U Novom Sadu i okolini u toku 2016. godine bilo je 76 slučajeva bežanja sa mesta udesa, pokazuju podaci Policijske uprave Novi Sad.
Kako piše “Dnevnik”, vozač koji učestvuje u saobraćajnoj nezgodi u kojoj je neko povređen dužan je da ostane na licu mesta i da ukaže pomoć onome koga je povredio i sačeka dolazak policije. Osim toga, bežanje s mesta nesreće je otežavajuća okolnost na sudu. Bez obzira na to da li je saobraćajnu nesreću izazvao vozač ili ne, ukoliko pobegne s lica mesta, posledice su daleko veće od onih da je ostao na mestu nesreće.
Članom 296 Krivičnog zakonika je predviđeno da će vozač motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji ostavi bez pomoći lice koje je tim prevoznim sredstvom povređeno, biti kažnjen novčano ili zatvorom do tri godine. Ako je usled nepružanja pomoći neko teško povređen, onome kop je uzrokovao udes pretiod šest meseci do pet godina zatvora, a ako je usled nepružanja pomoći nastupila smrt povređenog lica, kazna je od jedne do osam godina zatvora.
Stručnjaci smatraju da su kazne za bežanje s lica mesta prilično blage i da bi trebalo u parlamentu izglasati da je napuštanje lica mesta krivično delo, osim u slučaju da ste nekoga odvezli u bolnicu.
Sociolog Ratko Božović smatra da je sve češće bežanje s mesta nesreće samo odraz društva u kojem smo izgubili saosećanje sa drugima.
“Gotovo je tipično, kada je neko povređen na ulici, da ga svi zaobilaze da ne bi morali da svedoče ili da pomognu. A kod vožnje je pravilo da umaknemo oku javnosti ili oku suda i policije. To je malograđanska svest i pokazuje šta se dogodilo s našim moralnim identitetom. Izgubljen je odnos prema ljudskosti, samo što je to drastičan primer jer se ipak radi o ubistvu na drumu. Čovek može ubiti nekog bez namere, ali ako pobegne, to već govori o nečemu što je simptom krize morala. Dok ne dođe do strukturalne promene u društvu i ljudi ne budu prisebni od potpune raspamećenosti u kojoj živimo, ne verujem da će se stvari tako lako popraviti”, zaključuje Božović za “Dnevnik”.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
