Čuvenoj novosadskoj novinarki, redaktorki i dugogodišnjoj urednici specijalizovanih magazina medijske imperije Color Press Group Angelini Čakširan uručena je prestižna nagrada Zlatna Nika 2018 u obliku statue boginje Nike i priznanja za osvojeno prvo mesto u kategoriji društveno odgovorne reportaže na nedavno održanom XXIII Međunarodnom medijskom festivalu Interfer 2018 u Beogradu. Pored novinarskog rada na polju reportaže, Angelina predaje polaznicima novinarsko-uredničke škole kompanije Color Media Communications, a za NS Hroniku govori o značaju novinarskog priznanja Interfer festivala, reportaži kao novinarskom žanru i socijalnim anomalijama koje nas okružuju.
Ovogodišnja ste dobitnica nagrade Zlatna Nika medijskog festivala Interfer 2018 u kategoriji društveno odgovorne reportaže. U kojoj meri medijski festivali od nacionalnog značaja poput Interfera podstiču novinare da tragaju za svojim pričama?
– Ova nagrada mi mnogo znači, pre svega zbog toga što je reportaža moj omiljeni žanr. Društvena odgovornost mora biti zvezda vodilja svakom ozbiljnom novinaru, a priznanja su dobra potvrda da ste na pravom putu. Nagrada, bar za mene lično, nije podsticaj da tragam za svojim pričama, one nastaju iz nekog unutrašnjeg poriva, iz potrebe da se osvetli neki fenomen ili problem, iz želje da se pomogne.
Nagrađena reportaža pod nazivom “Moj sin Saša” koja je objavljena u elektronskom i štampanom izdanju Blic Žene, govori o posledici vršnjačkog nasilja koja je odnela jedan mladi život. Koja novinarska misao vam je bila vodilja prilikom koncipiranja teksta?
– Prevashodni cilj bilo je, naravno, ukazivanje na to kakve sve mogu biti posledice vršnjačkog nasilja. U fokusu priče jeste traganje nesrećne majke za odgovorom na pitanje zašto se to desilo njenom jedinom detetu i kako nastaviti dalje sa životom koji je izgubio glavni smisao. Hrabra Nevena Vrtulek odlučila je da svoj život posveti prevenciji i rešavanju problema vršnjačkog nasilja: u toku je osnivanje fondacije koja će nositi ime njenog sina, u okviru koje će okupiti tim stručnjaka iz relevantnih oblasti – psihologe, sociologe, pedagoge, pravnike. Svi oni biće na raspolaganju roditeljima dece koja trpe nasilje vršnjaka, ali i mališanima koji su izloženi zlostavljanju bilo koje vrste. To je, zapravo, poenta moje reportaže.
Posmatrajući iz novinarskog ugla, smatrate li da je žanr društveno odgovorne reportaže zanemaren u srpskim medijima?
– Mislim da nije. Konkretno, na portalu Žena i u časopisu Blic žena, taj žanr se vrlo neguje i forsira, a vidim da i ostali mediji objavljuju dosta takvih tekstova. Sve zavisi od toga šta novinar ima da ponudi i kako će obraditi temu. Veoma je važno da se ne ide na puki senzacionalizam, društveno odgovorna reportaža mora da ima svrhu, cilj i poentu.
Koliko smo zapravo, prema vašem mišljenju, kao društvo nemoćni da se borimo protiv negativnih pojava, kada je policijsku istragu o pogibiji malog Saše vodio inspektor koji je nedugo posle toga bio uhapšen zbog dilovanja droge?
– Moramo biti svesni činjenice da vršnjačko nasilje ne eskalira samo u Srbiji, to je problem s kojim se suočavaju sve države. Naši zakoni su dobri, institucije su tu da pomognu, ali u njima radi mnogo ljudi koji nisu zainteresovani za svoj posao. Manjkavost našeg sistema je u tome što odgovorna osoba iz državne institucije, čak i ako napravi grubu grešku i ne reaguje po zakonu, neće trpeti nikakve posledice. Taj policajac suspendovan je tek kada je uhvaćen u dilovanju droge, ali niko nije smatrao da treba da odgovara zato što je napravio propuste u istrazi vršnjačkog nasilja s tragičnim posledicama. O indolenciji odgovornih iz škole koju je Saša pohađao, da ne govorimo. Majka je mesecima molila da se razgovara s njenim detetom, da se istraži u čemu je problem, ali niko, baš niko, nije reagovao. Tek kada se uvedu ozbiljne sankcije za odgovorne, moći ćemo da kažemo da nešto kreće nabolje.
Šta biste savetovali kao dugogodišnja novinarka, redaktorka i urednica specijalizovanih magazina Color Press Grupe svim mladim ambicioznim novinarima koji žele da osvajaju nagrade za svoj rad?
– Pre svega, o nagradama se ne razmišlja, one dolaze ako se trudite da svoj posao uradite najbolje što možete, ako se usavršavate i ne bežite od tema koje vam se čine beznačajnim. Novinar se kali na izveštajima s pijace i uličnim anketama. Mora se mnogo raditi, mnogo čitati i stalno proširivati fond reči koje su naše oruđe za rad. Potrebno je informisati se o svemu, pažljivo gledati i osluškivati. Sve ostalo dolazi samo po sebi.
Autor: Anđela Zec
Foto: Anđela Zec/UNS
