Ako zanemarimo to što je pušenje dozvoljeno u čitavom restoranu i činjenicu da u ekipi koja radi nema ni jedne dame, može se komotno reći da je u novootvorenom ristoranteu “Siena” prijatno.
Pušenje je dozvoljeno! Ok, prate trendove modernih restorana, ali ranije to nije bilo tako… Zašto? Zato što je mnogo je teže svariti obrok ukoliko se, u pokušaju izbacivanja viška vazduha iz želuca, borite za dah… Dokazano! Bili pušač ili ne, isto važi za sve.
Dok sam naručivala piće zamolivši konobara i za jelovnik, primetila sam da u ekipi koja služi nema ni jedne dame. Ne dopada mi se to iako je usluga fino brza.
Otvaram jelovnik i gledam cene. Pristupačne su…
Ma jeziva krilatica, ako mene pitate! Šta znači pristupačne i kome? Cene su takve da i mi, običan narod koji radi za osrednju platu (znamo iznos) u “Sieni” možemo opušteno doručkovati/večerati/ručati i to više puta u toku meseca. Eto.
Jelovnik je kao knjiga, ima više reči od izvikane knjige omražene Zorane Jovanović alijah Zorannah. Ko će to sve čitati? Htedoh da zamolim konobara da mi preporuči jelo, ali uzmuvali se “uniformisani”, gužva u lokalu. To je lepo, stalo im je da gosti budu usluženi u što kraćem roku…
Čitam li čitam, odvojih pristojno vremena ne bi li pohvatala šta sve nude, a nude mnogo toga, gledam, listam… Wellness piletina, dijetalno… Mhm, prosto moram to da probam, ionako mi ne gine dijeta, uskoro.
U pauzi između naručivanja jela i “mačevanja”, razgledam restoran… Čisto je, uređeno, muzika je možda preglasna za moj ukus ali dobro, svakako ne planiram da kampujem.
Prilazi mi krupan momak srednjih godina i uljudno pita kako mi se dopada kod njih u restoranu i kreće da objašnjava, da fali unedogled.
Vlasnik ili menadžer, mislim da je ovo drugo. Ok je momak, rečit, ume da priča. Uljudno sam saslušala sve što je imao da kaže i naravno upitala za manu.
“Uvek smo puni”, odgovorio je smešeći mi se.
U tom trenutku nasmešila mi se i Wellness piletina. Hm, “ubio” je vreme dok sam čekala jelo, slučajno ili namerno, super je ispalo.
Baš lepo jelo, je l’ da? Krišom sam slikala tanjir, a miris jela me je oduševio. Kuvar (sumnjam da je kuvarica), dakle, voli da se igra začinima. Nadam se i da ume.
Za obrok u čijem opisu stoji dijetalno, Wellness piletina je pošteno ukusna. Kuvar se izgleda još u vrtiću igrao sa začinima jer je ozbiljno dobar u tome. Dobri su.
Puna stomaka, fino najedena prošetala sam do kuće. Desert sam preskočila, da ne kvarim wellness momenat. A i mrzelo me da čitam…
Eto, dobri ste.
Ipak, zaposlite makar jednu devojku, da pregled (bez uvrede) bude prijatniji.
I da, toalet je kul…
Bez selfija ovaj put!
Autor: Novosadska hronika
