Na kraju Dunavske ulice, spolja išaran za praznike podseća na arsenal izložbe ručnih radova iz Porte, letos održane.
Ne prepoznaje se najbolje da je restoran, ali znaju Novosađani da jeste i hvale ga, naveliko. Baš da vidimo koliko je dobar, da se uverim u to zašto se u njega – “ko jednom dođe, uvek vraća”.
Prijatan ambijent, ali toplo ko uz furunu da sedim, kanda su bukvalno shvatili krilaticu “topla atmosfera u kući”.
Mislim, lepo je voditi računa o gostima i grejati goste za sve novce koje će ostaviti tu… Dok ne padnu u nesvest od toplotnog udara!
Retko kada će se potrefiti da sam zadovoljna uslugom, uglavnom nađem zamerku: nema osmeha, prljavi rukavi na beloj košulji, trapavi, neljubazani, zaboravni, spori…
Osoblju “La Vie” restorana ne mogu da prikačim ništa od navedenog, sve je na svome mestu, čak i šarm!
Ima mnogo jela, a cene.. uf, uf, malko su te cifre… no dobro centar grada je u pitanju, renta je skupa, bla bla… shvatam sve, ali što preko mog džepa…
Kaže gosn Šarmantni (ugostiteljski radnik): ”Imate i dnevni meni, to vam je to na tim papirićima”.
Zaista, papirići beli ubačeni u jelovnik, fotokopirani, bledo odštampani… Ajd’ dobro, kad već nije lepše.
Gledam, Sote s piletinom i šampinjonima ne zvuči uopšte loše, to bih slistila i da nisam ‘vako gladna.
Ala greju, sunce ti…
Jelo je stiglo u rekordnom roku, nisam stigla ni da se osvrnem.
Kako izgleda? Veoma lepo na oko, zanimljivo servirano, vežbalo se i radilo na tome.
I štedelo na salati!
Ukusno je, fino, toplo. Piletina sasvim lepo spremljena, ali neslana. Sote klizi, nije masno, začini se sasvim uklapaju.
Pirinač na sredini serviran uz pomoć kalupa izuzetno čudnog ukusa, vreo, jezik sam zapekla na njega. Kakav je Sote? Ne znam, čas ukusan, čas neslan… Kao da se da se nije dobro umešala so…
Ako bih morala da se opredelim, kazala bih dobro ali neslano jelo, a to, pardoniram svima, čak ni pripremačima hrane* ne sme da se dogodi.
Ipak, uz malo soli u slast sam pojela jelo sa dnevnog menija.
Oho… Kuver. Teško da sam ovo mogla da predvidim.
U redu, pratimo trendove, samo bi možda kuver mogao biti malko “ušminkaniji”, da prepoznamo šta plaćamo… i zašto.
Da li ću se vratiti?
Moguće, ako ništa drugo, probala bih još kakav obrok mimo dnevnog menija kao i repete tog Sotea.
I da budem uslužena kako spada, dobro im ide to s doziranjem ljubaznosti i šarma.
Autor: Ješna dama
*Pripremač hrane = Kuvar wonna be
