Novosadski Centar za socijalni rad najavio je krivične prijave protiv organizatora protesta, zbog širenja panike i ometanje službenih lica u radu.
Direktorka Centra Jelena Zorić kaže da su ona, zaposleni, a naročito voditeljka slučaja, dobijali veliki broj pretnji.
“Ja jesam imala gomilu pretećih poruka i sada ih imam. Nije samo javnost uznemirena, već svi radnici centara za socijalni rad u Srbiji”, ističe Zorić.
Dodaje da je zbog narušavanja bezbednosti i targetiranja voditeljke slučaja, Pokrajinski sekretarijat dao preporuku da se voditelj slučaja zameni, što će uraditi, jer je zaista ozbiljno ugrožena njena bezbednost.
“Ispred njenog stana se stavljaju svakakvi natpisi sa pretnjama, objavljuju se slike njene dece. Mi ćemo sve to procesuirati, ja ne mislim da priča ne treba tu da stane, jer ljudi koji su ovo pokrenuli treba da snose neku odgovornost”, navodi direktorka CSR.
Direktorka Centra je na konferenciji za medije po prvi put, što nije običaj za ovu ustanovu, iznela više detalja vezano za ovaj slučaj. Zorić pre svega ističe da Centar za socijalni rad “ne otima decu, već ih izmešta iz porodice.
“Po Zakonu i Konvenciji za zaštitu dece, kao i po Protokolu kada postoji osnovana sumnja za zanemarivanje i zlostavljanje, zakonska obaveza Centra je da postupa. Centar je u ovoj situaciji reagovao po pozivu policije zato što je izbio požar u stanu gde su živela maloletna deca. Reagovao je po tom pozivu i u takvim neodložnim intervencijama, uvek se poziva radnik CSR, u ovom slučaju to je bio dežurni radnik koji je inače voditelj predmeta”, navela je direktorka.
Direktorka tvrdi da je, pošto je izbio požar koji je ozbiljno mogao da ugroze zdravlje i bezbednost dece, konstatovano da oni žive u vrlo nehigijenskim uslovima.
“Govorim o izrazito nehigijenskim uslovima, koje ja zaista ne želim da opisujem upravo zbog zaštite dostojanstva dece, ali su to uslovi koji nisu dostojni da u njima živi odrasla osoba, a ne deca. To su uslovi koji ne samo da ugrožavaju bezbednost, nego ozbiljno ugrožavaju i zdravlje dece, zbog čega su deca i često bila kod lekara i hospitalizovana”, objašnjava Zorić.
Kako navodi, nakon toga je Centar izmestio decu u Sigurnu dečiju kuću, a majci je policija prvo izrekla hitne mere u trajanju od 48 sati, što je redovna procedura.
“Nakon toga sud je preinačio ovu odluku policije i sa tom odlukom suda se manipuliše, izvrće se istina. Ukidanje hitne mere je samo ukidanje zabrane kontakata između roditelja i deteta, ali to ne znači da je sud time dao izvršno rešenje da se deca tog momenta vrate majci. U samom rešenju je zaključak da sud ne može sa sigurnošću da tvrdi da postoji nasilje, ali ono što tvrdi je da postoje elementi zlostavljanja i zanemarivanja”, dodala je Zorić.
Nakon toga je, kako je navela, Centar za socijalni rad počeo da reguliše porodično-pravnu zaštitu dece, a majka je potpisala plan usluga koji je dozvoljavao kontakte majke sa decom dva puta nedeljno.
“Nakon kontakata koje smo pratili, što je redovna procedura, postojala je izuzetna nesaradljivost majke, a kontakti su prekinuti. Prilikom kontakata su deca bila ozbiljno destabilisana zbog načina i ophođenja majke prema deci. Majci je izrečen korektivni nadzor, odnosno pokušali smo da joj izreknemo nadzor. Majka taj korektivni nadzor nije prihvatila. Samim tim nije prihvatila da ispravi nedostatke u svojim roditeljskim dužnostima i mi smo morali da krenemo u druge, restriktivnije postupke. Ona je i dalje sve vreme pozivana na saradnju. Dali smo joj vreme, ali se ništa nije značajno promenilo”, navela je ona.
Dodatno je pojasnila da deca nisu izmeštena samo zbog tog požara, već da je taj slučaj godinama unazad poznat Centru, odnosno da je predmet na evidenciji od 2019. godine kada su izrečene mere u odnosu na supruga Ane Mihaljice, nakon čega je on osuđen na dve godine zatvora.
