Iako su mnogi očekivali da će zbog pandemije koronavirusa pasti cene nekretnina, to se, ipak, nije dogogodilo.
Posle kratkog zastoja u prodaji, nakon uvođenja vanrednog stanja prošle godine, tržište nekretnina cveta, a kvadratni metar stana nikad nije bio skuplji, bilo da je reč o novogradnji ili pak starogradnji. Opšti utisak većine Novosađana je da su gradilišta na svakom koraku, te ih je po, nekim procenama, aktivno oko 250, a u toku je gradnja oko ukupno 10.000 stanova.
Stambene zgrade niču u svim naseljima, ali po broju gradilišta prednjači Telep, a prate ga Podbara i sve popularniji Petrovaradin, u kom je zabeležen najveći skok cena nekretnina u izgradnji, po nekim procenama, čak za oko 400 evra. Po broju stanova u izgradnji ističe se Jugovićevo, u kom je predviđeno 1.972 stambene jedinice za pripadnike snaga bezbednosti, a reč je o državnoj investiciji i drugom po veličini gradilištu u Srbiji, posle “Beograda na vodi”.
Život u većem gradu pruža brojne mogućnosti, od lakšeg zaposlenja do boljih uslova školovanja i slično, a sve to, između ostalog, utiče na potražnju, kao i na formiranje cena. Interesantan je podatak da se veliki broj stanova proda još u toku gradnje i to direktno od investitora. Zbog potražnje, ali i niže cene, mnogi stanove pazare po projektu i ishodovanim dozvolama, dok radovi još nisu ni počeli.
Vrednost nekretnine zavisi od lokacije, godine izgradnje, spratnosti, očuvanosti, odnosno potrebe za dodatnim ulaganjem. U agencijama za promet nekretnina kažu da, iako je mesto na kom se zgrada nalazi važno, kupci, pogotovo imućniji, gledaju opremljenost, kvalitet gradnje i ugrađenih materijala, kao i to kakav je pogled s terase i prozora.
Inspekcija
Primera radi, po zvaničnim podacima, samo u prvom mesecu ove godine prijavljeno je 44 gradilišta i 318 izvođača, a u tom periodu radovi su zaustavljeni na samo jednom individualnom gradilištu.
Iz Gradske kuće navode da je u Novom Sadu angažovano 13 građevinskih inspektora, te da inspekcija nadzire izgradnju objekata za koje je prethodno ishodovana sva neophoda dokumentacija. Osim toga, kažu i da je povećana kontrola, što je smanjilo bespravnu gradnju.
I dalje su najtraženiji manji stanovi, jednosobni, jednoiposobni i dvosobni, koji se najlakše izdaju. U vojvođanskoj prestonici cena po kvadratnom metru kreće se u proseku od 1.200 do 2.000 evra, pa i više ukoliko je reč o luksuznoj nekretnini na atraktivnoj lokaciji.
Novosadski agenti su saglasni da cene možda i jesu nerealne, ali ih diktira tržište, odnosno velika potražnja. Ne bi trebalo zaboraviti da dosta kupaca dolazi iz unutrašnjosti i stanove kupuje za keš, od prodaje zemlje i nekretnina, i doseljavaju se u veće gradove. Osim toga, ima i onih koji su se već skućili, ali dodatne nekretnine kupuju namenski, samo za izdavanje. Takođe, stambeni krediti su sve povoljniji, pa se mnogima više isplati da otplaćuju kredit, umesto da iste novce izdvajaju svakog meseca za podstanarski život.
Novi Sad je grad koji se proteklih godina brzo razvija i mnogi ga smatraju IT centrom, što svakako utiče na i tržite nekretnina. Po mišljenju agenata, to je možda najvidljivije u Petrovaradinu, gde je, kako napominju, zabeležen najveći skok cena, pa se kvadratni metar stana prodaje i za oko 1.200, 1.300 evra.
Zbog potrebnih ulaganja, najjeftinije su starije nekretnine na Detelinari i Satelitu. Standardno najtraženiji, pa samim tim i najskuplji su prostori na Grbavici, u centru, na Limanima, Bulevaru oslobođenja, Žitnom trgu, kao i oni oko Železničke stanice, Betanije, Riblje pijace i na Podbari.
Poslednjih godina urbanistički planovi se ubrzano menjaju i svedoci smo da je sve više stambenih zgrada u naseljima poput Telepa, gde su nekada bile samo porodične kuće. Tražene lokacije su i bulevari Evrope i Patrijarha Pavla i Ulica cara Dušana, a veoma interesantni i u poslednje vreme sve popularniji su stambeni kompleksi.
Agenti napominju da sve zavisi od potrebe i “dubine yepa” klijenata, te da se pojedini kupci pre odlučuju za kupovinu stana na manje atraktivnoj lokaciji, nego da za iste pare kupe stan manje površine, ali u boljem kvartu. Imućniji kupci uglavnom plaćaju u kešu i, osim prvoklasne opreme i materijala, očekuju veliku terasu i dobar pogled na grad. Imajući u vidu da već neko vreme nema dovoljno prostora za parkiranje, i to je jedan od faktora koje klijenti uzimaju u obzir prilikom kupovine stana, pa je za garažu i parking mesto neophodno izdvojiti, za mnoge, pravo malo bogatstvo od nekoliko hiljada evra.
U agencijama za promet nekretnina navode da se sve svodi na potrebe kupaca i prodavaca, te da bogatiji klijenti, koji su spremni da izdvoje više novca, uglavnom kupuju veće, prvoklasno opremljene nekretnine, s boljom izolacijom, kvalitetnom stolarijom i keramikom. Prilikom kupovine stana, neki od zahteva su i da je u blizini zgrade vrtić, škola i Dom zdravlja, ali i dečje igraonice i igrališta i sadržaji poput teretana, frizerskih i kozmetičkih salona i sl.
Uvođenje vanrednog stanja i ograničenje kretanja mnogima je “otvorilo oči”, te su još prošle godine pohrlili da iznajme vikendice, kako bi slobodno vreme provodili u prirodi, na otvorenom, okruženi zelenilom. Novosadski agenti kažu da se sve više sugrađana interesuje za kupovinu kuća u gradu, ali i prigradskim naseljima, te da je potražnja uticala i na skok cena porodičnih objekata.
Korona je takođe uticala na iznajmljivanje, budući da su mnogi studenti otkazali stanove i zbog onlajn nastave se vratili kući. Mišljenja gradskih agenata su podeljena, i dok jedni tvrde da su cene zakupa u blagom padu, drugi smatraju da je tako bilo samo na početku pandemije, te da su cene opet na istom nivou. Ono u čemu su stručnjaci saglasni je to da je pandemija uticala na iznajmljivanje stanova na dan, jer, zbog “zatvaranja” u regionu i svetu, u vojvođanskoj prestonici gostiju iz inostranstva gotovo i da nema.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
