Novosađanka S.T. već šest godina prolazi kroz pakao zbog muškarca K.Š. koji je navodno uznemirava telefonskim pozivima, progoni, tera druge da je prate za njega, a čak i skida njene fotografije sa društvenih mreža koje kasnije koristi za lažno predstavljanje.
Slučaj ima i bizarnu dimenziju s obirom na to da je progonitelj slep!
Advokat Marko Slijepčević za Kurir televiziju kaže da je K.Š. pravno gledano izvršio krivično delo proganjanje.
– To je mlado delo koje je uvedeno 2016. godine. Pre toga smo imali pravni vakuum kad su se žene žalile da su oštećene. Policija pita da li je počinilac nešto konkretno uradio, oštećena odgovara da nije, a oni zaključe da nemaju slučaj. 2019. je novelirano, uveden je termin uporno, što znači da kroz korpus dokaza moramo da imamo dva elementa: da to traje određeno vreme i da bude uporno – objasnio je advokat.
Slijepčević je dodao da to delo po sadašnjoj pravnoj regulaciji ima pet načina izvršenja: fizičko praćenje u želji da se uspostavi komunikacija, drugo kada se uspostavi komunikacija posredno ili neposredno, čak i preko trećih lica, treći je ovo što se dešavalo u konkretnom slučaju, da je prećeno, a na kraju peto da se krade identitet.
U slučaju Novosađanke svih pet elemenata su prisutni.
Advokat Milena Vasić kaže da bi oštećena strana trebalo da prikupi pisane dokaze, e-mailove, skrinšotove i ostalo pre prijave slučaja nadležnim organima.
Vasićeva je ukazala na ozbiljan problem u praksi.
– Npr. devojku proganja komšija i piše joj erotsku poeziju na svom blogu. Ona ga je prijavila, postupak je vodilo Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, ali u našem pravosuđu ne postoje mere bezbednosti uklanjanja tog sadržaja. On je osuđen na mere obaveznog lečenja, ali taj sadržaj i dalje postoiji na internetu –kaže Vasićeva.
Dodaje da je dodavanjem reči “uporno” u Zakoniku otežano prijavljivanje jer žrtva sada mora baš da insistira non-stop ili da direktno stavi do znanja počiniocu da ne želi da bude kontaktirana.
Jedna od žrtava proganjanja je i Maja Mladenović iz Niša koja je ispričala svoju priču.
– Trpela sam nasilje, a onda sam bukvalno pobegla sa bebom od godinu dana. Prijavila sam nasilnika, ali Centar za socijalni rad nije ništa radio. Rekli su mi da ja treba da prijavim policiji. Posle je krenulo i proganjanje koje i sad traje posle deset godina. Zakon nije primenjiv, a institucije su zakazale – zaključila je ona.
Izvor: Kurir.rs
Foto: Pixabay
