Karabinje, zabijačka, svinjska daća, disnotor nazivi su za događaj posebno popularan u našoj tradiciji, a u narodu poznat kao svinjokolj. Svoje sećanje na ovaj dan, sa nama je podelio Cvijan Savković, iz Zavičajnog udruženja Janjana, čiju priču prenosimo u celosti.
“Prva asocijacija na svinjokolj mene vraća u rano detinjstvo u novosadsko naselje Slana Bara, gde sam odrastao, kada sam išao na svinjokolj kod rođaka. Prve slike tog sećanja jesu hladno i maglovito novembarsko jutro, vatra u velikom ložištu, kotlanka sa vrućom vodom i užurbana priprema svih odraslih za svinjokolj”, počinje svoju priču Cvijan.
“Kako sam odrastao, tako sam se i pitao zašto je taj svinjokolj bio toliko važan i zašto mu se pridavala tolika pažnja, od najave da će tad i tad biti klanje, preko oštrenja noževa, do pripreme svih ostalih neophodnih stvari i pomagala koja su potrebna za klanje svinja. S godinama sam shvatio da je to više od običnog spremanja hrane te da kult datira iz davnih vremena, kada je bilo mnogo važno i neophodno obezbediti hranu za celu porodicu za dugu zimu, ali i delom za naredno leto. Naši preci su znali da je svinja baš ono što im može pomoći da porodica ima dovoljno hrane, jer se od svinje skoro baš sve dalo iskoristiti. Koliko je sve bilo važno pokazuje i činjenica da se na svinjokolj nekad, a verujem i danas, zvala najbliža rodbina, kumovi i prijatelji i da je to, ustvari, bio mali svečani dan za sve u porodici. Mi, deca, smo često više smetali nego što je od nas bilo koristi, ali smo u svemu učestvovali. Nagrada za to su bili ražnjići od tek zaklane svinje, sa otvorenog plamena, tek malo pečeni. I dan danas mislim da svi oni, koji su probali to meso, nisu ni nakon toliko godina zaboravili njegov ukus”, nastavlja svoju priču.
“Meso se i tada moglo kupiti u radnji. Mogli ste ga sušiti i praviti kobasice, ali nije to baš to. Mnogo je drugačije kad biste vi brižljivo hranili svinju tokom godine, sa tačno određenom hranom koju ste brižljivo birali. I, tada ste mogli reći da je to baš vaša šunka, pečenica, kobasica, švargla, itd… A, koliko je sve to bilo lepo i ukusno pokazivalo se poklanjajući najbližim komšijama, prijateljima i kolegama na poslu da probaju vaše čvarke, švarglu, džigernjaču i ostale prerađevine. Za svinjokolj se vezuju i mnogobrojne anegdote. Tako ima priča da je svinja s nožem u vratu istrčala na ulicu, da je po dva puta ustajala iz ovala za šurenje, te da su neki šereti jednu svinju puštali ujutro po tri puta, da bi komšije, s kojima nisu bili u dobrim odnosima, mislile da kolju tri svinje”, nastavlja sa osmehom.
“Malo je stvari za koje možemo reći da su baš naše, a svinjokolj to, svakako, jeste. Naše podneblje je bogom dano za uzgoj svinja, pa i ne čudi otkud taj kult na ovom, ne samo bačkom, već celom vojvođanskom prostoru. To je ono što je naše i što treba da očuvamo, jer to nas obeležava i karakteriše. Na Slanoj Bari se više ne gaje svinje, ali na svu sreću, širom naše Vojvodine u svim selima se i ovog novembra puše kotlanke u rana jutra, dolaze rodbina i kumovi, a neki novi klinci donose drva za loženje. Neka tako i dalje bude i neka se nikad ne prekida – na mnogе jeseni!” – završava svoju priču Cvijan.
U susret 29. novembru, nekadašnjem Danu Republike, najvažnijem prazniku SFRJ koji se u najvećem broju seoskih domaćinstava, obeležavao uz svinjokolj, pozivamo vas da sa nama podelite svoja sećanja na ovaj dan i sve što se u njemu dešavalo. Potrudite se što živopisnije da nam opišete atmosferu i događaje toga dana, od prve dedine rekije preko veselog okupljanja rođaka i komšija, neizostavnih svađa i pehova, pa sve do topljenja čvaraka.
Novembar Fest nagrađuje najzanimljivije priče i sećanja na centralni događaj poslednjeg vikenda novembra, svinjokolj.
Svoje priče, sa ili bez pratećih fotografija, šaljite na mail adresu novembarfest2020@gmail.com. Vaša sećanja ćemo objaviti na zvaničnoj Facebook stranici Novembar Fest, a najzanimljiviji postovi, sa najvećim brojem lajkova i komentara, biće nagrađeni vrednim nagradama.
Novembar Fest organizuje Udruženje za kulturu, turizam i medije “Petrovaradin medija” u saradnji sa kompanijom Color Media Communications i Udruženjem THE BEST FEST. Projekat sufinansira Gradska uprava za privredu Grada Novog Sada.
