Dragi moji,
Ova naša varoš, sve naoko mirno, unjukavo, u toplini porodičnog ognjišta svijeno, polagano i u slow motion-u, sve ’nako po Cortina d’ Ampezzo skijaškim standardima. A kad izostane Italija i Francuska, dobar je i Kop i Jahorina bijela, jer vreme je zimskih čarolija i razbibrige iako nas na momente prevari ovo uncutsko vreme, pa grane i to sunce kad mu vreme nije, a na tolikoj svetlosti se sve bolje vidi, pa i naše mane i ono što bismo želeli da skrijemo od očiju javnosti.
Htela-ne htela, i ja se nađoh u čudu kad mi ispripovedaše da u ovoj zimskoj sezoni slabašna beše ponuda i potražnja po odmaralištima što preferiraju borderisanje, slalome, spustove, vruće rakije i partijanja u po bela dana po stazama od Livinja do Kopinja. Kažu, udarila kriza, nema se ni 200 evra u novčaniku, lepo je i u toplini domaćeg ognijšta i kurčenju bez utemeljenja po novosadskih birtija, mehana i na mestima gde su naši posvudići „must be“ ako žele da su neko. Kažu da su onomad kada su apsili Diplomatu iz šverc grada i Novobečejskog kobasičara, zbog nesumnjivih investicija sa sumnjivim tokom, bili priveli i onog našeg parvenog investitora Kebu Garda, koji je do tad baš živeo onako na VIP nogici – jahte, moeti i „maseratiji“, i sve ostale lagodnosti koje investicije i opravdani utrošak fondovske love sobom nose, a onda jedan poziv promeni sve do te mere da će umesto cupkanja i poskakivanja po belim stazama Kopiške ili zemlje la grande bellezze, sade biti fasovana nanogica, naravno, ako je preteklo u čekmedžetu od one investicione love da se plati račun i podmiri dugovanje. Ništa veselije nije ni kod Miće Traktoriste iako se čini da je Vojvodina i naša varoš baš jedna marilica zemlje i agrikulture, te da tak’i biznisi ne mogu propasti, pa tamanacke kriza bila strašnija od zuba i najgore Baba Marte. Ali već kako i biva u našeg ambicioznog sitnotajkunskog sveta i Traktorist se preračun’o pa postao preambiciozan, te investir’o u listopadnu granu – gradnju i izgradnju. Ko da nije znao da je svaki mart u ovoj zemlji tak’i da se sve zaledi i smrzne. I eno ga sade ’di cvokoće onim njegovim živopisnim zubima, s petom suprugom, a mladom i s potrebama, pod miškom – kako nema ni za kiselicu i makijato, a poverioci, nezgodna fela, gomilaju mu se pod pendžerima hipotekarne imovine. Od skijanja, reklo bi se, ove godine biće samo jedan preskok! I to direkt u ambis na strmini reformskih vladinih poteza. Nije ni Joži Metalcu lako! Od milijardera do prosjačkog štapa i lihvara za vratom teško je put prevaliti, izuzev ako ne posluješ po špekulaciji, ko’binaciji i lakoj ektravaganciji trošenja, koja ima i svoj pravilnik, kako u Rusa tako i u nas (ipak nas je skupa 300 miliončića!:)), a koji podrazumeva apanažiranje cura za stan, hranu i krpe, posedovanje voznog parka kralja od Bruneja (jer, Bože moj, ako vi niste kralj u svom šoru i nemate sučim pred varošane, onda kao i da niste. Jest da je brunejskom kralju nasledno plemstvo u vekove donelo bogatstvo, a vi ga stekli formulom: „keš, kolica i laganica“), suprugu, majku i uspešnu poslovnu ženu na tretmanima vizažista i vađača kuriji’ očiju – od kade se oči otvore do prvog peglanja zlatne kartice kod nekog varoškog šanerčića. A tu su onda i deca sa svojim sitničavim prohtevima u pogledu najnovijih ifona, ipeda, mekintoševa i apple-ova, onog čuvenog: „Daj, tata, pare za užinu“, dok vi vadite iznos u proseku trećinu srpske potrošačke korpe i sličnog, i onda kako se i ne bi dogodilo da bankrotirate! I kralj od Bruneja bi da na taj način realizuje svoju ekonomsku politiku!
I dok jedni grcaju u zelenaškim dugovanjima, nemajuć ni banke u džepiću, a sve bili tranzicioni heroji i lavovi gradnje i izgradnje našeg vrlog, porodičnog i come il faut grada, drugi, živeći od nedostatka dokaza, pa tako već četvrt veka, tamburaju „Evo banke, Cigane moj“ i tako im i biva. Jer, ko peva – zlo ne misli!
Samo na „repa i fun & games“. To bi u kratkome bila filozofija našeg Debelog koji je pitajući se – ’di su naši novci?, stekao svoje novce i ne mali kapital. Sade ga troši sitno krckajući, već kako mi Vojvođani i umemo, da se ne primeti i lagano. Bilo zapevajući po lokalnih bitija, u pratnji pijanih paževa i lokalnih posvuduša, što su prošle kroz ćilion ruku da bi bile posvude a kojekude, što odlazeći u pozorišta i na koncerte, noseć kite cveća (kad se druge nema, i ta nije loša ulaznica!) operskim divama, dobitnicama Sterijinih nagrada, nežnim balerinicama, kojima, zadivljenim očima ogromnim od kafanskoga dima, pripoveda i bagateliše onu revoluciju u kojoj je kadgod tekovao demokratiju s vascelim nacionom. U toj nasladi duha i rafinmana pomaže mu, u ulozi nosača buketa i pridržavača štapa, oni Kiza Reklama, koji neometano posluje sa svim čimbenicima i demokratskim jurišnicima od revolucionarnih vremena do ovih u kojima se dovršava započeto.
Kažu da ovih dana, a usred krize, nije loše ni Panker diplomati. Jer kad ne agituje i ne pokazuje istančane retorske sposobnosti u srpskom parlamentu, lobira ko onomad dok je sedeo blizu Kapitol hila i stvarao kokuse. Naravno, sve na šarm, laloški smisao za humor i osećaj za diplomatiju, ništa na kintu internacionalnog porekla. E, sad oćel’ uspeti da dr Babu svrgne s nesmenljivog stranačkog trona, ostaje nam da gledimo. Meni se čini da onaj ko ima sreće u ljubavi, ima sreće i u lovi, pardon – poslu. Kako je naš Panker već dugo posve mirno svoju varoš zamenio prestoničkom, iz razloga ekstra kvaliteta jedne dugonoge, plave nacionalne novinarke, biće da je deran u prednosti. E sad, ne bih ja ni dr Babu uzela olako! Popovsko je to čeljade, a uncut onol’ki! Taj kad upre i treći mandat dovršava. Iako je onu banku od razvoja, a našku, zamandalio! Ali eto, naprednih da je širom raspeče! Čija će zadnja da bude, pisaću vam!
Do narednog susreta,
Voli vas vaša Frau Gabrijela!