“Takođe, 2016. godine je vođen postupak po zahtevu bake po ocu koja je tražila da održava lične kontakte sa svojim unucima, međutim majka ni to nije dozvoljavala. Deca imaju pravo da održavaju kontakte sa svojim srodnicima. Nakon toga pokrenut je izvršni postupak, majka je i dalje pokazivala nesaradnju i zbog toga je novčano kažnjena. Nije samo CSR ovde postupao. Postupala je i policija. Imamo krivične prijave u Tužilaštvu. Centar je postupao i na osnovu prijave škole. Škola nam se obratila 2022. godine zbog čestog ostavljanja dece bez nadzora majke, zbog čestog kašnjenja dečaka u školu i čestog čekanja majke da dođe po njega. Tada je škola u svom opsežnom izveštaju rekla da teško ostvaruje saradnju sa majkom i da su česti konflikti”, istakla je Zorić.
Kako je navela, prilikom intervencija su razgovarali i sa komšijama što je takođe standardna procedura.
“Tada su nam stanari rekli da se dešavalo tri, četiri požara, ali da oni to nisu prijavljivali. Mnogi stanari su se i iselili zbog toga što, kako kažu, nisu mogli da podnose viku i poremećene porodične odnose koje su bili primorani da slušaju. Kada smo ih pitali zašto to nisu prijavili tada su rekli da se boje za bezbednost svoje dece, jer poznaju porodicu i način na koji se porodica ponaša”, kazala je direktorka Centra.
Ona navodi i da nije tačna informacija da majka sa decom nije živela u stanu u kom je izbio požar i da je ona sama dala tu adresu Centru u više navrata.
“Postoji potpuna nesaradnja već godinama. Ana izjavljuje da su svi protiv nje. Moje pitanje je ako Centar nije postupao kako treba i ako je napravio neki propust, pa da li je moguće i da policija greši i da tužilaštvo greši i da ta škola koja ima problem već godinama greši, ja bih se zapitala kao roditelj gde su moje greške”, kaže Zorić.
Ona navodi da cilj Centra nije da se deca oduzimaju biološkim porodicama, o čemu govori i podatak da je više od 60 odsto dece prošle godine vraćeno u biološke porodice.
“Deci je najbolje sa njihovim roditeljima ako nisu ugrožavajući, ako su spremni da rade na svojim roditeljskim obavezama. Ovde treba da bude fokus na deci, a ne na pravu majke. Ono je važno, ali je najvažnija bezbednost dece. Sve vreme je plan od početka da se deca vrate u biološku porodicu, ali sa planom usluga, sa korektivnim nadzorom, gde su konstatovani svi ovi propusti i da se ti propusti isprave. Za početak da se obezbede uslovi za stanovanje koji su bar na higijenskom minimumu”, naglašava Zorić.
Pre svega je, kaže ona, uslov da bi se deca postepeno vratila u biološku porodicu da majka počne da sarađuje sa centrom.
“Vrlo je jednostavno započeti saradnju i rad sa Anom na obezbeđivanju uslova za vraćanje dece, što je od početka plan, da joj se pruži podrška. Ona je dobijala podršku u svim vidovima. Mi svi ovde smatramo da je majka izmanipulisana i da ne shvata šta je ovde važno”, dodaje.
Ona ističe da Centar ne oduzima decu zbog siromaštva i da nije tačna informacija da je Centar dao Ani Mihaljici uslov da zarađuje 100.000 dinara mesečno i da ima svoju nekretninu kako bi joj deca bila vraćena.
Zorić podseća i na neistine koje su iznošene da su deca u sigurnoj kući u lošem zdravstvenom stanju i da se prema njima “preduzimaju zlonamerne radnje”.
“Sigurna dečija kuća u Novom Sadu je najstarija dečija kuća u Srbiji, postoji od 2002. godine. Nikada za vreme postojanja sigurne kuće nismo imale nikakve prigovore, ni od roditelja, srodnika i stručnjaka. Nikada niko nije prijavljivao slučajeve zanemarivanja, zlostavljanja, a posebno ne seksualnog zlostavljanja. Ovde se štite deca. Deca su dobro. Trenutno su van sigurne kuće, upravo zbog organizovanih protesta. Da su deca bila tu za vreme protesta i razvaljivanja kapije, bila bi dodatno uznemirena i retraumatizovana. Ko brine o uznemiravanju te dece? Pozivam građane da razmišljaju o tome. Deca se vode u školu, dovode se iz škole, vode se na lekarske preglede”, pojašnjava Zorić.
Maja Raljić iz Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku navodi da su oni postupali u dva predmeta Ane Mihaljice – u predmetu po žalbi na rešenje o privremenom starateljstvu i u predmetu nadzora nad stručnim radom.
“Ni u jednom predmetu nadležni sekretarijat nije uvideo nijedan propust Centra za socijalni rad”, zaključuje ona.
