Na konferenciji održanoj u Pokrajinskoj vladi razgovaralo se na temu o manjiskom i višejezičnom informisanju u kontekstu sprovođenja medijskih zakona. Novi zakoni doneće, iako postoje nedoumice, novo lice medijske scene u Vojvodini gde najviše ima stanovnika pripadnika manjinskih zajednica.
„Želimo da se definišu jasna sredstva za funkcionisanje medija na manjinskim jezicima čiju su osnivači Nacionalni saveti, a da kroz konkurse za projetke koji će se sufinansirati, bude obavezujuća norma za medije nacionalnih manjina čiji osnivači nisu Nacionalni saveti“, izjavio je Nemid Sejdinović iz Nezavisnog društva novinara Vovjodine.
Proces privatizacije manjinskih i višejezičnih medija je u ovom momentu nejasan. Kao problem se javlja nesaglasnost između Agencije za privatizaciju, Ministarstva kulture i Ministarstva privrede o ovom procesu. Ono što je poznato da postoje predviđeni načini finansiranja manjinskih medija, zbog javnog interesa koji obavljaju.
„Nemoguće je u ovom momentu govoriti kako će nova medijska slika Srbije izgledati na višejezičnom informisanju. Važno je da mediji za manjinsko i višejezično informisanje budu prisutni, tako što će naći nove forme emitovanja da li kao medija koji su u okviru Nacionalnog saveta, ili medija koji su privatno vlasništvo pa čak imediji civilnog društva . Trenutno se komunikacija manjinskih zajednica obavlja preko društvenih mreža i blogova, i veoma je važno sačuvati stoga funkcionisanje manjinskih medija“, rekal je šefica Medijskog odeljenja OEBS-a Gordana Janković.
Sredstva koja su namenjena kroz projekte sufinansiranja neće biti dovoljna kako bi mediji manjinskih zajednica opstali u procesu privatizacije. Stoga je u toku razrada Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i Zakon o zaštiti nacionalnih manjina, koji bi u budućnosti trebalo da omoguće funkcionisanje ovih medija.
Država će morati da nađe način kako bi mediji za manjiske zajednice preživeli. Postavlja se pitanje da li je ovim procesom sužen prostor za informisanje na manjiskim jezicima.
„Privatizacija manjiskih medija na način na koji je sprovedena nije dala rezultate. Institucija Pokrajinskog ombudsmana je godinama ukazivala da manjinski mediji ne mogu da budu samoodrživi iz razloga što ne mogu sami sebe da finansiraju. Što se tiče projetknog finansiranja na nivou Republičke pokrajine i lokala, kako je predviđeno dokumentima i medijskim zakonima, ja ne vidim konretne obaveze definisane za stabilno i dugoročno finansiranje. Za mene to nisu dovoljne garancije, i moram da uputim kritiku na nacrt Akcionog plana, gde je obuhvaćena oblast informisanja da nisu dovoljno definisane naše želje kako bi se manjinsko informisanje moglo razvijati u buduće. Institucija ima stav da će ove mere negativno uticati na informisanje manjinskih medija“, objašnjava zamenica za zaštitu prava nacionalnih manjina– ombudsmana Eva Vukašinović.
2015. godina je kada su mediji u pitanju bila značajna naročito kada je reč o primeni novih medijskih zakona, sa naglaskom na vlasničku transformaciju, posebno medija na jezicima nacionalnih manjina. Mediji nacionalnih manjina su u nadležnosti Nacionalnih saveta, a saveti u Vojvodini su uglavnom vlasnici štampanih medija i nisu se u drugom privatizacionom ciklusu, koji je završen 31. oktobra 2015. godine, javili kao kupci lokalnih elektronskih medija na jezicima manjina. Od 28 medija na jezicima manjina koji su ušli u proces privatizacije, od njih samo dva medija preuzeli su zaposleni koji su postali i vlasnici.
„Po mom mišljenju manjinsko informisanje se našlo u Bermudskom trouglu gde je ishod neizvesan. Prvo, nedovoljna pažnja koji donosioci odluka i kreatori zakonskih rešenja pokazuju kada je u pitanju informisanje na manjiskim jezicima. Drugu problematična tačka je odnos manjiskih političkih elita, nacionalnih saveta i vodećih manjiskih političkih stranaka koje su proteklih godina ustalile praksu da se ključna rešenja traže i donose u direktnom sporazumevanju manjiske političke elite sa vlašću, često iza zatvorenih vrata. Treći bitan razlog je pasivnost manjinske zajednice da učestvuje u samom procesu“, izjavila je Dubravka Valić Nedeljković, medijski istraživač.
Prva godina primene medijskih zakona donela je izazove od načina distribucije do privatizacije. Čeka se konačni rasplet i usaglašavanje stavova Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva privrede i Agencije za privatizaciju, nakon čega će se znati uloga medija za manjinsko i višejezično informisanje.
Autor: Ljiljana Kozarev, NsHronika
