Paljenje strnjike koje se još uvek primenjuje u Srbiji kao nedozvoljen način uklanjanja žetvenih ostataka sa njiva, predstavlja visok bezbednosni rizik i nosi višestruke štetne posledice, zbog čega Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i Ministarstvo unutrašnjih poslova, uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu – GEF i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj – UNDP, realizuju kampanju širom Srbije sa apelom da se NE PALI STRNJIКU.
Loša praksa paljenja strnjike kao zastarelog načina uklanjanja žetvenih ostataka predstavlja veliki rizik po život i zdravlje građana i imovinu, nanosi velike štete poljoprivredi, životnoj sredini i prirodi. Tokom 2019. godine u Srbiji evidentirano je blizu 19.000 požara na otvorenom prostoru. Najviše je gorelo nisko rastinje, ali u požarima su stradale i šume, livade, voćnjaci, žitarice i vinogradi. U požarima na otvorenom samo u 2019. godini je 14 građana izgubilo život, povređeno 40 i spaseno troje građana.
Paljenjem strnjike nanosi se šteta u poljoprivredi, jer se visokim temperaturama požara uništavaju korisni mikroorganizmi u gornjim slojevima zemljišta i smanjuje njegova plodnost, a takođe se smanjuje sadržaj humusa u zemljištu i uništava celokupan azot koji je potrebno naknadno nadomestiti đubrenjem. Zagrevanjem zemljišta pri paljenju slame izgori, zavisno o sadržaju humusa u zemljištu i do 3 tone humusa po hektaru, a za stvaranje 1 cm humusa potrebno je 100 godina, dok se paljenjem nepovratno izgubi, odnosno vraća u atmosferu, oko 6 kg azota po toni slame.
Spaljivanjem strnjike ne smanjuje se samo kvalitet zemljišta, već se požar neretko proširi na okolinu uništavajući čitave ekosisteme, ugrožavajući lovnu divljač, divlje biljne i životinjske vrste, devastirajući zaštićena područja.
Zagađenje vazduha i emitovanje veće količine ugljen dioksida koji je u najvećoj meri uzročnik efekta staklene bašte utiče na klimatske promene, zbog kojih su sve češće ekstremne vremenske nepogode, koje nepovoljno utiču na poljoprivrednu delatnost. S druge strane, trendovi više prosečne temperature vazduha utiču i na veći rizik od požara, koji postaju sve destruktivniji.
Za prestanak ove zakonom zabranjene prakse koja se kvalifikuje kao krivično delo, i za koji su predviđene visoke novčane kazne, potrebno je i jačanje svesti građana o njihovim štetnim posledicama.
U okviru ovogodišnje kampanje, danas je u Sremskoj Mitrovici realizovana prva od pet radionica kroz organizacionu mrežu Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Republike Srbije koje će biti realizovane tokom ove nedelje. U okviru kampanje “Ne pali strnjiku!“ koja ima za cilj da u javnosti probudi svest o tome da je spaljivanje strnjike višestruko štetno, i da se ova praksa mora iskoreniti, istovremeno će biti promovisana dobra rešenja za zbrinjavanja žetvenih ostataka, koja su efikasna i nije ih teško primeniti.
Loša praksa paljenja strnjike kao načina uklanjanja žetvenih i drugih biljnih ostataka, osim što je kažnjiva Zakonom, predstavlja veliku opasnost po bezbednost ali pravi i ogromnu štetu. Uprkos novčanim kaznama ni prethodna godina nije prošla bez požara na otvorenom.
Vatrogasci su morali da intervenišu skoro 19.000 puta, pričinjena je ogromna materijalna šteta, a izgubljeno je i 14 života. Zbog svega toga je i ove godine Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo kampanju pod nazivom “Ne pali strnjiku!“
Iako za vatrogasce nikada nema predaha najzahtevniji period godine je, kako kažu, od polovine septembra do kraja novembra. Tada ugase na hiljade požara na otvorenom koje su izazvali neodgovorni pojedinci paljenjem žetvenih ostataka.
“Najgori period je kad se završi berba kukuruza, tada ovi što sakupljaju ostatke iz kukuruzišta pale redom. Mi ne možemo faktički stići sve požare da pogasimo, ti požari su u blizini saobraćajnica ili na rubnim područjima šuma, to ima prioritet”, kaže Siniša Šavija, predsednik Vatrogasnog saveza Vojvodine.
Osim što ovakvim ponašanjem ugrožavaju sopstvene ali i tuđe živote, zagađuje se i životna sredina, a i samo zemljište trpi ogromnu štetu, kaže dr Jovica Vasin, rukovodilac Laboratorije za zemljište i agroekologiju, novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
“Prvo što se dešava u tom plitkom sloju gde su zapaljeni biljni ostaci dolazi usled visoke temperature do stvaranja praktično sterilne sredine, prekida svih mikrobiloških procesa. Druga stvar koja se dešava je gubljenje većine hranljivih materija. Azot u obliku gasova odlazi u atmosferu, a još veća šteta je gubljenje organske materije.”
Vasin dodaje da većina poljoprivrednika ovo zna ali da paljenju pribegava zbog nedostatka mehanizacije ili kratkog vremenskog roka između žetve i setve, kao i da bi, kako navode, sprečili pojavu nekih bolesti. Nijedan od razloga, međutim, nije merljiv sa štetom koja nastaje, a za one koji se o apele i savete stručnjaka ogluše, tu su kazne. Naime, Zakon o poljoprivrednom zemljištu predvideo je da se kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazni svako fizičko lice koje pali žetvene ostatke. Preduzetnici će za to delo platiti od 25.000 do 250.000 dinara, a pravna lica od 100.000 do milion dinara.
Uprkos novčanim kaznama u Srbiji je samo tokom prošle godine registrovano blizu 19.000 požara na otvorenom koji su zahtevali angažovanje vatrogasaca. Najviše je gorelo nisko rastinje ali su nepovratno uništeni i hektari šuma, voćnjaka i vinograda. Stradalo je 14 ljudi, a 40 njih je povređeno. Crna statistika koja se odgovornim ponašanjem može promeniti već ove godine.
Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine
Foto: Pixabay
