 40 godina (1955-1995) i stekao zavidnu reputaciju – pisao je Dušan Popov u biografiji Vukmanovića.
Zapaženi su mu reporterski zapisi, razgovori sa ličnostima iz kulture, umetnosti i nauke i putopisi iz evropskih zemalja, Azije i Afrike.
Objavio je šire istraživačke rukopise: Pljačka manastira Krušedola, 1968; Posmrtne seobe kneza Lazara, 1989; Poslednji Jakšići, 1989; Vek Sergeja Jesenjina, 1995.
Objavio je osam knjiga: Depeše o slobodi, 1986; Tragom Jesenjina, 1997; Šum reči, 2005; Ruka na srcu, 2013; Zanosi i zaboravi, 2016; Jesenjin, ruska duša, 2017; Presuda na Kolimi, 2017; Poslednji Jakšići, 2019. Pisao je predgovore, recenzije i prikaze knjiga.
Uredio je časopis “Seoba Srba 1690”, 1990. Objavljivao je u časopisima – “Naša scena”, “Telegram”, “Krovovi”, “Dometi”, “Zlatna greda”, Letopis Matice srpske, “Kulturni život” (Temišvar). U Enciklopediji Novog Sada napisao je 38 biografija, mahom novinara. Bio je saradnik Srpskog biografskog rečnika i Leksikona pisaca Matice srpske. Biran je za člana saradnika Matice srpske od 2012.
Autor je i dvadeset scenarija i tekstova za dokumentarne filmove “Neoplanta filma” i Televizije Novi Sad. Za film “Gori nebo i zemlja” pripala mu je specijalna nagrada Festivala JRT u Portorožu, zajedno sa Petrom Latinovićem, 1976. Taj film o traganju za naftom u baštama i dvorištima Kikinde, nagrađen je i Plaketom grada Bolonje na festivalu Evrovizije, 1977. Film “I srcu se zapoveda”, čiji je koscenarista, dobio je Zlatnu medalju Beograda, 1979.
Bio je član Veća i potpredsednik Predsedništva Društva novinara Vojvodine i u tri mandata član Saveznog odbora Saveza novinara Jugoslavije. Dobitnik je prve “Zahvalnice” Saveza novinara Jugoslavije, 1975.
Dobio je sedam nagrada “Svetozar Marković Toza”, Društva novinara Vojvodine, nagrade “Jovan Popović”, “Branko Bajić” i “Slobodna Vojvodina”. Odlikovan je Ordenom rada sa zlatnim vencem. Nalazio se među osnivačima prvog jugoslovenskog SOS Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici i dobitnik je medalje “Herman Gmajner”.
Sahrana je u utorak, 10. septembra, u 14.15 sati na Gradskom groblju u Novom Sadu.
Izvor: 021.rs
Foto: Ilustracija/Pixabay
