Umesto stalnog doma, koji im je obećavan, stanovnici novosadskog takozvanog naselja “Depresija”, koji su gotovo četiri decenije proveli u radničkim barakama građevinskih preduzeća “Neimar” i “Prvi maj“ dočekali su da ih nasilno iseljavaju i ostavljaju bez krova nad glavom.
Čekajući da gradske vlasti ispune obećanje i obezbede im odgovarajući stalni smeštaj, umesto neuslovnih i nehigijenskih radničkih baraka, 13 porodica je osuđeno da ostane bez krova nad glavom, prinudnim iseljenjem.
Policija, uz pratnju izvršitelja, obila je dve barake, iznela sav nameštaj i stavila nove brave. Ostalih 11 porodica strepi da je to i njihova sudbina koja može da ih pogodi svakog dana.
“Tu smo, supruga je 43 godine dok je bila živa, ja sam 40 godina tu eto malo smo zakucali, sredili kupatilo, malo napravili da živimo i evo šta dobijamo sada”, kaže za RTV Vukašin Despotović.
“Ne znamo uopšte da smo prodati, uknjiženi, i da neko nas iseljava. Dva puta im Beograd poništava rešenje, treći put nismo imali više pravo Beogradu geodetskom zavodu nego šaljemo na Dulićevo ministarstvo Dulićevo ministarstvo donosi odluku sve u njegovu korist”, objašnjava Mlađen Petrović.
Agonija i borba da ne ostanu bez jedinog doma, kakav god da je, traje od 2007. godine kada se pojavljuje navodni vlasnik zemljišta.
“Nigde ne postoji ko je prodao taj objekat iz Neimara, nigde nema dokumenata nema ništa o toj kupoprodaji”, komentariše jedan stanar a njegova komšinica ocenjuje: “Tužno je da ljude koji su odvajaju samodoprinose 35 godina kao ja, koja sam otišla u penzija sa 35 godina radnog staža, da me neko tera na ulicu. Jeste ovo baraka, ali ja se borim za nju jer nisam dobila stan od firme”.
“Hteo bih da pitam državu da li država stoji iza nas ratnih veterana Jugoslavije ili stoji samo iza ovih koji imaju para, biznismena, lopova, a gde će sada naša deca ići, na ulici”, postavlja pitanje Juhamed Kruezi.
Izvor: RTV
Foto: printscreen