Članica Gradskog veća za brigu o porodici i deci Danijela Kostić zamolila je ljude koji organizuju ove proteste da to ne rade na taj način, jer izuzetno negativno utiču na žrtve nasilja i zanemarivanja.
“Još jednom ispred grada pozivam Anu Mihaljicu koja nam se nekoliko puta obratila i koju smo primili na razgovor. Želim da joj poručim da ne treba da bude žrtva kojekakvih advokata, udruženja i slično i da je najbolji način da ostvari svoje roditeljsko pravo da dođe ovde u Centar i na miran način vrati ceo postupak u normalan tok”, poručuje Kostić.
Zbog ovog slučaja oglasila se i Komora Socijalne zaštite. Direktorka Komore Sandra Perić ocenjuje da su mnogi povedeni osećanjima.
“Kada su deca i brojne druge osetljive populacije u pitanju, često smo svi osetljivi i reagujemo, možda nekada i ishitreno, zaista imajući dobru nameru. Ovi događaji su ugrozili bezbednost svih zaposlenih u ovoj ustanovi i njihovih porodici. I ovo nije prvi slučaj da je ugrožena bezbednost zaposlenih u Centrima za socijalni rad, danas je to Novi Sad, pre nekoliko meseci je bio Mali Iđoš, imali smo Bačku Topolu, Blace… Ali da vi ugrožavate prava drugih je nedopustivo. Bilo kakav agresivni napad je nedopustiv. Mislim da suviše ostrašćeno krećemo u neke stvari i treba svu energiju i institucije i građani da usmerimo na to kako da prevaziđemo probleme”, ističe Perić.
Odluku o izmeštanju dece iz biološke porodice kao najtežu odluku opisuje predsednica Upravnog odbora Asocijacije centara za socijalni rad Branimirka Radosavčević.
“Toj odluci se ne pristupa tako lako. Ona je veoma podrobno procenjivana od strane tima stručnjaka, ne pojedinca i razmatrana na službama, kolegijumima i o svemu tome je informisan direktor”, navodi ona.
Ocenila je da se centri suočavaju sa velikim nedostatkom stručnih radnika, a da je odgovornost posla koje nose sa sobom veliki.
“Kada se uz takvu situaciju i uz nemogućnost odnosno otežanost u obavljanju poslova javi pritisak javnosti, on može da bude razumljiv. Javnost i mediji mogu doći kao korektiv u radu, ali kada ta javnost nošena ljutnjom, koja je oličena u maloj grupi glasnih ljudi i kada se prenese na ulicu kao nasilje, onda je zaposlenima veoma teško da obavljaju svoje poslove i rade na zaštiti dece”, naglašava Radosavčević.
Biljana Maričić iz Udruženja stručnih radnika socijalne zaštite ističe da se ovakvi slučajevi pretnji, nasilja i pritiska ne smeju ponavljati.
“Moramo podsticati uslove da ljudi koji se bave zaštitom i bore se protiv nasilja, ne rade to u uslovima koji su nasilnički i agresivni, a koji se ovih dana dešavaju u Novom Sadu”, zaključuje Maričić.
Udruženje pravnika socijalne zaštite Argument, najoštrije je osudilo postupke učesnika protesta koji se u petak, 8. marta dogodio ispred Centra za socijalni rad u Novom Sadu.
“Smatramo da u radnjama ovih učesnika postoje određena bića krivičnih dela i najavljujemo krivičnu prijavu protiv svih aktera. Centri kao bilo koji drugi organ podleže kontroli. Svaki građanin može inicirati kontrolu rada Centra, ali ne na ovaj način kako je to bilo u petak. Ne tako što ćete da pozovete na linč stručne radnike i da ih vređate, jer dobra rešenja i odluke se donosu na osnovu zakona, ne donose motikom kako smo videli u petak”, navodi predsednica ovog udruženja Julija Popović.
Zbog svega toga je predsednik Skupštine ovog udruženja Predrag Momčilović najavio krivičnu prijavu protiv organizatora skupa.
“Mi smo kao udruženje koje okuplja oko 300 pravnika bili zapanjeni dešavanjima 8. marta i odlučili smo da podnesemo krivičnu prijavu protiv organizatora skupa, kada je i razvaljena kapija Centra i to za više krivičnih dela, uključujući izazivanje panike i nereda i sprečavanje službenog lica u vršenju službene dužnosti”, kazao je Momčilović.
Inače sve ove informacije iznete su na konferenciji za medije za koju su novinari morali prethodno da najave prisustvo. U međuvremenu, i građani koji protestuju su saznali za održavanje konferencije, pa su se okupili ispred Centra.
Oni su i na ulazu i na izlazu sa događaja, glasno vređali novinare koji su izveštavali.
Policija je obezbeđivala i ovaj skup.
Izvor: 021.rs
Foto: Arhiva
