Dragi moji,
Čitam ovih dana da su se razni okliznuli, neki na metak, drugi na političku funkciju. Tuga, šta da kažem. Mada, koliko god to zvučalo surovo, frau Gabrijela savršeno razume zašto se i kako to dogodilo. Naime, čitave zime sam, lagano i oprezno, išla s jednog na drugi kraj grada u potrazi za retkom i sve teže dostupnom kolonijalnom robom (kafa iz Latinske Amerike, sir iz Italije, biber iz Indije, pasulj iz Kirgistana, beli luk iz Kine…). Jeste luksuz, al` šta ću kad volem.
Muka, šta da kažem – sneg, led, klizavica, strmine, košava, rupe na putu… I na sve to još i plata mala, nema ni za vožnju taksijem.
Ma, nema veze za mene, bar je vlasnicima džipova varoških lakše. Jure, žure, ne zastajkuju, svuda stignu i sve postižu. Mala je nezgodacija to što im je u svoj toj žurbi iza zatamnjenih stakala ponešto i promaklo, a najčešće ono očigledno i svima ostalima dobro poznato – da je po šoru velika klizavica.
Pa su se, eto, neki od njih, jelte, i okliznuli.
Al` tako vam je to u životu; da su kao frau Gabrijela čitali znakove pored puta i poštovali saobraćajne propise i ograničenja brzine, ne bi do džipa ni stigli. A od prvog džipa do poslednjih tamburaša kratak je put…
Srećom, nije sve tako crno u našoj varoši. Lepa vest je, recimo, da se Plava nedavno po drugi put udala. Navodno, ljubav je bila zabranjena, to jest, mladoženjini roditelji nisu delili njegov entuzijazam u izboru snajke, ali je na kraju ljubav pobedila i pazar ugovoren. Doduše, mršav, jer zetonja baš i nije u kešu, pa će Plava morati i dalje da vija sponzore.
Najvažnije je da je lepa Novosađanka i ovoga puta ubola dobitnu odevnu kombinaciju. To je, da se razumemo, svakako najvažnije. Ostalo će Plava lako…
Osim ljubavi, u varoši cveta i biznis na koji vremenske prilike i neprilike nemaju apsolutno nikakav uticaj. Štaviše, čak im je zabranjeno da se mešaju čoveku u posao. Evo, na primer, Profesor Faktura radi (a bogami i zarađuje) k’o Švajcarac, pardon, Nemac. Sve postiže – na braniku medija, završava projekte, kadrira omladinom, redizajnira istoriju, usavršava se po belom svetu…
Na sve to, u slobodno vreme još ume i da zapeva u društvu braće i sestara po Rotariju. Naravno, nakon što je odneo frižider i sokiće onima kojima je to najpotrebnije. Da li su sokići bili sugar free i organic, to ne znamo, ali je ketering na dobrotvornoj zabavi bio prvoklasan. Zna Profesor formulu: samo srećni i zadovoljni ljudi mogu da usreće druge.
Nešto se mislim, super je fora s tim nezavisnim medijima. Ne daju državi ni da primiriše u njihove račune i poslove, ali istovremeno nemaju problem da se (u)mešaju u rad državne uprave.
Eto, na primer, kruže priče o tome kako je jedna istaknuta nezavisna novinarka i borkinja za svakolika prava Rošava odnedavno pronašla snage, volje i vremena da svoje PR usluge proda pokrajinskom Sekretarijatu za obrazovanje. Jasno, nema tu nikakvog sukoba interesa, ipak je ona jedna žena profesionalac.
Uostalom, ako je nekoliko godina uspešno hendlovala dedu kod kuće „za život“ i momčića na poslu „za zabavu“, može i ovih nekoliko poslića. Što bi se reklo, „nemoj da kvariš devojačku sreću“.
A da je u Novom Sadu svakim danom bolje i lepše, potvrđuje i podatak da su Beograđani sve češće ovde na privremenom radu. Evo, recimo, pola (i to ona skuplja polovina) pokrajinskog javnog servisa pečalbari sa ove strane Dunava.
Tako je Dobrikus svakog meseca, priča varoš, dobar oko 6.000 evrića za četiri izdanja emisije, koju valjda još samo njegovi prijatelji gledaju. U pauzama snimanja planira kako da preko suda utera dug u Pozorištu mladih, koje je, treba li uopšte reći, nemerljivo zadužio svojim portparolskim uslugama.
Sinergija i otvorenost naše varoši za dragocena kadrovska osveženja iz prestonice možda se najbolje videla na nedavnoj modnoj, pa još humanitarnoj reviji Pijane, upriličenoj pod pokroviteljstvom Magistratskog Hauzmajstora, koji je za ovaj značajan društveni događaj delegirao ni manje ni više nego svoju desnicu i najbližu saradnicu Pticu Grabljivicu da prigodno i sa stilom, kako to samo ona ume, pozdravi goste.
Gošća je kanda bila više nego zadovoljna »vrh&extra« tretmanom i novosadskim gostoprimstvom, te bi uskoro u znak zahvalnosti mogla da otvori fini restorančić i tako obogati turističku ponudu grada i baci po njemu malo te prestoničke zvezdane prašine.
Ništa manje ne očekuje se ni od sinergije salame upitnog kvaliteta, boje i mirisa, i poznatog proizvođača vozila za gradski prevoz. Prašina će se sigurno podići, a pre ili kasnije saznaćemo kome su zvezde bile naklonjene…
